Корисничке алатке

Алатке сајта


погибија_симе_џепиновића

Погибија Симе Џепиновића

Погибија Симе Џепиновића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пију хајдуци јунаци

0002    Тамо доље код Старца бунара,

0003    Више горе, код Вјештичког гаја,

0004    У камари Ради капурала,

0005    Једно био Џепиновић Симо,

0006    А друго је Паровић Данило.

0007    На њима је дивно одијело ─

0008    На Сими је зелена долама,

0009    На њој пуца с обадвије стране,

0010    С обе стране до зелене траве;

0011    На Данилу свилена марама,

0012    У марами три драга камена,

0013    Гдје с’ огледа Данилова драга.

0014    Овак’ вели Данилова драга:

0015    „О Данило, сунце огријано,

0016    Већ не могу поднести небеса

0017    Каква чиниш на земљи чудеса ─

0018    Људе бијеш и крвцу им пијеш

0019    И женама одрежеш дојке,

0020    Мећеш себе под ноге обојке!”

0021    То се чудо надалеко чуло,

0022    То се чуло од града до града,

0023    Док је чуо царе господине.

0024    Пише књиге на три краљевине:

0025    „Ко ухвати Џепиновић Симу,

0026    Или Симу ил’ Симина друга,

0027    Он ће добит’ пет стотина блага,

0028    Каква блага, пет стотин’ дуката!”

0029    То зачули бези и везири,

0030    И сви лички млади официри,

0031    Сви бољари и сви поглавари

0032    И котарски сви млади срдари,

0033    Они пишу једну књигу бијелу,

0034    Па је шаљу цару господину:

0035    „Вала тебе, ваш честити цару,

0036    Вала тебе на твојему дару ─

0037    Симу не би уватиле виле

0038    Нит’ с небеса устрелиле стреле!”

0039    Кад то види царе господине,

0040    Кад он види шта му књига каже,

0041    Удари пљеском по кољену,

0042    Тростру[к] скрлет пуче на кољену,

0043    Златна бурма на десници руци:

0044    „Ајме мени, уда срећо моја,

0045    Ђе ми нема бољега јунака,

0046    Само један Џепиновић Симо!”

0047    То зачуо Петрачић Перо,

0048    Па се шеће по своме квартиру

0049    И он пане по белом папиру,

0050    Паон пише једну књигу вину,

0051    Па је шаље цару господину:

0052    „Драги царе, не повали дара ─

0053    Ако л’ буде моја срећа стара,

0054    Ухватићу Џепиновић-Симу,

0055    Или Симу ил’ Симина друга!”

0056    Па он иде на Прљево равно

0057    И покупи младе Прљевчане,

0058    Те он иде у Шару планину.

0059    По планини црна магла пала

0060    И у магли Симо попијева:

0061    „Ојелице, стара моја мајко,

0062    Два Јелића, братац и сестрица,

0063    Ако л’ мени Бог и срећа даде

0064    И да Светог Ђурђа дочекамо,

0065    С белим ћу те покривати лимом,

0066    А поподит’ с котарскими ребри

0067    А направити врата

0068    Од сувога задарскога злата!”

0069    Ал’ говори побратим Вјештица:

0070    „Ајдмо,браћо, на Прљево равно,

0071    Побратим ће доћерати вино,

0072    Не би ли се рујна понапили!”

0073    Ал’ говори побратим Данило:

0074    „Нејд’мо, браћо, на Прљево равно,

0075    Јер су курве Прљевчани млади,

0076    Кога ране тога и саране!”

0077    Ал’ не слуша Џепиновић Симо,

0078    Већ он иде на Прљево равно ─

0079    Побратим је доћерао вина,

0080    Те су рујног напили се вина.

0081    Ал’ поклика вила из планина:

0082    „Курво Симо,

0083    Зло ти вино и горе ти било,

0084    Вино ти се на леђа излило!”

0085    Паде Симо, жалосна му мајка!

0086    [……………………………………..]

0086    Књигу пише Петрачићу Перо

0087    Баш у руке Војводићу Мати:

0088    „Капитане, Војводићу Мате,

0089    Лепи сам ти ловак уватио,

0090    Двије тице живе уватио,

0091    А Џепину нама погубио,

0092    Па их шаљи Пеку обрстару,

0093    Јави мене на самога цара

0094    Да сам јунак заслужио дара!”

Друга верзија пјесме

0001    Тужба је ми цару додијала

0002    Јутром рано, а вечери касно:

0003    „Давор, царе, драги господаре,

0004    Једна земља, а два господара ─

0005    Јадна раја подн’јети не море

0006    Од зулума Џепиновић-Симе,

0007    Роби, пали, далеко се гласи,

0008    Од Дубице, до вр Костајнице,

0009    Баш од Саве до воде Малдане,

0010    Све од Лике и до Бајне Луке,

0011    Бије људе, а љуби дивојке,

0012    А од жена одрезује дојке,

0013    Вала од њи ма чини обојке,

0014    Више земља поднити не море!”

0015    Кад је царе ричи разумио,

0016    Књигу пише царе господаре,

0017    Књигу пише на четири стране ─

0018    Једну књигу Ливну бијеломе,

0019    Другу књигу у Србију равну,

0020    Трећа књига Задру каменоме,

0021    А четврта Лици каменици,

0022    Баш на руке личком обрстару:

0023    „Дите моје, лички обрстаре,

0024    Ако теби Бог и сриће даде,

0025    Те уватиш ти Џепину Симу,

0026    Липо ће те царе даровати,

0027    Даровати златнијем дукат’ма!”

0028    Књигу штије лички обрстаре,

0029    Једну штије, другу написује,

0030    Па је шаље до Зрмање града,

0031    Баш на руке Петричићу Пери:

0032    „Богом теби, Петричићу Перо,

0033    Ти сакупи зрмањске јунаке,

0034    Па ти ајде равном Растичеву,

0035    До камаре капурала Раде,

0036    Ти ћеш наћи ма Џепину Симу,

0037    И шњим дома до девет ми друга,

0038    И уза њи Јокића Данила,

0039    Уз Данила млађана дивојка,

0040    У дивојке сјајно огледало,

0041    Па с’ јунаци огледају о њу!”

0042    Купи чету Петричићу Перо,

0043    Па и води до Зрмање града,

0044    Па се онди понапише вина,

0045    Па се шећу од Зрмање града,

0046    Ма долазе до Старца бунара,

0047    Па се онде понапише воде.

0048    Стала граја код Вјештића гаја,

0049    Ту излети ма Џепина Симо.

0050    Сагледа га Петричићу Перо,

0051    Па говори Петричићу Перо:

0052    „Стани, стани, мој Џепина Симо,

0053    Да се, брате, данас огледамо,

0054    За јуначко здравље упитамо!”

0055    То не слуша мој Џепина мали,

0056    Бижи страни да га друштво брани.

0057    Баш Џепину малог погубише,

0058    И два Ђурђа жива уватише,

0059    Паравију малог мушкеташе,

0060    А Вјештицу у Госпић оћераше,

0061    У тавницу њега поставише,

0062    Нити види сунца ни мјесеца,

0063    Да Бог да га не видила мајка,

0064    Нити њега видила небеса,

0065    Јер јест чинио велика чудеса,

0066    Баш издаде ма на вири друштво!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Pogibija Sime Džepinovića
Pogibija Sime Dzepinovica

погибија_симе_џепиновића.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/15 21:10