Корисничке алатке

Алатке сајта


милош_васић

Милош Васић

Милош
Васић
милош_васић.jpg
Рођење:
11. март 1859.
Неменикуће,
Кнежевина Србија

Смрт:
20. октобар 1935.
Београд,
Краљевина Југославија

Милош Васић (Неменикуће, 27. фебруар/11. март 1859 — Београд, 20. октобар 1935), српски генерал. Био је министар одбране Краљевине Србије (1900—1901) и министар одбране Краљевине СХС (1922). Конструктор је ручне бомбе, која је по њему названа „Васићка”.

Школовање и усавршавање

Милош Васић је рођен 27. фебруара/11. марта 1859. године у Неменикућама у космајском срезу.1)2) Његов отац Милоје Васић био је срески начелник, а мајка је водила порекло од војводе Јанка Катића. Основну школу похађао је у Неменикућама.3) У Београду је завршио гимназију и једну годину Филозофског факултета.4) Учествовао је у Српско-турским ратовима 1876—1878. као ђак добровољац.5) У војску је ступио 1880. као питомац 13. класе Војне академије.6) Нижу школу Војне академије завршио је 1883. Једно време после тога служио је у војсци као водник у пешадијској чети. Након тога октобра 1884. ступио је на Вишу школу Војне академије, коју је завршио 1887.7) Због Српско-бугарског рата 1885. сви питомци су прекинули похађање Војне академије и школовање су наставили октобра 1886.8) У Српско-бугарском рату учествовао је као командир чете, а након рата поново је био водник у пешадијској чети.9) Након завршене Више школе Војне академије упућен је у Француску, али пошто није желео да иде на праксу у трупу, одређено му је да иде на праксу у аустроугарској војсци.10) Био је од октобра 1887. до јануара 1889. на пракси у Линцу у штабу 3. аустријске дивизије, са којом је учествовао у царским маневрима.11) Био је ожењен Зорком, ћерком Живка Карабиберовића, који је једно време био председник Народне скупштине.

Генералштабна струка

По повратку са школовања у Аустроугарској, јануара 1889. одређен је за вршиоца дужности командира чете у 4. гардијском батаљону.12) Од новембра 1889. предавао је географију и историју српског народа у пешадијској подофицирској школи.13) Поред обавеза у подофицирској школи од краја 1889. био је и на служби у Главном генералштабу, да би се припремио за генералштабну струку.14) Од 1891. поред те две дужности одређен је и за командира питомаца треће године Војне академије.15) Октобра 1891. преведен је у генералштабну струку.16) Након тога одређен је за службу при Дунавској дивизијској области, а 1. јула 1892. прекомандован је у штаб Тимочке дивизијске области као референт за генералштабне послове.17) Постављен је априла 1893. за вршиоца дужности начелника штаба Тимочке дивизијске области, али на том месту је био само краће време.18) Унапређен је октобра 1893. у капетана 1. класе. Постављен је августа 1893. за ордонанс-официра краља Александра Обреновића и одређен је за службу у генералштабни одсек општевојног одељења министарства војног.19) Од октобра 1894. до јануара 1895. био је вршилац дужности начелника штаба Дунавске дивизијске области.20) После тога кратко време био је вршилац дужности команданта ескадрона у коњичком пуку.21)

Министар одбране

Прекомандован је октобра 1895. године у Главни генералштаб.22) Био је упућен у Беч, где је био експерт за тзв. Дринско питање.23) Постављен је 1896. за шефа унутрашњег одсека оперативног одељења Главног генералштаба.24) Унапређен је 1896. у чин мајора. Послали су га фебруара 1897. као војног изасланика у Бугарску, али због затегнутих односа Србије и Бугарске био је присиљен да се врати кући октобра 1898.25) По повратку био је постављен за вршиоца дужности команданта 7. пешадијског пука.26) Одређен је марта 1899. за ађутанта краља Александра Обреновића.27) Унапређен је марта 1900. у чин потпуковника. Постављен је априла 1900. за вршиоца дужности референта пешадије Команде активне војске.28) Када је чуо да се краљ Александар намерава оженити Драгом Машин био је попут већине официра против тога.29) Међутим када се срео са краљем, који га је питао о стању у војсци, он је нагласио да се не слаже са одлуком да официри узимају учешће у одобравању или неодобравању краљеве женидбе.30) Краљ му је због тога одмах понудио место министра војног у влади, која се управо тада формирала.31) На дан постављања на место министра одбране питао је краља Александра шта да чини, ако се његов отац краљ Милан Обреновић покуша вратити у Србију.32) Добио је одговор, да има право да употреби силу, укључујући и оружје.33) Постао је министар одбране у влади Алексе Јовановића од 25. јула 1900. до 2. априла 1901. Био је након тога министар одбране у влади Михаила Вујића од 2. априла до 10. маја 1901, када је дао оставку и на том месту га је заменио Божидар Јанковић. Унапређен је 1901. у чин пуковника. Као министар одбране заслужан је за израду закона о устројству војске.34) Тај закон је са мањим изменама остао на снази и једно време након Првог светског рата.35) Тим законом усвојена је организација и формација војске, која се показала веома успешном у каснијим балканским ратовима и у Првом светском рату.36)

Дипломатска служба

Био је на располагању до фебруара 1902, а онда је поново пребачен у дипломатску службу.37) По жељи краља Александра Обреновића постављен је на место сталног српског посланика на Цетињу.38) Милош Васић је у то време важио као поуздан човек краља Александра Обреновића.39) По краљевом наређењу отпутовао је ван Цетиња за време венчања црногорског кнежевића Мирка Петровића са ћерком Александра Константиновића, рођаком од Обреновића.40) Посланик на Цетињу био је до јула 1903, када је као обреновићевац разрешен због Мајског преврата.41) Одмах је и пензионисан.42)

