Марко Краљевић тражи брата Андрију је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Синоћ Марко с мајком вечераше,

0002    Па је Марко мајци бесидио:

0003    ”Ој старице, моја мила мајко!

0004    Што ми ниси брата породила,

0005    Оли млађег, оли старијега?

0006    Сваки братац својим пије вино,

0007    А ја немам брата ни рођака,

0008    Већ у здравље шарца, коња мога.”

0009    Ал му стара бесидила мајка:

0010    ”О мој Марко, мој синко рођени!

0011    Ја сам теби брата породила,

0012    Нисам млађег, него старијега.

0013    По имену Краљевић-Андрију.

0014    Ти си, синко, понејаки био,

0015    Када ти је бабо проеминуо.

0016    Када Турци арач запиташе,

0017    Твоја мајка не имаше блага,

0018    Па за арач Турци одведоше

0019    Андријицу, сина старијега.

0020    Па сам чула, драго дите моје!

0021    Да је Андре у билој Удбини,

0022    У механи Турцим служи вино.”

0023    Кад је Марко ричи разумио,

0024    Тад је старој бесидио мајци:

0025    ”Ој старице, моја мила мајко!

0026    Сигурај ми лаке брашенице,

0027    Нек су лаке ко коњу шарину,

0028    Не су слатке као твому сину.”

0029    Кад је мајка ричи разумила,

0030    Сигура му лаке брашенице,

0031    Лаке, побро, ко коњу шрину,

0032    Али слатке како свому сину.

0033    Оде Марко у подруме коњмам,

0034    Па привати шарца притилога,

0035    Изведе га внка на авлију.

0036    На авлији тимар учинио

0037    Млаке воде и морског сапуна,

0038    Оседла га седлом татаријом,

0039    А заузда љутом маџаријом.

0040    Па сокола тицу приватио,

0041    Напита га меса овновине,

0042    Па га метну коњу на јабуку,

0043    Док му мајка справи брашеницу.

0044    Кад је мајка приправила бише,

0045    Тад он оде у билу Удбину.

0046    Кога годир Марко сусритао,

0047    Свког пита за брата Андрију.

0048    Сусрита га Кумбрија робиња,

0049    Пак јој вели Краљевићу Марко:

0050    ”Кумбријице, по Богу сестрице!

0051    Кажи мени, моја Кумбријице,

0052    Гди механа Краљевић-Андрије?”

0053    Цура њему по истини каже:

0054    ”Ајде, Марко, управ ка Удбини,

0055    Срид Удбине пијана механа,

0056    Та механа Краљевић-Андрије.”

0057    А кад чује Краљевићу Марко,

0058    Тад он оде управ ка Удбини.

0059    Срид Удбине налази механу,

0060    Та механа Краљевић-Андрије,

0061    Прид механом разјаши шарина,

0062    Па улизе у механу Марко.

0063    У механи тридесет Турака,

0064    Сви се Турци маком помакнуше,

0065    Док и Марку мисто учинише.

0066    Дадоше му триест чаша вина,

0067    Триест чаша по добрих дошлица,

0068    А за тизим тридесет здравица,

0069    Пак и Марка редну допанула.

0070    Кад се Марко вина напојио,

0071    У њ ми, побро, улизоше врази,

0072    Па потеже паклену канџију,

0073    Па он бије по механи Турке.

0074    Све истира Турке из механе,

0075    А он леже с главом брез узглавја.

0076    Ал се Турци натраг повратише,

0077    Па на Марка гвожђе навалише.

0078    На врат мећу алку, гвожђе тешко,

0079    А на руке тешке лисичине,

0080    А на ноге тешке букагије.

0081    Кад се Марко санком разабрао,

0082    Главом крену, кренут не могаше,

0083    Рукам крену, кренут не могаше,

0084    Ногам крену, кренут не могаше.

0085    А веле му Турци Удбињани:

0086    А гога ми, незнана делијо!

0087    Дочим нами први петак дође,

0088    Ми ћемо те одвести Удбини,

0089    То јест, побро, на страну Удбине,

0090    Гдино Турци обисају људе,

0091    У Удбини тебе обисити.”

0092    А кад Марко ричи разумио,

0093    Тад је Турцим тихо бесидио:

0094    ”Да вам бора, Турци Удбињани!

