Марко Краљевић и цар Стефан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Шетњу шеће цар српски Стефане

0002    По б’јелому граду Цариграду,

0003    Шњиме шеће Краљевићу Марко.

0004    Ал’ говори цар српски Стефане:

0005    ”Д’јете моје, Краљевићу Марко,

0006    Да ми дођеш јесенијем даном,

0007    Кад ја служим крсно име своје,

0008    Крсно име Светог Димитрија,

0009    Па да уђеш у трапезу моју

0010    И да видиш што видио ниси –

0011    Како јунаци рујно вино пију!”

0012    Ал’ бесједи Краљевићу Марко:

0013    ”Богом теби, српски цар Стефане,

0014    Дошао сам јесенијем даном,

0015    Када служиш крсно име своје,

0016    Крсно име Светог Димитрија,

0017    Уша’ сам ти у трапезу твоју,

0018    Видио сам што видио нисам,

0019    Видио сам до три небожањства!

0020    Прво ти је једно небожањство –

0021    Кад јунаци рујно вино пише,

0022    Не спомињу Бога јединога,

0023    Већ спомињу ђавла немилога;

0024    Друго ти је једно небожањство, -

0025    Кад јунаци рујно вино пише,

0026    Ристову капљу натраг повраћаше;

0027    Треће јему јест једно небожњаство –

0028    Бештимаше Бога јединога,

0029    Од стра’ Бога слушати не мореш!”

0030    Вели њему цар српски Стефане:

0031    ”Ајде тамо, Краљевићу Марко,

0032    Ајде, вели, тамо, не било те амо,

0033    Здраво био, тебе не видио!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Marko Kraljevic i car Stefan