Погибија Вука Мићуновића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Полећеше два врана гаврана

0002    Од Требиња од Херцеговине,

0003    Прелећеше Жупу Корјенићку,

0004    Прелећеше Грахово и Звршно,

0005    Доклен тице на Црквице доше

0006    На погледу од Котора града,

0007    Па отолен те су полећеле,

0008    Доклен к Рисну бијеломе доше,

0009    Па отолен тице полећеше,

0010    Доклен доше над Котором градом,

0011    А кад тице над Котором доше,

0012    Вијале се ижнад б’јела града:

0013    Колико је у Котору кулах,

0014    Ни на једну починут’ не хоће,

0015    Већ на кулу Зана Грбљичића,

0016    А на њу су починуле биле.

0017    Од града их нико не виђаше,

0018    Већ љубовца Зана Грбљичића,

0019    Па тицама тако бесједила:

0020    „Богу вама двије тице црне!

0021    „Откуд сте ми јутрос дораниле?

0022    „Да ве није срећа донијела

0023    „Од Требиња од Херцеговине?

0024    „Виђесте ли мога господара,

0025    „Господара Грбљичића Зана?

0026    „Јели Зано хара’ Корјениће,

0027    „Како се је у град зафалио?

0028    „Јели доста робља заробио?”

0029    Ал бесједе двије тице црне:

0030    „Ми смо јутрос тице дораниле

0031    „Од Требиња од Херцеговине,

0032    „Виђели смо твога господара,

0033    „Господара Грбљичића Зана,

0034    „Око њега двије бановине:

0035    „Црногорце и шњима приморце,

0036    „И Зано је хара’ Корјениће,

0037    „И њихове куће попалио,

0038    „И много је робље уфатио,

0039    „Па се опет с војском повратио,

0040    „Повратио под Требињем градом.

0041    „Но да ти је видијети, кадо,

0042    „Свадише се два добра јунака

0043    „Под Требињем градом бијелијем:

0044    „Завади се Ћеловић сердаре

0045    „С некаквијем с Виса капетаном,

0046    „Ко је бољи јунак од јунака.

0047    „Бога моли Ћеловић сердаре,

0048    „Да му пухне вијор од истока,

0049    „Да се види, ко је јунак бољи!

0050    „Бога моли, па га умолио,

0051    „Те му пухну вијор од истока,

0052    „И притиште тама под Требињем,

0053    „Из те таме сијевају муње,

0054    „Сијевају муње и громови,

0055    „Који многе оцрнише мајке,

0056    „Оцрнише, у црно завише,

0057    „И љубовце у род опремише,

0058    „И сестрице ражалише миле.

0059    „Што ми кажу вијор од планинах,

0060    „То не бјеше вијор од истока,

0061    „Већ то бјеху соколови Турци;

0062    „А што кажу таму под Требињем,

0063    „То не бјеше тама од сумрака,

0064    „Веће тама од пушчаног праха:

0065    „Ту се двије ударише војске,

0066    „Ту се многа прољеваше крвца,

0067    „Ма покличе Мићуновић-Вуче:

0068    „ „А садеке моји соколови!

0069    „ „Да Требињска врата саломимо.” ”

0070    „Па се загна Мићуновић-Вуче

0071    „На бијела врата од Требиња,

0072    „За брњицу руком доватио,

0073    „И у врата ногом ударио,

0074    „Па погледа око себе Вуко,

0075    „Ал’ са Вуком ниђе нико нема,

0076    „Но сва војска насред поља рамна,

0077    „А сам Вуко на бијела врата.

0078    „Каде Турци Вука видијеше,

0079    „Па на њега огањ оборише,

0080    „Тако Вуку лоша срећа била,

0081    „Пуче пушка од Клобука Зука,

0082    „И погоди Мићуновић-Вука,

0083    „Обје му је ноге саломила,

0084    „Паде Вуче на бијела врата,

0085    „На бијела врата од Требиња,

0086    „Па покличе грлом бијелијем:

0087    „ „Хај ђе си ми Поповић-Иване!

