Мијат спасава Краљевића Марка је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Вино пије Краљевићу Марко

0002    У Карловцу, граду бијелому;

0003    Вино пије, у зло га попио,

0004    Све он Турке на мегдан позивље.

0005    Ни један му исходит не смиде.

0006    Састаде се тридесет Турака,

0007    Па бесиде крчмарици младој:

0008    »Зло ти јутро, крчмарице млада!

0009    Опој-дер нам незнана делију,

0010    Ево теби триест кеса блага.«

0011    Кад је куја благо потпазила,

0012    Дозивала Краљевића Марка:

0013    »Хајде амо, незнана делијо!

0014    Испијајмо вино и ракију:

0015    Немој плаћат паре ни солдина!«

0016    Кад је Марко ричи разумио,

0017    Примакну се бачви трећакињи,

0018    Са три ју је прста подигнуо,

0019    Па је чепић-грло отворио:

0020    Не придуши, док ју не присуши.

0021    Опет ју је на кантир спустио,

0022    Па он свлачи зелену доламу,

0023    На њу сио и ноге подвио.

0024    Ту потпази тридесет Турака,

0025    Привари се, уједе га гуја,

0026    Па дозивље крчмарицу младу:

0027    Крчмарице, три те јада била!

0028    Донеси ми јоштер купу вина,

0029    Којој мира таман од барила.«

0030    Када га је она разумила,

0031    Донесе му једну купу вина.

0032    А да видиш Краљевића Марка!

0033    На колина он је оба клека’,

0034    А са главе калпак подигнуо,

0035    Наопако руке изврнуо,

0036    У зубе је купу прихватио,

0037    Не придуши, док је не присуши,

0038    Прико себе купу прихитио,

0039    Међу Турке њоме погодио

0040    Двама-трима главе је разбио.

0041    Муче Турци, ништа не говоре

0042    А од страшка Краљевића Марка.

0043    Ни по сата пролазило није,

0044    Здрава Марка заболила глава.

0045    Заспа Марко, кано јање младо.

0046    Кад то виде тридесет Турака,

0047    Од земље се на ноге скочише,

0048    Око Марка рукам’ оклопише,

0049    Донесоше троје лисичине,

0050    Двоје нове, а треће половне,

0051    Свезаше му руке наопако

0052    Од лаката до бритких ноката,

0053    Из ноката црна крвца лије,

0054    Ал не чује Краљевићу Марко.

0055    Донесоше тешке букагије

0056    Што пизају сто и дваест ока.

0057    Закључаше до дви ноге биле,

0058    Донесоше алку, гвожђе тешко,

0059    Закључаше Марка око врата.

0060    Спава Марко до зорице биле,

0061    Пробуди се у зорицу билу,

0062    Хоће Марко да рукама крене,

0063    Ал не даду троје лисичине.

0064    Хоће Марко да на ноге скаче,

0065    Ал не даду тешке букагије.

0066    Хоће Марко да подигне главу,

0067    Ал не даде алка гвожђе тешко.

0068    Он зацвили кано дите мало,

0069    »Ајме мени, до Бога милога!

0070    Што сам вама на жа’ учинио,

0071    Да сте мене свезали овако?«

0072    Бесиде му тридесет Турака:

0073    »Курбо једна, Краљевићу Марко,

0074    Сутра ћемо тебе обисити

0075    Под бијелим градом од Карловца.«

0076    Кад је Марко ричи оћутио,

0077    Тешко цвили и сузе пролива,

0078    Па све мисли од јутра до подне:

0079    Каконо би Турке приварио,

0080    А од смрти себе избавио.

0081    Све је мисли на једну смислио,

0082    Па је Турцим’ ти’о бесидио:

0083    »Чујете ме, Турци Карловчани!

0084    Ако, бони, за Бога знадете,

0085    Донес’те ми дивит и хартију

0086    И кункура, црног мурећипа.

0087    Накитит ћу листак књиге биле,

0088    Послат ћу је виреници љуби.

0089    Ја имадем танку кошуљицу;

0090    Откад сам је Марко набавио,

0091    Никада је нисам облачио.

0092    Нека дође, нек ми је донесе,

0093    Обућ’ ћу је, жалосна ми мајка,

0094    Када јунак пођем на вишала:

0095    Нек се били моје било тило!

0096    Бит ће дика и моја и ваша,

0097    Свак ће рећи, да су добри Турци

0098    У Карловцу, граду бијелому.

0099    Вами љуба, мени кошуљица!«

0100    Турци мудри, па се примудрише.

0101    У тому их Марко приварио.

