Погибија Симе Џепиновића
Погибија Симе Џепиновића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Текст пјесме
0001 Вино пију хајдуци јунаци
0002 Тамо доље код Старца бунара,
0003 Више горе, код Вјештичког гаја,
0004 У камари Ради капурала,
0005 Једно био Џепиновић Симо,
0006 А друго је Паровић Данило.
0007 На њима је дивно одијело ─
0008 На Сими је зелена долама,
0009 На њој пуца с обадвије стране,
0010 С обе стране до зелене траве;
0011 На Данилу свилена марама,
0012 У марами три драга камена,
0013 Гдје с’ огледа Данилова драга.
0014 Овак’ вели Данилова драга:
0015 „О Данило, сунце огријано,
0016 Већ не могу поднести небеса
0017 Каква чиниш на земљи чудеса ─
0018 Људе бијеш и крвцу им пијеш
0019 И женама одрежеш дојке,
0020 Мећеш себе под ноге обојке!”
0021 То се чудо надалеко чуло,
0022 То се чуло од града до града,
0023 Док је чуо царе господине.
0024 Пише књиге на три краљевине:
0025 „Ко ухвати Џепиновић Симу,
0026 Или Симу ил’ Симина друга,
0027 Он ће добит’ пет стотина блага,
0028 Каква блага, пет стотин’ дуката!”
0029 То зачули бези и везири,
0030 И сви лички млади официри,
0031 Сви бољари и сви поглавари
0032 И котарски сви млади срдари,
0033 Они пишу једну књигу бијелу,
0034 Па је шаљу цару господину:
0035 „Вала тебе, ваш честити цару,
0036 Вала тебе на твојему дару ─
0037 Симу не би уватиле виле
0038 Нит’ с небеса устрелиле стреле!”
0039 Кад то види царе господине,
0040 Кад он види шта му књига каже,
0041 Удари пљеском по кољену,
0042 Тростру[к] скрлет пуче на кољену,
0043 Златна бурма на десници руци:
0044 „Ајме мени, уда срећо моја,
0045 Ђе ми нема бољега јунака,
0046 Само један Џепиновић Симо!”
0047 То зачуо Петрачић Перо,
0048 Па се шеће по своме квартиру
0049 И он пане по белом папиру,
0050 Паон пише једну књигу вину,
0051 Па је шаље цару господину:
0052 „Драги царе, не повали дара ─
0053 Ако л’ буде моја срећа стара,
0054 Ухватићу Џепиновић-Симу,
0055 Или Симу ил’ Симина друга!”
0056 Па он иде на Прљево равно
0057 И покупи младе Прљевчане,
0058 Те он иде у Шару планину.
0059 По планини црна магла пала
0060 И у магли Симо попијева:
0061 „Ојелице, стара моја мајко,
0062 Два Јелића, братац и сестрица,
0063 Ако л’ мени Бог и срећа даде
0064 И да Светог Ђурђа дочекамо,
0065 С белим ћу те покривати лимом,
0066 А поподит’ с котарскими ребри
0067 А направити врата
0068 Од сувога задарскога злата!”
0069 Ал’ говори побратим Вјештица:
0070 „Ајдмо,браћо, на Прљево равно,
0071 Побратим ће доћерати вино,
0072 Не би ли се рујна понапили!”
0073 Ал’ говори побратим Данило:
0074 „Нејд’мо, браћо, на Прљево равно,
0075 Јер су курве Прљевчани млади,
0076 Кога ране тога и саране!”
0077 Ал’ не слуша Џепиновић Симо,
0078 Већ он иде на Прљево равно ─
0079 Побратим је доћерао вина,
0080 Те су рујног напили се вина.
0081 Ал’ поклика вила из планина:
0082 „Курво Симо,
0083 Зло ти вино и горе ти било,
0084 Вино ти се на леђа излило!”
0085 Паде Симо, жалосна му мајка!
0086 [……………………………………..]
0086 Књигу пише Петрачићу Перо
0087 Баш у руке Војводићу Мати:
0088 „Капитане, Војводићу Мате,
0089 Лепи сам ти ловак уватио,
0090 Двије тице живе уватио,
0091 А Џепину нама погубио,
0092 Па их шаљи Пеку обрстару,
0093 Јави мене на самога цара
0094 Да сам јунак заслужио дара!”
Друга верзија пјесме
0001 Тужба је ми цару додијала
0002 Јутром рано, а вечери касно:
0003 „Давор, царе, драги господаре,
0004 Једна земља, а два господара ─
0005 Јадна раја подн’јети не море
0006 Од зулума Џепиновић-Симе,
0007 Роби, пали, далеко се гласи,
0008 Од Дубице, до вр Костајнице,
0009 Баш од Саве до воде Малдане,
0010 Све од Лике и до Бајне Луке,
0011 Бије људе, а љуби дивојке,
0012 А од жена одрезује дојке,
0013 Вала од њи ма чини обојке,
0014 Више земља поднити не море!”
0015 Кад је царе ричи разумио,
0016 Књигу пише царе господаре,
0017 Књигу пише на четири стране ─
0018 Једну књигу Ливну бијеломе,
0019 Другу књигу у Србију равну,
0020 Трећа књига Задру каменоме,
0021 А четврта Лици каменици,
0022 Баш на руке личком обрстару:
0023 „Дите моје, лички обрстаре,
0024 Ако теби Бог и сриће даде,
0025 Те уватиш ти Џепину Симу,
0026 Липо ће те царе даровати,
0027 Даровати златнијем дукат’ма!”
0028 Књигу штије лички обрстаре,
0029 Једну штије, другу написује,
0030 Па је шаље до Зрмање града,
0031 Баш на руке Петричићу Пери:
0032 „Богом теби, Петричићу Перо,
0033 Ти сакупи зрмањске јунаке,
0034 Па ти ајде равном Растичеву,
0035 До камаре капурала Раде,
0036 Ти ћеш наћи ма Џепину Симу,
0037 И шњим дома до девет ми друга,
0038 И уза њи Јокића Данила,
0039 Уз Данила млађана дивојка,
0040 У дивојке сјајно огледало,
0041 Па с’ јунаци огледају о њу!”
0042 Купи чету Петричићу Перо,
0043 Па и води до Зрмање града,
0044 Па се онди понапише вина,
0045 Па се шећу од Зрмање града,
0046 Ма долазе до Старца бунара,
0047 Па се онде понапише воде.
0048 Стала граја код Вјештића гаја,
0049 Ту излети ма Џепина Симо.
0050 Сагледа га Петричићу Перо,
0051 Па говори Петричићу Перо:
0052 „Стани, стани, мој Џепина Симо,
0053 Да се, брате, данас огледамо,
0054 За јуначко здравље упитамо!”
0055 То не слуша мој Џепина мали,
0056 Бижи страни да га друштво брани.
0057 Баш Џепину малог погубише,
0058 И два Ђурђа жива уватише,
0059 Паравију малог мушкеташе,
0060 А Вјештицу у Госпић оћераше,
0061 У тавницу њега поставише,
0062 Нити види сунца ни мјесеца,
0063 Да Бог да га не видила мајка,
0064 Нити њега видила небеса,
0065 Јер јест чинио велика чудеса,
0066 Баш издаде ма на вири друштво!
Литература
- Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.
Pogibija Sime Dzepinovica