Ливљанин кадија и Михат харамбаша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише Ливљанин кадија,

0002    Те је шаље у Врану планину

0003    На кољено Михат-арамбаши:

0004    „Побратиме, Михат-арамбашо,

0005    “Љето прође, хладна зима дође,

0006    „Ђе ћеш, побро, зиму зимовати

0007    “Са твојијех тридест соколова?

0008    „Ајде, побро, каменоме Ливну

0009    “А у моје камене подруме,

0010    „Ту ћеш, побро, зиму презимити,

0011    “Имам доста вина у подруму,

0012    „И симита хљеба бијелога.

0013    “Кунем ти се Богом истинијем,

0014    „Никоме те проказати нећу.

0015    “А кад теби свети Ђорђе дође,

0016    „Опет бјежи у Врану планину.“

0017    Кад Михату ситна књига дође,

0018    Сву држину Михат покупио,

0019    И пред њима књигу проучио,

0020    Што му пише Ливљанин кадија.

0021    Сва Михату пристаде дружина,

0022    Али неће барјактаре Божо,

0023    Већ Михату поче говорити:

0024    „Побратиме, Михат-арамбаша,

0025    “Зар ти вјеру држиш у Турчину?

0026    „Знаш ли, брате, Михат-арамбаша,

0027    “Ја каки су Лијевљани Турци?

0028    „Кад у подрум кадији одемо,

0029    “Па опазе Лијевљани Турци,

0030    „Ту ћемо сви главе изгубити,

0031    “Ниједан се неће зам’јенити.„

0032    Али Михат Божа не слушаше,

0033    Него себе и дружину спрема,

0034    Па каде се, браћо, опремише,

0035    Те пођоше низ Брану планину,

0036    Сам остаде барјактаре Божо.

0037    А кад Божу измаче дружина,

0038    Замисли се Божо барјактаре,

0039    Све мислио, на једно смислио:

0040    “Куд отиде моји тридест друга,

0041    „Ни ја јунак нећу останути,

0042    “Да се нећу натраг повратити.„

0043    Барјак скиде, те опаса на се,

0044    Па полеће низ Врану планину,

0045    Докле своју достиже дружину,

0046    Па одоше камениту Ливну.

0047    Бог им даде и срећа донесе,

0048    У лијепо доба долазише,

0049    Долазише у сутона првог,

0050    Кад су Турци у џамије били.

0051    Право иду пред кадијну кулу.

0052    Куца Михат алком на капију,

0053    Ал’ капија љуто заклопита,

0054    Док кадијне кћери опазише,

0055    Пак одоше, те бабу казаше.

0056    Кадија се одмах осјетио,

0057    Пак кћерима поче говорити:

0058    “Трч’те, кћери, врата отворите,

0059    „Биће дошо побратим Михајло

0060    “Са његови тридест соколова.„

0061    Кад дјевојке ријеч разумјеше,

0062    Обадвије слећеше низ кулу

0063    Отклопити гвоздену капију.

0064    Кад капију младе отклопише,

0065    Пак хајдуци пред кулу дођоше,

0066    Засија се кадијна авлија

0067    Све од тока и срмали поша,

0068    И пушака лаки џефердана.

0069    Кад кадијне кћери угледаше,

0070    Обадве се љуто поплашише,

0071    Па на танку кулу побјегоше,

0072    Те казаше свом бабу кадији.

0073    А кад зачу на кули кадија,

0074    Одмах скочи, полеће низ кулу,

0075    Како спаде пред подрума свога,

0076    Одмах Турчин подрум отворио,

0077    Уљегоше сви хајдуци редом.

0078    Руке шире, с кадијом се љубе,

0079    Ал’ га Божо ни гледати неће

0080    Нег’ на страну окренуо главу.

0081    Ту хајдуци трудни посједаше,

0082    А кадијне кћери допадоше,

0083    Донесоше тридесет чибука,

0084    Па за њима кафу и ракију.

0085    Таман мало они посједише,

0086    А кадија вечеру опрема,

0087    Ал’ ево ти лака татарина

0088    Из Травника града бијелога,

0089    Ситну књигу носи под пазуом,

0090    Те је даје Ливљанин-кадији.

0091    Кад кадија књигу проучио,

0092    Одмах своје кћери дозиваше,

0093    Пак кћерима поче говорити:

0094    “Кћери моје, двије круне златне,

0095    „Добро мога паз’те побратима

0096    “И његови тридест соколова,

0097    „Док отидем бијелу Травнику,

0098    “Мене виче Травнички везире,

0099    „И чувајте врата на подруму,

0100    “Подрум ће вас, кћери, удавити.„

0101    Па он пође бијелу Травнику.

0102    Далеко га везир опазио,

0103    Громовито на кадију викну:

0104    “Ђе с’, кадијо, јатаче хајдучки?