Противник завереника

Уживао је велико поверење контразавереника, противника стања насталог Мајским превратом.43) Био је у групи, која је 1905. планирала да се са српског престола без проливања крви протера краљ Петар I Карађорђевић и да се доведе неки страни принц.44) У тој групи поред њега били су Светолик Јакшић, Милош Петронијевић и Михаило Магдаленић.45) Док се Светолик Јакшић залагао да на српски престо дође Франц Фердинанд или неки немачки принц, дотле се Михаило Магдаленић заједно са кумом Милошем Васићем залагао да се на престо Србије доведе црногорски принц Данило.46) Након абдикације принца Ђорђа Карађорђевића изгледа да су током 1910. године Магдаленић и Милош Васић постали Ђорђеви саветници.47) Принц Ђорђе је тада нападао свога оца краља Петра, као и вође радикала и самосталаца. За време Првог балканског рата новембра 1912. године Милош Васић је враћен у резерву.48)

Први светски рат

Као резервни пуковник био је од 1912. до завршетка Другог балканског рата делегат српске владе и Врховне команде при Врховној команди грчке војске.49) После тога био је демобилисан. Враћен је у активну службу пред Први светски рат 24. јула 1914. и постављен је за команданта Браничевског одреда.50) Већ у септембру 1914. постављен је за команданта Дунавске дивизије 2. позива.51) Са том јединицом командовао је до краја 1915. Под његовим заповедништвом Дунавска дивизија 2. позива је најпре осигуравала Дунав на подручју од Гроцке до иза Голупца.52) Након тога учествовао је у Сремској операцији, али онда је због непријатељске провале на Дрини, кренуо са јединицом форсираним маршем на Дрину.53) Ту је Дунавска дивизија 2. позива учествовала у крвавим борбама на Мачковом камену.54) Његова дивизија је касније за време Колубарске битке издржала тешки притисак за време повлачења са Дрине и из Мачве, али онда је заједно са осталим дивизијама учествовала у избацивању непријатеља из Србије.55) Са својом дивизијом учествовао је и у повлачењу кроз Албанију.56)

Командант армије

Постављен је 1/14. јануара 1916. за команданта 1. армије и ту дужност обављао је до априла 1916, када је отишао у мисију код грчког краља.57) Унапређен је јула 1916. за генерала. Постављен је августа 1916. за команданта 3. армије. Када је офанзива Бугара запретила да уништи тек формирани Солунски фронт тада је код Острова 3. армија под његовом командом уз припомоћ 1. армије и једне бригаде 2. армије, успела да заустави вишеструко надмоћније бугарске снаге.58) Под његовом командом 3. армија је учествовала у освајању Кајмакчалана и ослобађању Битоља.59)60) Почетком 1917. неколико месеци заступао је и команданта 1. армије.61) Отишао је априла 1917. у мисију код италијанског краља и владе.62) Ту је остао до краја рата.

Министар одбране

Током 1919. одређен је за делегата југословенске владе у Сплиту, да расправља са Италијом о далматинском питању.63) Постављен је априла 1919. за команданта 3. армијске области, а априла 1920. за команданта 4. армијске области, да би марта 1921. био прекомандован за команданта 1. армијске области.64) Био је министар одбране у влади Николе Пашића од 8. јануара до 4. новембра 1922. Дао је оставку на тај положај, па је стављен на располагање.65) Пензионисан је новембра 1923.66) Умро је 20. октобра 1935. године у Београду.67)

Конструктор бомбе васићке

Конструисао је 1904. прву српску ручну бомбу са ударним упаљачем, коју су звали „Васићка” или „Крагујевка”.68) Та бомба је била четвртастог облика и личила је на бочицу парфема.69) Имала је доста велику разорну моћ, а била је веома популарна међу војницима и због четвртастог облика.70) Милунка Савић и други српски бомбаши више су волели васићку, јер би за разлику од француских бомби након бацања остала на месту и не би се даље котрљала.71) Написао је и доста значајних војних књига као што су: Ратни подсетник и записник (1891), Војничка читанка (1893), Основи стратегије (1894), Из области организације војске (1906), Висока војничка дисциплина (1909), Последњи дах генерала Јована Мишковића (1909) и Војска и политика (1910).

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1041
  • Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Милош Васић, Политика, број 9849, уредник Миомир Миленовић, Јован Тановић, 21. 10. 1935.
  • Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.

Milos Vasic

1) , 3) , 8) , 10) , 11)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 69
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1041
4) , 5) , 6) , 7) , 62) , 65) , 66)
НА
9) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 70
23) , 24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 37) , 41) , 42) , 48) , 49) , 50) , 51) , 57) , 60) , 61) , 63) , 64)
М. Милићевић, Љ. Поповић, 2003, стр. 72
29) , 30)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 50
31)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 51
32) , 33)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 26
34) , 35) , 36) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 58) , 59) , 67)
Политика, 21. 10. 1935, стр. 8
38) , 39)
Влада Александра Обр., 3, стр. 200
40)
Влада Александра Обр., 3, стр. 201
43)
Д. Васић Деветсто трећа, 2003, стр. 130
44) , 45) , 46)
Васа Казимировић, 1997, стр. 259
47)
Васа Казимировић, 1997, стр. 300
69) , 70) , 71)
ОР
милош_васић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 18:04