0102    Донесоше дивит и хартију

0103    И кункура, црног мурећипа,

0104    Десну Марку попустише руку.

0105    Мало се је Марко приклопио,

0106    Па напише листак књиге биле.

0107    Не пише је виреници љуби,

0108    Нег ју пише побратиму свому

0109    По имену Томић Мијовилу:

0110    »Побратиме, Томић Мијовиле,

0111    Гди си годир у невољи био,

0112    Свагда сам те Марко избавио,

0113    А сада сам јада допануо,

0114    Из кога се избавити не ћу.

0115    Шаљи књиге на све четри стране

0116    Доједному побратиму мому.

0117    Сутра ће ме обисити Турци

0118    Под бијелим градом од Карловца.«

0119    Сва четири краја прискупио,

0120    Па међу њих печат ударио,

0121    Па отпуца пуца од нидарја,

0122    Из нидарја сокола извади,

0123    Под крило му књигу подметнуо

0124    Па соколу свому бесидио:

0125    »О соколе, сива птицо моја!

0126    Узвијај се небу под облаке,

0127    Па дер лети у Вранић планину,

0128    Гдино јела обисила гране,

0129    Да су здраво све јуначке главе!

0130    Подај књигу побратиму мому,

0131    Побратиму Томић Мијовилу.

0132    Већ те молим, соко птицо сива,

0133    Кад си гори, нека си ми амо!

0134    Тим одлети соко птица сива,

0135    Опет Турци савезаше Марка.

0136    У липа је доба птица дошла:

0137    Таман Томић прихватио чашу:

0138    »Здрав’, дружино, мила браћо моја!

0139    Ни у моје, ни у ваше здравље,

0140    Нег у здравље оног јунака,

0141    Који би се овде налазио,

0142    Па отиша’ Ливну на Крајину,

0143    Па донио, што је од потрибе:

0144    Сваком другу по једне опанке,

0145    Мијовилу чизме до колина!«

0146    У та доба соко птица сива,

0147    На јелу је ножице спустила,

0148    Испод крила књигу испустила,

0149    На колино Томић Мијовила.

0150    Кад је Мијо књигу угледао,

0151    Ни пола ју проучио није,

0152    Од земље се на ноге скочио:

0153    Па он цикну као змија љута:

0154    »Ајме мени, до Бога милога!

0155    Гди сте браћо, тридесет хајдука,

0156    Што имасмо, сада изгубисмо:

0157    Десно крило, Краљевића Марка,

0158    У Карловцу, граду бијелому.

0159    Дите моје, нејаки Марјане!

0160    На ноге се, ако Бога знадеш

0161    Па полети ка Прилипу граду,

0162    А до куле Краљевић Андрије!

0163    Па се сврни низ кршне Котаре,

0164    Обзнани ми побратиме моје,

0165    Кажи њима, што је и како је.

0166    А ја иђем с осталом дружином

0167    До Карловца, града бијелога,

0168    Не би л’ жива затицао Марка,

0169    Не би ли му главу скапулао. «

0170    Кад Марјане стрица разумио,

0171    Хитро се је на ноге скочио,

0172    Па прихвати чашу и мишину,

0173    Па се напи вина рујенога,

0174    Па прихвати торбу упртњачу,

0175    Прибаци је на плећа јуначка,

0176    Па појаше коња од мегдана,

0177    Па ето га низ Вранић планину.

0178    Мијо оде с осталом дружином,

0179    И понесе бадиљ и мотику,

0180    Чим ће копат бојне метеризе

0181    Мијовилу добра срића била,

0182    У липа је доба долазио

0183    У по ноћи, кад не види нитко:

0184    Он ископа бојне метеризе

0185    С оно својих триест добрих друга;

0186    Закопа се у земљицу црну,

0187    Да га не би познавали Турци.

0188    А да видиш малога Марјана!

0189    Он дозивље Краљевић Андрију:

0190    »Побратиме, Краљевић Андрија!

0191    Да си, болан, до зорице биле

0192    До Карловца, града бијелога!

0193    Сутра ће ти братац погинути;

0194    Турци ће га попет на вишала

0195    Под бијелим градом од Карловца. «

0196    Мисли Марјан, да не чује нитко,

0197    Ал то чуло двоје дјеце мале,

0198    Оба сина Краљевића Марка:

0199    Пилип једно, а Никола друго,

0200    Не било им ни дванест година.