0105    „Што ће теби Михат у подруму,

0106    “Што је самом Богу досадио,

0107    „И друмове царске затворио,

0108    “Харач царски не да покупити,

0109    „Ни у Стамбол цару оправити?“

0110    Па га узе по свилену пасу,

0111    Те га баци низ бијелу кулу,

0112    Мртав паде под кулу кадија.

0113    Одмах везир делибашу викну:

0114    „Вјерна слуго, делибаша Ибро,

0115    “Спреми одма тридесет делија,

0116    „Иди право Ливну каменоме,

0117    “Те кадијну кулу опколите,

0118    „И под кулом камена подрума,

0119    “У њему је Михат арамбаша

0120    „Са његови тридест и два друга.

0121    “Свије ћеш их, слуго, похватати,

0122    „И довести бијелу Травнику.“

0123    Радосно се делибаша спреми

0124    И поведе тридесет делија,

0125    Па пођоше Ливну на крајину.

0126    Кад дођоше Ливну камениту,

0127    Закуцаше алком на капији,

0128    А кадијне кћери опазише,

0129    Пак стрчаше под бијелу кулу,

0130    Одмах цуре врата отворише.

0131    Кад делије везирске видјеше,

0132    Обадве се љуто поплашише,

0133    Па на кулу младе побјегоше.

0134    Ибро право иде пред подрума,

0135    Па Михата по имену виче:

0136    „Побратиме, Михат-арамбаша,

0137    “Отвори ми врата на подруму,

0138    „Дошо сам ти, побро, из Травника.“

0139    А кад зачу Божо барјактаре,

0140    Одмах позна делибашу Ибра,

0141    Пак он викну љуто на дружину:

0142    „А на ноге, моји соколови,

0143    “Делије нам подрум опколише,

0144    „Одмах дуге пушке прихватите,

0145    “Па сви с једне стране посједајте,

0146    „Ја ћу, браћо, подрум отворити.“

0147    Одмах Божа послуша дружина,

0148    Сваки своју пушку прихватише,

0149    И на једну страну посједаше.

0150    Тада видје Михат арамбаша,

0151    Да је јунак дошо до невоље.

0152    А кад Божо нареди дружину,

0153    Онда поче друштву говорити:

0154    „Браћо моја, тридест соколова,

0155    “Ја ћу ође бити арамбаша,

0156    „Немојте се који преварити,

0157    “Прије мене пушку избацити,

0158    „Док не пукне моја павталија.

0159    “Ја ћу гледат’ делибашу Ибра,

0160    „А ви, браћо, сваки по једнога?

0161    “Више пушке бацити немојте,

0162    „Повадите ноже од појаса,

0163    “Па у Турке јуриш учините,

0164    „Па што коме Бог и срећа даде.“

0165    Па отвори врата на подруму.

0166    А кад уђе делибаша Ибро

0167    Са његови тридесет делија,

0168    Сви на једну страну посједаше.

0169    Тада Михат две пошћерке викну

0170    Да донесу кафу и ракију.

0171    Дјевојке га одмах послушаше,

0172    Донесоше кафу и ракију.

0173    Прву чашу Михату донеше.

0174    Онда скочи делибаша Ибро,

0175    Оте чашу из руке дјевојци,

0176    Па наздрави Михат-арамбаши:

0177    „Здрав си, курво, Михат-арамбаша!

0178    “Ни у моје ни у твоје здравље,

0179    „Већ у здравље моје прекоморке,

0180    “Која ће ти срце покварити„

0181    Михат шути, ништа не говори,

0182    А кад Ибру једна чаша дође,

0183    Оте чашу барјактаре Божо,

0184    Па наздрави делибаши Ибру:

0185    “Здрав си, Ибро, млада потурице!

0186    „Ни у моје ни у твоје здравље,

0187    “Већ у здравље моји даницкиња,

0188    „Које ће ти скоро досадити.“

0189    Како чашу узео у руке,

0190    Не хтједе је ни окушат’ курва,

0191    Веће Ибру међу очи баца,

0192    А за њоме двије даницкиње;

0193    Мртав паде делибаша Ибро.

0194    Како Божо даницкиње баци,

0195    Сви хајдуци пушке избацише,

0196    Сваки своју замијени главу,

0197    Па се оштра гвожђа доватише,

0198    Из подрума сложно излећеше,

0199    Побратиме, здраво и весело.

0200    Одмах Михат излеће на кулу,

0201    Те дарива две миле поћерке,

0202    Свакој даде по триста дуката,

0203    Пак одоше здраво и весело.

0204    Нама свима здравље и весеље,

0205    Све пјевати, те се веселити,

0206    Мила браћо у Врану планину!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Livljanin kadija i Mihat harambasa