0095    Ако знате Бога великога,

0096    Дајте мени дивит и артије,

0097    Опростите моју десну руку,

0098    Да ја китим ситну бурунтију,

0099    Да је шаљем мојој милој мајци,

0100    Мојој мајци, да ми се не нада,

0101    А љубовци, да се приудава.”

0102    Турци биху, за Бога знадиху,

0103    Доносе му дивит и артију,

0104    Десну њему опростише руку.

0105    Кад се Марко књиге приватио,

0106    Он не пише, како Турцим каже,

0107    Не шаље је мајци ни љубовци,

0108    Већ је шаље милом ујцу свому,

0109    По имену Старини Новаку:

0110    ”О мој ујче, Стрино Новаче!

0111    Ево сам ти јадан у сужањству,

0112    У сужањству цвилим и тугујем.

0113    Када Турцим први петак дође,

0114    Хоће мене обисити, ујче!”

0115    Кад је Марко књигу накитио,

0116    Тад сокола тицу подвикнуо,

0117    Па соколу Марко бисидио:

0118    ”Ој соколе, моја тицо сива!

0119    Носи књигу ка Новому билу,

0120    Билој кули Старине Новака.”

0121    Кад је соко књигу приватио,

0122    Разви крила небу под облаке.

0123    Кад је доша ка Новому билу,

0124    А над кулу Старина Новака,

0125    Чичи соко небу под облаком.

0126    Слушао га мали Маријане,

0127    Па је свому баби бесидио:

0128    ”А мој бабо, Старина Новаче!

0129    Чичи соко небу под облаке,

0130    Ја би река, мој мили бабајко!

0131    Да је соко Краљевића Марка.”

0132    А вели му Старина Новаче:

0133    ”Маријане, моје дите драго!

0134    А ни пожи доли на авлију,

0135    Па ти види тицу Краљевића,

0136    Пто је дошла и отклем ли ише.”

0137    Кад Маријан ричи разумио,

0138    Одма се је на ноге скочио,

0139    Пак се сађе доли на авлију.

0140    Угледа га соко тица сива,

0141    Сави крила до земљице црне,

0142    Маријану паде на рамена,

0143    Остави му књигу на рамену.

0144    А Маријан књигу приватио,

0145    Днесе је старцу баби свому.

0146    Кад Новаче књигу проучио,

0147    Маријану стаде бесидити:

0148    ”Маријане, огријано сунце!

0149    Одма спани у подруме коњмам,

0150    Па сигурај два добра коњица,

0151    Себ’ једнога, а мени другога,

0152    Себи вилу, баби ластавицу.”

0153    Кад Маријан ричи разумио,

0154    Он се спаде у подруме коњмам,

0155    Па сигура два добра коњица,

0156    Себи вилу, баби ластавицу.

0157    А када ји сигурао бише,

0158    Одма своје посидоше коње,

0159    Полетише кано двије звизде,

0160    Брзо дошли у Удбину билу.

0161    Старина се бише уморио,

0162    Леже спават с главом брез узглавја,

0163    Али не хти мали Маријане.

0164    Мало вриме постајало било,

0165    Стаде чича од птице сокола,

0166    Стаде звика дебела шарина.

0167    Тад подвикну мали Маријане:

0168    ”Устан’, бабо, ако Бога знадеш!

0169    Нетијак ће теби погинути.”

0170    Док се Новак на ноге скочио,

0171    Маријане вилу поклопио;

0172    Доклем старац коња поклопио,

0173    Маријане насрид поља био;

0174    Доклем сарац насрид поља дође,

0175    Маријане и до Марка приђе,

0176    А уз Марка стотину Турака,

0177    А да видиш малог Маријана!

0178    Он привати сабљу оковану,

0179    До Марка је сокак учинио,

0180    Одма Марка бише опростио,

0181    Па му даде сабљу оковану.

0182    У та доба Старина Новаче,

0183    Марко сиче, Новак дочекује,

0184    А Маријан плаво опскакује.

0185    А да видиш Краљевића Марка!

0186    Како Марко разгоњаше Турке,

0187    Кано соко сиве голубове,

0188    Мрки вуче у планини овце!

0189    Стотину су глава откинули,

0190    Па одоше у билу Удбину.

0191    Кудгод они, побро, прохођаше,

0192    Све прид њима куга морјаше.

0193    Сву Удбину листом пробише

0194    И Андрију брата поведоше,

0195    Пак одоше двору бијелому,

0196    Пивајући, коње играјући.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Marko Kraljevic trazi brata Andriju