0201    Кад су они ричи разумили,

0202    Одлетише у подруме долње,

0203    Опремише до два коња добра,

0204    Па овако стрицу бесидили:

0205    »А наш стриче, срце из нидарја,

0206    Води-дер нас кршом и планином

0207    До Карловца, града проклетога,

0208    Унде ће нам бабо погинути.«

0209    Стриц Андрија дици говорио:

0210    »Одотле се, драга дицо моја,

0211    Ја не иђем до Карловца града,

0212    Него иђем у кршно Приморје,

0213    На окладе вино испијати.«

0214    Ал се дица тому не вирују,

0215    Па Никола ти’о бесидио:

0216    »О Пилипе, брате од матере!

0217    Куда ћемо, жалосна нам мајка?

0218    Не знадемо пута ни раскршћа

0219    До Карловца, проклетога града,

0220    Да видимо стара бабу нашег,

0221    Гди ће нами лудо погинути.«

0222    Обадва су коње појашили,

0223    Разиграше коње од мегдана,

0224    Један другом утећи не може.

0225    Гледала их вила из облака,

0226    Сама собом она бесидила:

0227    »Који би се јунак находио,

0228    Погубио двоје дице мале,

0229    Дала би му пола снаге своје! «

0230    У та доба, мили побратиме,

0231    Седам браће, седам Смиљанића,

0232    А за њима девет Југовића,

0233    А за њима тридесет срдара,

0234    Свих тридесет из равних Котара,

0235    А за њима Краљевић Андрија,

0236    За Андријом Сењанин Иване.

0237    У липа су доба долазили

0238    До Карловца, града бијелога:

0239    Находише своју дружиницу.

0240    Бесиди им Томић Мијовиле,

0241    »Да вам бора, побратими моји!

0242    Биж’те с коњма у гору зелену,

0243    Да вас не би Турци познавали.«

0244    Кад се сване и сунце огране,

0245    Ударише топи и лумбарде

0246    На Карловцу, проклетому граду.

0247    Скупише се мало и велико

0248    Гледат смртцу Краљевића Марка,

0249    Па је Марко ти’о бесидио:

0250    »Чујете л’ ме, Турци Карловчани!

0251    Довед’те ми шарца од мегдана,

0252    С њиме ћу се јадан алалити.«

0253    То су Турци за Бога примили,

0254    Па шарина Марку доведоше.

0255    Кад је Марко шарца угледао,

0256    Он зажали кано дите мало:

0257    »Ајме, шарче, срце из нидарја!

0258    Ја не жалим, што ћу погинути,

0259    Већ ја жалим, шарче од мегдана,

0260    Кому ћу ја тебе оставити!«

0261    Кад је шарац ричи разумио,

0262    Примакну се свому господару,

0263    Око Марка Турке разгонио,

0264    По пасу је Марка ухватио,

0265    На рукама синџир изломио,

0266    Па он клече на све четри ноге,

0267    У седло се привалио Марко,

0268    С њиме бижи прико свега града.

0269    За Марком се Турци отиснули,

0270    Ал је Марку лоша срића била:

0271    Од града му затворена врата.

0272    Али шарац, коњиц од мегдана,

0273    Све четири ноге прикупио,

0274    Од града је бедем прискочио,

0275    И принесе свога господара,

0276    С њиме бижи низ поље зелено.

0277    За њим су се отиснули Турци,

0278    Сузбио их Томић Мијовиле,

0279    Па излети прид свог побратима,

0280    Додаде му бријаткињу ћорду.

0281    Кад се Марко гвожђа добавио,

0282    Унатраге шарца обрнуо:

0283    Сиче Турке на обидве руке;

0284    Докле доде до Карловца града,

0285    Пет стотина откинуо глава.

0286    Кад је доша’ прид пјану механу,

0287    Гди-но сташе крчмарица млада,

0288    Он улети у пјану механу,

0289    Па ухвати крчмарицу младу:

0290    Оба јој је ока ископао,

0291    Обе јој је руке одсикао,

0292    Обе јој је дојке проризао

0293    Проз дојке јој прсте примећао.

0294    Извео ју прид пјану механу,

0295    Па јој Марко ричи бесидио:

0296    »Похвали се, крчмарице млада,

0297    Да с’ опила Краљевића Марка! «

0298    Натраг се је Марко повратио,

0299    Здраво га је дружба дочекала.

0300    На Карловац складно ударише,

0301    Погубише мало и велико,

0302    А и кршно робље заробише;

0303    Заробише седам товар’ блага,

0304    Заробише триест дивојака,

0305    Па се здраво натраг повратише.

0306    Кад су дошли у Вранић планину

0307    По дружини благо подилише,

0308    Момци су се с цурам’ оженили,

0309    Свак отиђе двору бијелому,

0310    Оста Мијо у Вранић планини,

0311    Па четује, куда и досада.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Mijat spasava Kraljevica Marka