Лонер Б.I (нем. Lohner B.I), аустроугарски двокрилни једномоторни авион са два члана посаде који се користио као извиђач и авион за обуку непосредно пре и првих година Првог светског рата. Дана 17. децембра 1913. године, током рата у Мароку, шпански експедициони корпус је први пут у историји ваздухопловства искористио авионе Лонер Б.I као бомбардере.

Пре Првог светског рата фирма Jacob Lohner & Co. из Беча је производила једнокрилне авионе на основу лиценце Etrich-„Taube” почевши од 1911. године. Паралелно са тим инж. Карл Паулал је од 1910. године пројектовао двокрилце назване „Pfeilflieger” (Стреласти летач), Lohner „Pfeilflieger I” (1910), Lohner „Pfeilflieger II” (1911) и Lohner „Pfeilflieger” „Aspern” (1912). Када је авион Асперн на манифестацији „Недеља летења” у Асперну која је одржана од 23. до 30. јуна 1912. поставио 4 светска рекорда аустријска војска се заинтересовала за овај спортски авион и поручила 28 примерака овог авиона који је испоручен под називом Лонер Б.I. Побољшана верзија овог авиона у погледу бољих летних карактеристика у планинским пределима добила је ознаку Б.II. Даља побољшања до коначног Б.VII се углавном одвијала кроз уградњу снажнијих и бољих мотора. Ови авиони су се у војсци користили за обуку пилота и извиђања и нису били наоружани. Прва наоружана верзија овог авиона имала је ознаку Ц.1.

Лонер Б.I је двокрили двоседи једномоторни авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека. Кљун авиона (моторни део) је облепљен лимом, дрвеном лепенком део трупа у коме се налазе кабине за посаду, и импрегнираним платном остатак дела трупа и реп авиона. Носећа структура трупа авиона је дрвена решеткаста конструкција. Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором са 6 цилиндара Аустро-Дајмлер, Мерцедес, Хиеро и Рапп снага од 66 до 120 kW. Поред ових линијских мотора у ове авионе су уграђивани и ротативни радијални мотори Гноме снаге од 80 kW. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Хладњаци за расхладну течност су се код авиона Типа Б.I налазили са леве стране трупа авиона док су се код осталих типова хладњаци налазили испод горњег крила авиона. Носач мотора и стајни трап су били од заварених челичних цеви. У трупу авиона су се налазила два отворена кокпита у тандем распореду (један иза другог). Авиони овог типа који су били намењени обуци имали су дупле команде.

Крила су била дрвене конструкције танког профила, пресвучена импрегнираним платном са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим крилима. Крила су била стреластог облика и доста великог размаха. Оба крила су имала облик ромбоида са благо заокруженим крајевима. Доња крила су била мањих димензија од горњих крила и била су померена у односу на горње крило уназад. Крила су између себе била повезана са шест пари дрвених упорница са сваке стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице.

Стајни трап је био класичан фиксни са два точка напред и еластичном дрљачом позади. Точкови са гумама високог притиска су били насађени на зглобну осовину. Испред точкова су се налазиле „санке” које су онемогућавале да се авион при неправилном слетању преврне на нос.

• Б.I — оригинални дизајн са мотором Аустро-Дајмлер снаге 66 kW.
• Б.II — варијанта Б.I боље прилагођенa за планинске летoве.
• Б.II — производна верзија са HIERO мотором snage 63 kW (направљено 96 ком.)
• Б.III — верзија са мотором Мерцедес снаге 75 kW, или Аустро-Дајмлер 90 kW (Лонер) или са мотором Аустро-Дајмлер 75 kW (Уфаг) (30 ком.)
• Б.IV — верзија са измењеним доњим стројем и мотором Мерцедес снаге 75 kW, (направљено Лонер 9 ком., а Уфаг 8 ком.)
• Б.V — верзија са мотором Rapp снаге 100 kW, (направљено 6 ком.)
• Б.VI — слична варијанти B.V (направљено 18 ком.)
• Б.VII — ово је коначна верзија са моторима Аустро-Дајмлер снаге 110 kW или 120 kW, (направљено 73 ком.).
• Ц.1 — наоружана варијанта, на основу Б.VII опремљен мотором Аустро-Дајмлер 120 kW и извиђач наоружан једним митраљезом (направљено 40 ком.).
• Flecha — Лонер (Стрелка) или Барон је варијанта Лонер Б.1 развиjeна у Шпанији (инж. Едуардо Баррон) 1915. Биће у служби до 1919. године.

• Аустроугарска (32 авиона)
• Шпанија (6 авиона)
• Краљевина Србија (2 авиона)

Авион Лонер Б.I је 18. јуна 1913. поставио светски рекорд у висини лета са 5010 m. Висина лета авиона је била веома значајна за Аустроугарско ваздухопловство с обзиром на Алпски масив који се простирао на значајном делу Аустроугарске територије. Захваљујући овом рекорду већ 25. јуна 1913. године Шпанија је поручила од Лонера шест авиона за своје ратно ваздухопловства. У току септембра месеца 1913. године Лонер је направио и испоручио Шпанији пет авиона са шестоцилинричним мотором Аустро-Даимлер снаге 90 KS и повећаном површином крила јер су авиони били намењени подручју са топлом климом. Ова серија авиона је названа Лонер Б.I Серија Л или популарно (шпански). Дана 17. децембра 1913. године, током рата у Мароку, шпански експедициони корпус је први пут у историји ваздухопловства искористио авионе Лонер Б.I за систематско бомбардовање непријатељских положаја авио бомбама у равници Бен Карикс у Мароку.

У току Првог светског рата овај авион се користио на источном фронту у Галицији као и на балканском ратишту. За време почетних ратних операција нарочито при продору руских снага на источном фронту конзервативни Генералштаб аустроугарске војске је схватио сав значај коришћења извиђачке авијације у односу на прикупљање обавештајних података о покретима непријатељских снага помоћу коњице.

У току ратних операција 1914—1915. српска војска је заробила два авиона Лонер Б.I која су припадала аустроугарском ваздухопловству које је оперисало на балканском ратишту. То су били ненаоружани авиони који су служили као извиђачи.

• Авиатик Б II
• РЕП Тип Ф1912
• Дукс биплан
• Блерио XI
• Фарман ХФ.7
• Мерћеп-комитски

1. Keimel Reinhard, Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
2. Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. pp. 399. ISBN 3-900310-03-3
3. Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi. Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. ISBN 978-3-8068-0391-4.
4. О. Петровић; Н. Ђокић, Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства, Београд, 1993. ISBN 86-901403-1-Х.
5. Gunston, Bill (1993). World Encyclopedia of Aircraft Manufacturers. Annapolis: Naval Institute Press.
6. Grosz, Peter M. (2002). Austro-Hungarian Army Aircraft of World War One. Colorado: Flying Machine Press.
7. Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
8. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/439-lohner-b-i
2. http://www.airwar.ru/enc/other1/lohnerb1.html
3. https://en.wikipedia.org/wiki/Lohner_B.I
4. http://dokarola.deviantart.com/art/Lohner-B1-194315167
5. http://www.sle.malopolska.pl/aktualnosci/18

Loner B.I