Мијат хајдук и Мустај-бег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Одврже се Мијат у ајдуке

0002    Од курјука Мустај-беговице,

0003    Од зулума амиџе Турчина.

0004    Ода Мијо три године дана,

0005    Од дружбине нигди никог нема.

0006    Моли Бога ајдуче Мијате:

0007    „Боже, дај ми да би једног друга

0008    Да ме није у горици туга!”

0009    Бог му дава једног по једнога,

0010    Баш намири триест и једнога.

0011    Сву је Мијо гору преодио,

0012    Лето прође, липа јесен дође.

0013    Али пита Мијате ајдуче:

0014    „Сва дружино, драга браћо моја,

0015    Ди ће који зиму презимити!”

0016    Ал’ говори Милета ајдуче:

0017    „Ја га оћу зиму презимити,

0018    Презимити у приморју равном”.

0019    Ал’ говори Мијате ајдуче:

0020    „А ја оћу у Козари равној”.

0021    Ал’ говори Сава од Посавља:

0022    „Ја ћу јунак зиму презимити,

0023    Презимити у Посављу моме”.

0024    Све говори Совчица Станко:

0025    „И ја оћу на зимницу поћи,

0026    Поћи оћу Лици каменици,

0027    У онога побратима мога,

0028    У онога бега Мустај-бега”.

0029    Липо су га браћа свитовала:

0030    ”Богом брате, Сочивица Станко,

0031    Не иђи-де, главе не губи-де,

0032    У Турчина вире не имаде,

0033    Оће тебе Туре погубити,

0034    Па ће тебе главом раставити!”

0035    Липо и је сјетовао Мијо:

0036    „О дружино, драга браћо моја,

0037    На недиљу пре Светог Ђурђа

0038    Сви ајдемо води Костајници,

0039    Ђе најпрво гора пролишћава,

0040    Ди не треба девер-кабаница ─

0041    Сваки чекај, моја браћо драга,

0042    Сваки чекај неђељицу дана

0043    И два данка до Светог Марка,

0044    Који би нас јунак погинуо,

0045    Проклети били кад га не би осветили!”

0046    Сваки оде баш у мјесто своје,

0047    Оде Станко Лици каменици,

0048    До онога бега Мустај-бега.

0049    Далеко га беже угледаше,

0050    Пак најближе њега сусреташе,

0051    Руке шире, у лишце се љубе,

0052    Па за јуначко питају се здравље,

0053    Па га иду б’јелу двору своме,

0054    Бива шњиме раван мисец дана.

0055    Оде беже у лов у горицу,

0056    Оста дома Сочивица Станко.

0057    Курва кучка Мустај-беговица,

0058    Па Станкову осијече главу.

0059    Кад увече беже долазаше,

0060    Кад ли беже овако говораше:

0061    „Беговице, моја госпојице,

0062    Камо мени, брате, Сочивица Станко?”─

0063    „Борме сам ти Станка погубила!”─

0064    „Зло наопако, Мустај-беговице,

0065    Зло си јадна данас урадила,

0066    Јер у Станка много друга има ─

0067    Да се молим Богу јединоме,

0068    Сам ме Боже искупити не може!”

0069    Зима прође, ма прољеће дође,

0070    На недиљу пред Светог Ђурђа

0071    Сви дођоше води Костајници,

0072    Све чекају неђељицу дана

0073    И два данка до Светог Марка,

0074    Чекајући Сочивице Станка.

0075    А кад њега јадна не бијаше,

0076    Од жалости косе почупаше

0077    За дитићом Сочивицом Станком.

0078    Пође њега друштво потражити;

0079    Кад дођоше Лици каменици,

0080    А пред дворе бега Мустај-бега,

0081    Жива јесу бега уватили,

0082    Сваком њега муком баш мучили,

0083    Најпосле га на ватру ложили,

0084    Од њега су пепел уватили,

0085    Баш њега на витар износили,

0086    Нек’ од курве племе не остаје.

0087    Љубу њему јесу живу уватили,

0088    Свак је љуби по два и три пута,

0089    Мијо момче ма дванаест пута,

0090    Па је мажу праом и сумпором,

0091    Те је пале од пете до главе,

0092    Сва изгори, однеси је ђавле!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Mijat hajduk i Mustaj-beg