0088    „ „Погибе ти Мићуновић-Вуче

0089    „ „На бијела од Требиња врата,

0090    „ „Но уграби Вука рањенога.” ”

0091    „Зато Иван не обраћа главе,

0092    „Е је мука унијети Вука;

0093    „Опет кличе Мићуновић-Вуче

0094    „По имену Жутковића Тоша:

0095    „ „Хај ђе си ми Тошо Жутковићу!

0096    „ Уграби ме с вратах од Требиња.”

0097    „За то Тошо не обраћа главе,

0098    „Е је страшно и гледати врата

0099    „А камоли унијети Вука!

0100    „Но се добар јунак находио,

0101    „Добар јунак Ћеловић сердаре,

0102    „Па се загна на Требињска врата,

0103    „Те уграби Мићуновић-Вука,

0104    „Довати га на плећи јуначке,

0105    „Па побјеже пољем испод града,

0106    „Нањ пуцају пушке и лубарде,

0107    „Ал му тако Бог и срећа дала,

0108    „Те јуначки уграбио Вука,

0109    „Донесе га јунак под шатором.

0110    „Под шатором Петровић-владике.

0111    Ма се загна Поповић-Иване

0112    „И по пољу поћера Турчина,

0113    „Е се стави, уједе га гуја,

0114    „Е се бјеше Иван зафалио

0115    „Пред владиком и пред ђенералом,

0116    „Да ће жива уфатит’ Турчина,

0117    „Ма се клетви Туре не даваше,

0118    „Но извади двије пушке мале,

0119    „Па објема живи огањ даје,

0120    „Те погоди Поповић-Ивана,

0121    „Паде Иван у зелену траву,

0122    „На њега се Туре загонило,

0123    „Те да би му окинуло главу,

0124    „Ма га не да соко тица сива,

0125    „Кустодија Марко барјактаре,

0126    „Но на Туре загон учинио;

0127    „Кад видије оно Туре зорно,

0128    „Да ће њега Марко изгубити,

0129    „Па побјеже преко поља рамна.

0130    „А кад Марко на Ивана дође,

0131    „Довати га на плећи јуначке,

0132    „Па побјеже преко поља рамна,

0133    „Ал’ сусрете Станишића Јова.

0134    „Па га Јову на плећима даје,

0135    „А Марко се натраг повратио,

0136    „Да би оно Туре погубио.

0137    „А кад виђе Туре Херцеговче,

0138    „На Марка је коња нагонило,

0139    „Па извади двије пушке мале,

0140    „Донесе их до очих јунаку,

0141    „Да би њему очи извадио;

0142    „Али Туре обје превариле,

0143    „Те му добру главу искобиле.

0144    „А кад виђе Марко барјактаре,

0145    „Скочи јунак ка’ и соко сиви,

0146    „За фузду му коња уфатио,

0147    „Оном другом за грло Турчина,

0148    „Обали га низ коња дората,

0149    „Па му веже руке наопако,

0150    „Поведе га низ поље широко,

0151    „Дарова га Марко ђенералу,

0152    „А он њему од злата медаљу,

0153    „Да се Марко међу браћом дичи.

0154    „Слушај госпо велике жалости:

0155    „Пита сву ноћ Мићуновић-Вуче

0156    „За Његуша Поповић-Ивана,

0157    „Хоће ли му испанути душа,

0158    „Иван пита, умрије ли Вуко,

0159    „Док објема испанула душа,

0160    „Питајући један за другога.

0161    „Кад умрије Мићуновић-Вуче,

0162    „Сва за Вуком заплакала војска,

0163    „И сву војску на жалост окрену

0164    „А највише свога господара,

0165    „Господара Петровић-владику,

0166    „Па овако говори владика:

0167    „ „А ох Вуче, мој соколе сиви!

0168    „ „А ох Вуче, златна перјанице

0169    „ „Свакојега правога Србина!” ”

0170    „Па и опет говори владика:

0171    „ „Слушајте ме, браћо Црногорци!

0172    „ „Овакога сивога сокола

0173    „ „Још Српкиња породила није

0174    „ „Од Косова ни приђе Косова.” ”

0175    Тако ти се преселио Вуче,

0176    Бог му дао души спасеније!

0177    Нама, браћо, здравље и весеље!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Pogibija Vuka Micunovica