Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка
Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, С-Ж (1929)

Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, чији је главни уредник био Станоје Станојевић, штампана је у четири тома у латиничном и ћириличном издању, у периоду 1925—1929. Енциклопедију је издало Библиографски завод д. д. из Загреба.¹⁾

Међу најстарије српске енциклопедије спадају:²⁾

• „Енциклопедија или краткоје описаније свију наука”, аутора Пантелејмона Михаиловића, штампана је 1818. у Будиму, уз помоћ Саве Арсића из Арада³⁾
• „Младий Серби in у всерменом цараству”, са упоредним насловом (нем. Der junge Serb) сегединског проте Павла Стаматовића, штампане 1834. у Будиму
• 1863. када је Друштво српске словесности предложило Димитрију Матићу да изради „Енциклопедију наука”
• 1871. године Стојан Бошковић је предао писмени предлог Српском ученом друштву о изради „Општег речника знања и наука”, у сарадњи са Матицом српском у Новом Саду, Југославенском академијом наука у Загребу, Словенском Матицом у Љубљани и бугарским Књижевним друштвом)
• 1909. Српска академија је израдила нацрт „Југославенског енциклопедијског речника”

Током 19. и почетком 20. века су забележене и 3 неуспеле иницијативе за израду енциклопедије јужнословенских народа.⁴⁾ Њихов неуспех делом се дугује недостатку финансијске подршке државе, а делом због недовољне спремности интелектулане елите да се бави овим комплексним задатком.⁵⁾

Рад на енциклопедији је трајао око пет година. Прва конференција на којој је Станоје Станојевић објаснио и промовисао принципе и организацију рада око израде енциклопедије, одржана је 3. маја 1924. године у Загребу, а врло брзо затим, конференције су одржане у Београду и Љубљани.⁶⁾

После Првог светског рата посао око израде енциклопедије је преузела група интелектуалаца окупљена око Станоја Станојевића, као главног уредника. Израда енциклопедије је представљала најзначајнији културни пројекат у новоствореној Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. У њеној реализацији су учествовали научници, припадници различитих генерација, научних школа, чланови различитих политичких партија, из сва три народа. Од 146 сарадника, по националном саставу је било 80 Срба, 45 Хрвата и 21 Словенац.⁷⁾ од тога 20 академика и 75 професора⁸⁾ истакнутих научних, кутурних и политичких радника, са универзитета у Београду, Загребу, Љубљани, Суботици и Скопљу.⁹⁾

Енциклопедија има 12.000 одредница, штампана је у 14.000 примерака, а имала је до 10.000 претплатника.¹⁰⁾

Издавање енциклопедије је преузео на себе тек основан Библиографски завод (1923), са седиштем у Загребу, на чијем челу се налазио С. Улмански.¹¹⁾ Излазила је у два издања — ћириличном и латиничном, у појединачним свескама, које наликују часопису, а прилози у њима називани су чланцима.¹²⁾ Текстови су штампани у две колоне на свакој страни.

Сарадници који су учествовали у изради Народне енциклопедије преузимали су на себе и обавезу да напишу прилоге о себи, међутим, из различитих разлога, неки сарадници то ипак нису учинили и нису послали своје прилоге.¹³⁾

Прва свеска је изашла 14. марта 1925.¹⁴⁾

Временом је енциклопедија постала извор за многе области у културноисторијским, књижевном и научном раду, а томе је помогао углед сарадника, који су учествовали у његовој изради. Библиографски и методолошки приступ који је имао Станоје Станојевић, представљао је стандард и узоре за наредне подухвате ове врсте.¹⁵⁾

Енциклопедија је и данас врло тражена, јер садржи суму знања која превазилази границе тог времена. Мада је рађена у времену монархије, она садржи низ одредница, које се односе на републиканску и социјалистичку традицију Србије.¹⁶⁾

У уређивачкој политици Народне енциклопедије је било и одређених пропуста,¹⁷⁾ на које је указао и главни уредник у поговору, а највећи је тај што су изостављени неки чланци, који су морали бити уврштени,¹⁸⁾ док је садржај ограничаван на релативно узак круг најистакнутијих и најзаслужнијих личности, које су обележиле културни, политички и друштвени живот југословенске државе.¹⁹⁾ У појединим случајевима мање познате личности, институције и догађаји су добили више простора од оних значајнијих, али и широј публици познатијих из националне историје и културе.²⁰⁾

Осим тога, рад на Народној енциклопедији будно је пратила интелектуална јавност, а нарочито она која није била ненаклоњена овом подухвату.²¹⁾ На примедбе које су стизале током издавања енцикопедије Станојевић је одговорио на крају, у опширним поговору (11. децембар 1928. године) наводећи том приликом и разне проблеме са којима су се уредници сусретали током израде енциклопедије.²²⁾

• Прва књига Народне енциклопедије (А—З) има 899 страница.
• Друга књига Народне енциклопедије (И—М) има 1095 страница.
• Трећа књига Народне енциклопедије (Н—Р) има 1014 страница.
• Четврта књига Народне енциклопедије (С—Ж) има 1354 страница.

• Угљеша Белић, Радови о антици Николе Вулића у Станојевићевој Народној енциклопедији српско-хрватско-словеначкој, Зборник Матице српске за класичне студије, број 7, Матица српска - Одељење за књижевност и језик, 2005, стр. 121-128, ИССН 1450-6998
• Станоје Станојевић, Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка - Поговор, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. I-XI
• Ко је ко у Југославији, Југословенски годишњак, Нова Европа, Београд, Загреб, 1928.
• Наташа Вулисић-Живковић, Прилог проучавању научног рада Милана Шевића, Педагогија, број 2, Форум педагога Србије и Црне Горе, Београд, 2007, ИССН 0031-3807
• Слободанка Аст, Енциклопедија до 2015. године, Време, број 741, Београд, 17. 3. 2005.
• Владимир Миланков, Сава Арсић, градоначелник арадски, Темишварски зборник, број 4, Матица српска, 2006, ИССН 0354-6721

Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenacka