Чавић Асан-ага и вила је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Бијела је кликовала вила

0002    Са Сјеничке високе планине,

0003    Она кличе Чавић-Асан-агу:

0004    „Зло ти јутро, Чавић-Асан-аго!

0005    “Ал’ не видиш ђе си погинуо,

0006    „Ето на те Петровић-Ђорђије,

0007    “И његове бутум Шумадије.„

0008    Ал’ говори Чавић Асан-ага:

0009    “Мучи, вило, грло те бољело!

0010    „Не бојим се Петровић-Ђорђије,

0011    “Док је мене Стамбол под истоком,

0012    „Цар ће мени индат оправити,

0013    “И док ми је Травник на крајини,

0014    „Уздалица Скадар на Бојани,

0015    “А у њему силни Бушатлија,

0016    „Таквог паше у цара немаде,

0017    “Он ће мене бранит’ од шијака.„

0018    Но што рече вила бјелогорка:

0019    “Да ти јаде за помоћи кажем:

0020    „Русија је на Станбол устала,

0021    “О јаду се царе забавио,

0022    „Он не море ни себе помоћи

0023    “Од Русије земље православне,

0024    „А камо ли да тебе обрани.

0025    “Што ми Скадар на Бојани кажеш,

0026    „И у њему силна Бушатлију,

0027    “Колико се хаси учинио,

0028    „Он подиже силовиту војску,

0029    “Да опали ломну Гору Црну.

0030    „А да видиш Петровић-владике,

0031    “Црногорске и славе и дике,

0032    „Он покупи листом Црногорце,

0033    “Па Турчину у сретање пође.

0034    „Мили Боже, на свему ти вала,

0035    “Кад се двије сусретоше војске,

0036    „Колико је у владике војске,

0037    “Као честа у планини сама,

0038    „Али што је у владике војске,

0039    “Што пред војском бјеху человође,

0040    „То бијаху орлови крсташи;

0041    “Што л’ у војсци бјеху барјактари,

0042    „То бијаху соколови сиви;

0043    “Што за њима бјеше убојника,

0044    „Како мрки из планине вуци.

0045    “Очима сам мојијем гледала,

0046    „Што с’ учини од твога везира,

0047    “Кад пукоше у њи Црногорци,

0048    „А пред њима Петровић владика,

0049    “Да колико жели, на јунаштво,

0050    „Калуђерско скинуо ођело,

0051    “Па удрио војничко ођело,

0052    „И у руке танку прекоморку.

0053    “Како шњима боја учињеше,

0054    „Црногорци Турке потискоше.

0055    “Каква бјеше мука од Турака!

0056    „Нож сијева, крв се пролијева,

0057    “Ту пет стотин’ посјекоше глава,

0058    „А везира ухватише жива,

0059    “И његову посјекоше главу.

0060    „Како им је био утужио,

0061    “На ватру му изгорјеше т’јело,

0062    „На Цетиње понијеше главу.

0063    “Отолен ти ни камена нема.„

0064    Да што рече Чавић Асан-ага:

0065    “А да, вило, ако Бога знадеш!

0066    „Спремио сам од шијака стражу,

0067    “Спремио сам брата Мустај-бега,

0068    „И за њиме стотину пандура,

0069    “Неће лако упустит’ шијаке.„

0070    Но што рече вила бјелогорка:

0071    “Свакога су уфатили жива,

0072    „И твојега брата Мустај-бега.“

0073    А кад зачу Чавић Асан-ага,

0074    Он поскочи од земље на ноге,

0075    И појаха хата бијелога,

0076    Па Србима у сретање пође.

0077    А кад био у поље широко,

0078    Кад ево ти Мутапа Лазара,

0079    А за њиме Крајина Никола,

0080    Којино се био зафалио,

0081    Да уграби од Сјенице врата.

0082    Кад сретоше Чавић-Асан-агу,

0083    Но што рече Мутапе Лазаре:

0084    „Срамота је по два на једнога,

0085    “Ти не гледај мене у Турчина,

0086    „Него гледај што си с’ зафалио.“

0087    Мимо њ прође Крајина Никола

0088    Сретоше се силна два јунака.

0089    Сабљом махну Чавић Асан-ага,

0090    Не удари Мутапа Лазара.

0091    Али јунак Мутапе Лазаре,

0092    Киде оштру сабљу од мегдана,

0093    Те удари Чавић-Асан-агу

0094    На дофату по свилену пасу,

0095    На двије га поле прекинуо,

0096    Па мимо њег’ проћера гаврана.

0097    Кад доћера Сјеници на врата,

0098    Кад ево ти Крајине Николе,

0099    Те Сјеници уграбио врата,

0100    Четири га пушке ударише.

0101    Улећеше сератлије младе,

0102    Те Сјеницу бјеху уграбили.

0103    Стоји крка по Турскоме граду:

0104    Робе буле, проваљују куле,

0105    Понијеше и срму и злато,

0106    И у граду табор учинише.

0107    Да Бог уби Срба проклетога,

0108    Проклетога од Лужнице Ђура,

0109    Те он узе од Турака мита,

0110    Доста мита, три боце дуката,

0111    Па Ђорђији књигу оправљаше:

0112    „Чу ли мене, Петровић-Ђорђије,

0113    “Ево на нас силовита војска:

0114    „Седам паша од седам крајина,

0115    “Пропаде ти земља Шумадија.„

0116    Кад Ђорђију књиге допадоше,

0117    Препаде се, и невоља му је.

0118    На обједу сабира господу,

0119    И овако њима говораше:

0120    “Чујете ли, браћо моја драга,

0121    „Што учини Петровић владика

0122    “Од велике силе Бушатлијне?

0123    „Ајте, браћо, да се покољемо.

0124    “Боље нам је мушки изгинути,

0125    „Него с муком у Турака живјет’“

0126    Отолен се војска подигнула,

0127    Од неслоге града оставише.

0128    Кад дођоше земљи Шумадији,

0129    Кад Турчина нема ђавољега.

0130    Ту нађоше ко ј’ узео мито,

0131    Уватише од Лужнице Ђура,

0132    И његова сва четири сина,

0133    На ватри их изгорјеше живој,

0134    Нека виде остали Србини,

0135    Да се мито узимат’ не смије.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Cavic Asan-aga i vila