Ослобођење Пирота 1877.

Ослобођење Пирота 1877, спровела је српска војска 28. децембра 1877. године за време Другог српско-турског рата.

У Другом српско-турском рату српска војска је након ослобађања Бабине главе, Светоникољског прелаза и Беле Паланке 24. децембра 1877. пресекла пут од Ниша до Софије.¹⁾ Ниш је држан под опсадом, а српска војска је кренула у ослобађање Пирота. Друга шумадијска дивизија покушала је да 25. децембра освоји турска утврђења на Нишору на десној обали Нишаве.²⁾ Заједно са утврђењима на Будим-делу нишорска утврђења штитила су Пирот са севера.³⁾

Нишор је био од осталог земљишта одвојен дубоким провалијама, а поред тога терен је био покривен дубоким снегом и ледом, што је отежавало српску офанзиву.⁴⁾ Командант 2. шумадијске дивизије Љубомир Ивановић се уместо обухватног маневра одлучио за кобни фронтални напад на најјаче утврђени део.⁵⁾ Након кратке артиљеријске припреме напад на Нишор започео је 24. децембра у 8:30.⁶⁾ Након приласка турским положајима српска пешадија је под вишекатном ватром била присиљена да све до ноћи залегне у јарузи потока у дубоком снегу.⁷⁾ Идући дан 25. децембра Љуба Ивановић је поновио исти напад са три колоне и поново се све завршило неуспехом. У два дана српска војска је имала 68 погинулих и 413 рањених војника.⁸⁾

Поред лошег плана напада Љубе Ивановића неуспешан напад на Нишор уследио је и због борбе за славу између Јована Белимарковића и Ђуре Хорватовића као команданта Тимочког корпуса.⁹⁾ Белимарковић је страховао да ће Ђури Хорватовићу припасти слава за ослобађање Пирота, па је 25. децембра задржао тимочку војску на одмору у Белој Паланки, уместо да их је послао да помогну 2. Шумадијској дивизији да ослободе Пирот.¹⁰⁾

Након два дана неуспешних фронталних напада на Нишор и великих губитака команда Шумадијског корпуса одлучила се да пре фронталног напада покуша да обухвати нишорско утврђење обиласком са леве стране преко Станичева.¹¹⁾ С друге стране договорено је да војска Тимочког корпуса нападне турску војску на подручју од Суводола до Блата на јужној обали Нишаве и тако олакша напад Шумадијског корпуса на Нишор и Будим-дел.¹²⁾ Подручје од Суводола до Блата није било утврђено јер се раније није одатле очекивала опасност. Планирано је да напад почне 26. децембра.

Војска шумадијског корпуса је због плана обухвата ојачала своја крила, па је на десном крилу формиран одред Михаила Магдаленића од 2 батаљона са задатком, да пређе на јужну обалу Нишаве и заузме Станичење и успостави везу са Тимочким корпусом.¹³⁾ На левом шумадијском крилу формиран је одред од 300 војника под командом Степе Степановића, са задатком да обиђе турско десно крило.¹⁴⁾ Тимочка војска је организована у три колоне. Главна је била лева колона од 4 батаљона књажевачке бригаде 1. класе под командом Јеврема Марковића, а требала је да наступа планином Бјелавом и да дејствује у десни бок турске војске на јужној обали Нишаве.¹⁵⁾ Средња колона од 2 батаљона била је под командом Љубомира Бајаловића и требала је да наступа друмом Бела Паланка — Пирот.¹⁶⁾ Десна колона од 2 батаљона исто под командом Бајаловића требало је да наступа преко Понора према Блату.¹⁷⁾ Одред од 2 батаљона Глише Франића требао је да запоседне раскрсницу путева код Бабушнице. Пожаревачка бригада под заповедништвом Ђоке Влајковића требало је да остане у Белој Паланци, да спречи напад Турака из правца Ниша.¹⁸⁾

У току 26. децембра српска војска је кренула у напад. Лева колона се кретала планином Бјелавом заузимајући нове положаји и обухватајући турску војску на Суводолу.¹⁹⁾ Средња колона је са једним батаљоном неуспешно покушала да заузме Мали Суводол, али спасао их је долазак леве колоне, тј. књажевачке бригаде. Турци на Малом Суводолу су успешно одолевали српској средњој колони, све док књажевачка бригада није у једном јуришу заузела Мали Суводол.²⁰⁾ Падом Малог Суводола пробијен је централни део турске одбране Пирота.²¹⁾ Турци су се повукли са тога положаја према Гњилану. Код Блата турско лево крило је и даље одолевало десној колони.²²⁾ Десна колона је више пута неуспешно покушавала да заузме Блата, па се ту турска војска одржала до ноћи.²³⁾ За то време Шумадијски корпус је нападао Нишор и Будим-дел. Магдаленићев одред је на десном крилу прешао Нишаву и заузео је Станичење и након тога успоставио је везу са књажевачком бригадом.²⁴⁾ Када су заузети Станичење и Суводол створила се прилика да се нападају турска утврђења на Будим-делу.²⁵⁾ На левом шумадијском крилу одред под заповедништвом Степе Степановића обишао је десно крило нишорског утврђења и запосео је Мали врх, одакле је могао да држи Нишор под бочном ватром.²⁶⁾ На тај Турци у Нишору су се нашли у тешком положају.

Турци су преко ноћи 27/28. децембра 1877. напустила сва вањска утврђења, а онда и сам Пирот.²⁷⁾ Запалили су своја складишта муниције. Турска војска се из Пирота повукла према Софији.²⁸⁾ Народ је одушевљено дочекао ослободиоце, који су ушли у Пирот 28. децембра 1877.²⁹⁾ Приликом ослобађања Пирота заробљено је 200 војника, 28 топова и 1.500 пушака. Приликом борби за ослобођење погинуло је 110, а рањено преко 580 српских војника.³⁰⁾

• Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Oslobodjenje Pirota 1877.