Корисничке алатке

Алатке сајта


публије_сулпиције_руф

Публије Сулпиције Руф

Публије Сулпиције Руф (лат. Publius Sulpicius Rufus) (око 121—88. пре Христа), римски политичар, оратор и народни трибун. Припадао је странци оптимата, али када је изабран за народнога трибуна 88. пре Христа променио је страну и постао близак сарадник Гаја Марија и један од вођа популара. Омогућио је да италијански савезници добију пуно право гласа, а онда да се Гај Марије именује за команданта у Првом митридатовоме рату. Сула је због те одлуке започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са војском на Рим истеравши Гаја Марија и Сулпиција из Рима. Сулпиција су нешто касније ухватили и погубили.1)

Истакнути оратор

Био је један од најистакнутијих оратора свога времена. Цицерон је о њему говорио са нјавећим уважавањем.2) Говорио је да су Сулпиције и Кота били највећи оратори свога времена.3) Рекао је да је Сулпиције био најплеменитији, да је имао моћан глас, у исто време сладак и јасан.4)

Нада оптимата

Рођен је у патрицијској фамилији. Започео је јавни живот као присташа оптимата и још док је био млад стекао је велики утицај у држави захваљујући свом таленту. Био је пријатељ Марка Ливија Друза, чувенога народнога трибуна.5) Оптимати су у њега полагали велике наде.6) Током 95. пре Христа оптужио је народнога трибуна Гаја Норбана за велеиздају, односно за велике нереде током 103. пре Христа, када је Норбан био оптужио Квинта Сервилија Цепиона за пљачку храма у Толоси и због пораза у рату са Кимбрима. Норбана је одбранио славни оратор Марко Антоније Оратор. Публије Сулпиције је током 93. пре Христа био квестор. За време Савезничкога рата служио је као легат у војсци конзула Помпеја Страбона 89. пре Христа.

Мења страну и прелази популарима

Залагањем оптимата изабран је 88. пре Христа за народнога трибуна. Те године конзули су били Луције Корнелије Сула и Квинт Помпеј Руф. Руф је био Сулпицијев пријатељ. Сулпиције на почетку свога мандата није разочарао оптимате. Заједно са другим народним трибуном Публијем Антистијем супростављао се покушају Гаја Јулија Цезара Страбона да се кандидује за конзула, прескачући функцију претора. Осим тога да удовољи Сули супростављао се повратку прогнаних, иако је међу њима било његових пријатеља. Међутим кратко време након тога Сулпиције је пришао популарима Гаја Марија и ставио се на чело популара.7)8) Узроци за ту наглу промену нису експлицитно наведени, али како се зна да је био презадужен (3 милиона денариуса)9) претпоставља се да је Гај Марије откупио његов дуг, а да је он онда Гају Марију заузврат обећао подршку да добије команду у Првом митридатовом рату. Други могући разлог за прелазак на страну популара је према Сигеру наступио када се Сула успротивио његовом закону о расподели нових грађана по свим трибама, закону који је обезбеђивао равноправност њихових гласова.10) Он је међутим наставио да се залаже за такав закон, па је за закон уместо Суле добио подршку Гаја Марија, а заузврат Гају Марију је нудио подршку за команду у Митридатовом рату.11)

Ради за Гаја Марија, а против Суле

Публије Сулпиције Руф је предложио закон да италијански савезници и ослобођеници добију права гласа по свим трибама, а не као раније да остану неравноправни при гласању.12) Било је очито да ако се усвоји тај закон да би онда нови грађани гласали за Гаја Марија, па су наступили нереди. Конзули су онда одложили скупштину више дана, али Сулпиције је наредио својим присташама да са скривеним ножевима дођу раније на трг пре истека конзулске одгоде.13) Сулпиције је располагао са око 3.000 наоружаних људи,14) а поред тога око себе је држао гарду од 600 телохранитеља, које је називао антисенат.15) Под тим није мислио на прави Сенат, него на нужну заштиту, да не би завршио као Тиберије Грах или Луције Апулеј Сатурнин. Онда је на тргу пред својим присташама прогласио одгоду незаконитом, а конзуле је позвао да тај недостатак отклоне и започну са гласањем.16) Настао је неред, па су оба конзула морала да се спасавају од Сулпицијевих присташа. Сула се спасио бегом у кућу Гаја Марија, где је изгледа пристао на компромис.17) Сула је укинуо одлуку о одгоди, па се након тога запутио у Капуу код своје војске.18) Сулпиције је тада на скупштини потврдио свој закон, а након тога гласањем нових грађана изабрали су Гаја Марија за команданта у Првом митридатовом рату.19)

Смрт

Сула је био бесан јер је био лишен команде у Митридатовом рату, па је започео грађански рат 88. пре Христа и кренуо је са 6 легија на Рим.20) Гај Марије и Сулпиције нису могли да се супроставе Сули, па су напустили Рим. Гај Марије је побегао до Африке. Гај Марије и Сулпиције су проглашени народним непријатељима и свако ко на њих наиђе требао је да их убије. Сулпиција је издао слуга, кога је Сула најпре наградио ослободивши га ропства, а онда га је бацио са Тарпејске стене, јер је издао свога господара.21) Сулпицијеви закони су поништени, јер су били изгласани силом након сенатске забране.22)

Литература


Publije Sulpicije Ruf

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Cic. Brut. 88.
3)
Cic. Brut. 204.
4)
Cic. Brut. 55,203
5) , 6)
Cic. De Orat i.7.
7) , 9) , 14)
Плутарх Сула 8
8) , 12) , 19)
Апијан Грађ. ратови 1.55
10) , 11)
Сигер, Сула, стр.168
13) , 16) , 18)
Апијан Грађ. ратови 1.56
15)
Плутарх Гај Марије 35
17)
Seager стр. 169
20)
Апијан Грађ. ратови 1.57
21)
Плутарх Сула 10
22)
Сигер, Сула, стр. 172
публије_сулпиције_руф.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/04 17:02