Никола Машић
Рођење: 28. новембар 1852. Оточац, Аустријско царство Смрт: 4. јун 1902. Загреб, Аустроугарска Познат као: сликар, учитељ и управник

Никола Машић (Оточац, 28. новембар 1852 — Загреб, 4. јун 1902), српски сликар. Био је учитељ цртања на Свеучилишту у Загребу, а управник Штросмајерове галерије био је од 1894. до 1902.

Никола Машић је рођен 28. новембра 1852. године у Оточцу у Лици.¹⁾ Рођен је у српској православној породици.²⁾ Без оца је остао са две године, а без мајке са седам година, па је бригу о њему као скрбник преузео Јосиф Пфефер, за кога је била удана његова сестра.³⁾ Николу и његова два брата послали су у одгајалиште у Трсту, из кога је три године похађао основну школу и први разред гимназије.⁴⁾ Након тога живео је са Пфефером и сестром, али Пфеферова пуковнија се често селила, па је годину дана похађао гимназију у Бечу, па онда трећи и четврти разред похађао у Оломоуцу, пети и шести у Кракову, а седми опет у Бечу.⁵⁾ У Кромјержижу је похађао осми разред гимназије и ту је 1870. матурирао.⁶⁾ Пошто је боравио у различитим деловима Аустроугарске научио је италијански, немачки, пољски и нешто чешкога.⁷⁾

„Сакупљачица дрва у зимском пејзажу”, уље на платну

Као гимназијалац показао је склоност цртању и сликању и желио је да студира сликарство, али Пфефер га је наговорио да упише трговачку академију у Бечу.⁸⁾ Уписао је трговачку академију, али пошто му се то није свиђало он је 1872. прешао на бечку академију ликовних уметности, а онда је крајем 1872. прешао на Сликарску академију у Минхену.⁹⁾ Проучавао је најпре античку уметност, али онда је целу зиму боловао, па се опорављао током 1873, а у септембру 1873. због опоравка са братом је обилазио баварске планине и успут насликао много свески баварских предела.¹⁰⁾ Након тога био је од октобра 1873. у Штајерском Градацу у сликарској академији. Ту је почео да слика уљаним бојама бирајући предмете из дечјег живота.¹¹⁾ Када је изложио те слике стигле су му прве похвале. У Минхен се вратио октобра 1874, где се уписао у школу професора Ота Зајца (нем. Otto Seitz).¹²⁾ Поново се разболио, па је целу зиму прележао, па се опорављао код Беча и вратио се кући у Оточац, у коме је остао до пролећа 1876.¹³⁾ За време боравка у Оточцу сликао је идиличне призоре кршевитих личких и приморских крајева.¹⁴⁾ Тим својим радовима привукао је пажњу главног команданта Војне крајине Антона Молинарија, који му је обезбедио државну стипендију.¹⁵⁾ Након тога наставио је студиј сликарства у Минхену.¹⁶⁾ Ујесен 1876. уписао се у Минхену у школу најпре код професора Шандора Вагнера, а онда код професора Вилхелма Линденшмита (нем. Wilhelm von Lindenschmit).¹⁷⁾

За време празника сликао је Посавину, Приморје и Кварнерска острва.¹⁸⁾ Од 1878. посећивао је Париз и поготово Академију Јулијан, где му је учитељ био француски сликар Вилијам-Адолф Бугро (франц. William-Adolphe Bouguereau).¹⁹⁾ Ту је упознао сликарску технику Мариа Фортунија (Mariano José Maria Fortuny Marsal).²⁰⁾ Напустио је тонско сликање и почео да слика под тим утицајима. На минхенској академији имао је од 1879. властити атеље, у коме је насликао много слика.²¹⁾ На међународној изложби слика у Минхену критика је хвалила његове слике, па су га називали песником-сликаром, песником боја, деликатним колористом и сличним другим епитетима.²²⁾ За његове слике карактеристичан је светли колорит.²³⁾ Током 1880. боравио је пола године у Напуљу и његовој околини сликајући дивне пределе.²⁴⁾ Када се вратио у Минхен почео је да слика своју понајбољу слику Гушчарица на Сави.²⁵⁾

„Гушчарица на Сави”, 1880—1881.

Од 1882. очна болест га је много ометала у раду, па се 1883. настанио у Загребу.²⁶⁾ Добио је место професора на новооснованој Обртној школи.²⁷⁾ Касније је био учитељ сликања на Свеучилишту у Загребу.²⁸⁾ У Загребу је наставио да слика, а често је посећивао Италију и Француску. Изабран је 1894. за управника академијине Штросмајерове галерије слика.²⁹⁾ Од 1894. до смрти је био управник Штросмајерове галерије. Његово сликарство сврстава се у идилични академизам, а главни мотив су му били призори са села и студије обичних људи. Заједно са Јосипом Ванцашем написао је књигу о Ђаковачкој катедрали. Умро је 4. јуна 1902. У Загребу.³⁰⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1884. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Дејан Медаковић, Уметник изван политике, Вечерње новости, Београд, 27. 12. 2004.
• Јосип Бруншмид, Никола Машић, Љетопис ЈАЗУ 18, Загреб, 1904, стр. 87-93
• Ивана Рончевић, Никола Машић и талијанско сликарство оточента, Радови Института за повијест умјетности 34/2010, Загреб, 2010, стр. 149–164
• Enciklopedija likovnih umjetnosti, Zagreb, 1959–1966. 3.
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 6
• ÖBL 27 (1974) 129 (M. Šeper)

• Краћа биографија на сајту САНУ

Nikola Masic