Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_плетикосе_павла

Женидба Плетикосе Павла

Женидба Плетикосе Павла је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Мили Боже, чуда великога!

0002    Да л’ пуцају Задарски топови?

0003    Да л’ духају приморски вјетрови,

0004    Те удара јека у планину?—

0005    Нит’ пуцају Задарски топови,

0006    Ни духају приморски вјетрови;

0007    Већ сватови и воде ђевојку,

0008    Они међу ћумишли пиштоље.

0009    Кад бијаху друму на раскршћу,

0010    Ал’ говори лијепа ђевојка:

0011    „О чу ли ме, куме и ђевере!

0012    „Зазор ми је у вас погледати,

0013    „А камо ли с вама говорити;

0014    „Земан дође, ваља говорити:

0015    „Кад сам била лудачка код мајке,

0016    „Просио ме Плетикоса Павле

0017    „Седам пута у седам година,

0018    „Он просио, не даде ме мајка,

0019    „С мене Павле оде у хајдуке,

0020    „И сад њега у хајдуке кажу

0021    „У некакој Кунари планини,

0022    „Шњима кажу тридесет хајдука:

0023    „Бојати се Плетикосе Павла.”

0024    Ал’ говори куме и ђевере:

0025    „Не будали, наша мила снахо!

0026    „Ако има Плетикова Павле,

0027    „Ако има тридесет хајдука,

0028    „У нас има шездесет сватова,

0029    „Не см’је Павле на нас ударити.”

0030    Тек што они у ријечи били,

0031    Али пуче тридесет пушака,

0032    На мах пуче из горе зелене,

0033    Мртвих паде тридесет сватова;

0034    Опет пуче тридесет пиштоља,

0035    Опет паде тридесет сватова;

0036    Сама оста на коњу ђевојка,

0037    А допаде Плетикоса Павле,

0038    Те увати коња под ђевојком,

0039    Одведе га врху на планину,

0040    Па он сједе пити рујно вино,

0041    Служи му га лијепа ђевојка.

0042    Но ђевојка млада невесела,

0043    Она рони сузе од очију,

0044    А пита је Плетикова Павле:

0045    „А Бога ти, лијепа ђевојко!

0046    „Каква ти је голема невоља,

0047    „Те прољеваш сузе од очију?

0048    „Ал’ ти нисам лијеп ђувегија?

0049    „Ал’ ти нису по ћуди сватови?

0050    „Ал’ ти жалиш милосна ђевера?

0051    „Ако жалиш милосна ђевера,

0052    „Ја имадем Милића сестрића,

0053    „Којино је љепши од ђевојке.

0054    „Он ће бити ђевер до ђевојке.”

0055    Но говори лијепа ђевојка:

0056    ”Господару, харамбаша Павле!

0057    „Ја не жалим тога ни једнога;

0058    „Ти си мене лијеп ђувегија,

0059    „А добри су кићени сватови,

0060    „Лијеп ти је Милићу сестрићу,

0061    „Може бити ђевер уз ђевојку,

0062    „Но је мене данас најжалије,

0063    „Што ја немам свиленога дара,

0064    „Да дарујем кићене сватове,

0065    „Већ остаде друму на раскршћу.”

0066    Превари се Плетикоса Павле,

0067    Те дозивље Милића сестрића:

0068    „О чу л’ мене, дијете Милићу!

0069    „Узми ујну за бијелу руку,

0070    „Па је води друму на раскршће,

0071    „Ђе су оно свати изгинули,

0072    „Те нађите свилене дарове,

0073    „Донесите врху на планину.”

0074    Кад то зачу дијете Милићу,

0075    Узе ујну за бијелу руку,

0076    Одведе је друму на раскршће.

0077    Но да видиш лијепе ђевојке!

0078    Каде нађе свилене дарове,

0079    Она оде од леша до леша,

0080    Те дарује по друму сватове:

0081    Свакога је свата покривала,

0082    Покривала свиленом кошуљом,

0083    А по глави везеним јаглуком;

0084    Каде нађе милосна ђевера,

0085    Тад’ говори лијепа ђевојка:

0086    „О ђевере, мој злаћен прстене!

