Корисничке алатке

Алатке сајта


луко_зоре

Луко Зоре

Луко
Зоре
луко_зоре.jpg
Рођење:
15. јануар 1846.
Цавтат,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
9. децембар 1906.
Цетиње,
Кнежевина Црна Гора

Познат као:
слависта, књижевник
и професор

Луко Зоре (Цавтат, 15. јануар 1846 — Цетиње, 9. децембар 1906), српски слависта и књижевник. Био је професор гимназије у Задру и Дубровнику и директор гимназије у Котору. Спада у истакнуте Србе католике из Дубровника и значајан је по свом раду Дубровчани су Срби.

Школовање

Луко Зоре је рођен 15. јануара 1846. године у Цавтату.1) Његови преци били су православни Херцеговци, који су дошли из Конавла у Дубровник.2) Лукин деда се покатоличио.3) Лукин отац Антун обогатио се на шпекулацијама са јужним воћем и уљем, што је омогућило да може да школује сина у иностранству.4) Лукина мајка Маре била је Српкиња.5) Основну школу Луко је завршио у Цавтату, а матурирао је 1865. на државној језуитској гимназији у Дубровнику.6) Од малена је желео да се посвети свештеничком позиву.7)

Био је Србин католик.8) Године 1865. отишао је у Беч,9) где је поред филозофије студирао и теологију само да не разочара родитеље, који су од њега очекивали да постане свештеник.10) Међутим након некога времена одрекао се свештеничке каријере и почео је да студира славистику, класичну филологију и сродне предмете.11) Посебно се посветио славистици код Франца Миклошића.12) У Бечу је завршио филозофију, оспособивши се за гимназијског наставника латинског, грчог и српског језика.13)

Директор гимназија и посланик

Радио је као учитељ и управитељ, по далматинским средњим школама.14) Запослио се као супленат 1868. године у гимназији у Задру, а 1870. постављен је за професора гимназије у Дубровнику.15)16) Био је први оспособљени слависта у Дубровнику.17) Када су на Цетињу Лаза Костић, Миша Димитријевић, Машо Врбица и други основали 1871. тајну „Дружину за уједињење и ослобођење српско”, тада је Луко Зоре био изабран за омладинског револуционарног представника у Дубровнику.18) У Котору је био директор гимназије од 1872. до 1877, али затражио је премештај, јер му је которска клима нарушила здравље.19) Поново је био две године професор дубровачке гимназије 1877—1879.20) Током 1879. био је једно време школски референт у Босни, па се поново вратио у Дубровник у коме је од 1890. био котарски школски надзорник.21) Позван је 1895—1896. за привременога директора учитељске школе у Арбанасима код Задра.22) Више пута био је биран за народнога посланика за Далматински сабор, а 1897. био је биран за посланика у царевинском већу у Бечу и ту се задржао до 1900.23)

Дубровчани су Срби

Био је уверен да је су Дубровчани Срби и српство Дубровника настојао је да објасни књигом Хрватски разговори и одговори коју је писао под псеудонимом Стјепан Р. Бан.24) Друга његова књига се зове Дубровчани су Срби.25) Од 1877. до 1884. уређивао је дубровачки часопис „Словинац”, који је као књижевни лист постао орган србокатоличкога круга, чији је председник био Медо Пуцић. Залагали су се за уједињење Јужних Словена са схватањем да српски народ представља главну снагу способну да изведе уједињење.26) Био је уредник часописа „Срђ”, кога је 1902. покренуо Антун Фабрис. Зоре се бавио и филологијом, односно лексичком страном речи.27) Бавио се и испитивањем дела дубровачких песника, укључујући и Ивана Гундулића.28) Свој песнички венац Објављење издао је најпре у „Словинцу”, а онда засебно 1899. под псеудонимом Миливој Страхинић.29)

На Цетињу

Црногорски кнез Никола I Петровић Његош позвао га је 1902. да буде васпитач његовога најмлађег сина Петра и да буде директор гимназије на Цетињу.30) Био је Петров васпитач до 1903, када су младог кнежевића послали на студије у Хајделберг.31) Зоре је након тога остао на Цетињу као директор гимназије све до своје смрти.32) Преуредио је гимназију и био је први председник Просветног савета Црне Горе.33)

Члан академије

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892. Дописник је Академије философских наука од 1899. Био је и члан ЈАЗУ.

Литература

Спољне везе

2) , 3) , 4) , 5) , 18)
Властоје Д. Алексијевић, Савременици
6) , 8) , 10) , 11) , 12) , 16) , 17) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24) , 25) , 26) , 30) , 31) , 32) , 33)
ЖИ
7) , 9) , 13) , 14)
Годишњак СКА бр. XII, 1899, стр. 187
15)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1305
27) , 28) , 29)
НА
луко_зоре.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 08:36