0087    „Скоро ти ми на прсту бијаше,

0088    „Скоро бјеше, па некуд отиде!

0089    „Што ли си се на ме наљутио,

0090    „Те м’ не водиш за бијелу руку,

0091    „Да дворимо кићене сватове?”

0092    Мртва глава не зна говорити!

0093    Заплака се лијепа ђевојка,

0094    Па га покри срмали кошуљом,

0095    А по глави злаћеним јаглуком,

0096    Па отиде од леша до леша

0097    Докле нађе милоснога кума,

0098    Па га љуби у скут и у руку,

0099    И говори лијепа ђевојка:

0100    „Ао куме, моје јарко сунце!

0101    „Добро ти ме бјеше огријало,

0102    „Па ми опет за горицу зађе!

0103    „А што си се на ме наљутио,

0104    „Те не држиш в’јенце и обоце,

0105    „Те не вјенчаш твоју милу куму?”

0106    Мртва глава не зна говорити!

0107    Проли сузе лијепа ђевојка,

0108    Па га покри срмали кошуљом,

0109    А по глави злаћеним јаглуком,

0110    Па отиде млада кроз сватове

0111    Докле нађе млада ђувегију,

0112    Нађе њега у крв умрљана,

0113    Из крви га мало извадила,

0114    Па га брише свиленим јаглуком,

0115    А љуби га међу очи чарне,

0116    Па говори сирота ђевојка:

0117    „А давори! Да мој господару!

0118    „Ја што си се на ме наљутио?

0119    „Чарне очи, што ме не гледате?

0120    „Б’јеле руке што ме не грлите?

0121    „Медна уста, што ме не љубите?

0122    „Што ли сте се на ме наљутила?”

0123    Мртва глава не зна говорити!

0124    Љуто писну лијепа ђевојка,

0125    Љуто писну, као гуја љута,

0126    Па га покри златали кошуљом,

0127    А по глави злаћеним јаглуком,

0128    Па повади ноже од појаса,

0129    Те удари себе у срдашце,

0130    Мртва млада покрај њега паде.—

0131    Кад то виђе Милићу сестрићу,

0132    Он побјеже гори на планину.

0133    Но да видиш јада још горијех:

0134    Нешто хучи врху на планини,

0135    А вију се орли и гаврани.

0136    Мало д’јете у напредак било

0137    Код студене воде овчарице,

0138    Али вода мутна и крвава

0139    И на њојзи два његова друга,

0140    Једно Мирко, а друго Маринко,

0141    Бјеле им руке исјечене,

0142    А по телу ране пограђене,

0143    Виде им се црне џигерице.

0144    Када дође Милићу сестрићу,

0145    Он упита два горска хајдука:

0146    „О Бога ви, до два моја друга!

0147    „Што сте тако рана допаднули?

0148    „Ђе ли су вас преварили Турци,

0149    „Те вас тако грдно изранили?

0150    „Куд се ђеде мој мио ујаче,

0151    „Мој ујаче, Плетикоса Павле,

0152    „И његова дружина остала?”

0153    Али веле два горска хајдука:

0154    „О чу ли нас, дијете Милићу!

0155    „Кад ти оде друму на раскршће

0156    „И одведе несретну ђевојку,

0157    „А удари од Грачаца Панџа,

0158    „Изненада у нашу дружину,

0159    „Погуби ни наших тридесет друга,

0160    „И твог ујка Плетикосу Павла;

0161    „Ту смо брате, рана допаднули.”

0162    То говоре, а с душом се боре;

0163    То рекоше, а душу пустише.

0164    Када виђе дијете Милићу,

0165    Проли сузе низ бијело лице,

0166    Па отиде к двору бијеломе,

0167    Да он рани остарјелу мајку.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Zenidba Pletikose Pavla

женидба_плетикосе_павла.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:33