Корисничке алатке

Алатке сајта


растко_петровић

Растко Петровић

Растко
Петровић

Рођење:
3. мај 1898.
Београд,
Краљевина Србија

Смрт:
15. август 1949.
Вашингтон, САД

Растко Петровић (Београд, 3. мај 1898 — Вашингтон, 15. август 1949), српски књижевник, сликар и дипломата.

Након Албанске голготе школовао се и студирао у Француској, где се упознао са највиђенијим представницима авангардне француске књижевности. Као дипломатски представник Југославије много је писао и путовао, а од 1936. до 1945. био је југословенски дипломата у Чикагу и Вашингтону.

Живот и рад

Школовање

Растко Петровић је рођен 3. маја 1898. године у Београду као девето дете Мите и Милеве Петровић.1) Његов отац Мита био је шеф пореске управе и историчар, који је написао Финансије и установе у обновљеној Србији.2) Као пензионер Мита је сакупио око 2.000 докумената из Првог и Другог српског устанка. Мита је сликарство научио код Стеве Тодоровића, па је више година био наставник цртања у чачанској гимназији.3) Расткова мајка Милева била је сестричина Светозара Милетића.4) Растку је име дао његов кум Јаша Томић.5) Расткова најстарија сестра била је чувена сликарка Надежда Петровић.6) За време Албанске голготе Растко се крајем 1915. и почетком 1916. заједно са збеговима народа повлачио преко северне Црне Горе и Албаније.7) Стигао је заједно са преживелим ђацима у Ницу у Француској, где је најпре похађао 6. разред гимназије.8) У Ници је матурирао, а ту је упознао и Душана Матића.9) Још као гимназијалац почео је да објављује песме, па је око 15 његових песама објављено у крфском Забавнику.10)

У Паризу

Уписао је права у Паризу. Париз је одиграо пресудну улогу у формирању његове књижевне и интелектуалне личности.11) Ту је упознао Бретона, Елијара, Супоа, Коктоа, као представнике нових струјања у француској књижевности.12) Упознао се и са Паблом Пикасом, Андре Жидом, Полом Елијаром и Максом Жаком. Много је разговарао са француским књижевницима и сликарима, а посебно са присташама дадаизма и надреализма.13) У Паризу је био опседнут словенством, а посебно старословенском митологијом, па је по библиотекама трагао за изворима о тој теми.14) Написао је тада и своју прву књигу Бурлеска господина Перуна Бога Грома.15) На њега су велики траг оставила предавања великог познаваоца српске средњевековне уметности Габријела Мијеа.16) Дипломирао је право октобра 1920. године.17) У Паризу је на окупу била једна група српских писаца и уметника, у којој су поред њега били Душан Матић, Сава Шумановић, Мило Милуновић, Сретен Стојановић, Миливоје Узелац, а касније им се прикључио и Милош Црњански.18)

Напади критике на његова дела

Након повратка у Београд упознао се са Марком Ристићем и Станиславом Винавером, који му је помогао да се 1921. објави његова прва књига Бурлеска господина Перуна Бога Грома.19) Растко се 1921. јавио и у првим бројевима „Зенита”, од Љубомира Мицића.20) Када је добио владину стипендију за студиј византологије Растко се вратио у Париз.21) Током 1921. објављивао је у „Радикалу”, „Времену”, „Српском књижевном гласнику”, „Савременику” и у „Критици”.22) Постао је и стални сарадник редакције часописа „Време”. Са Александром Дероком обилазио је српске манастире због научно-уметничких студија.23) Током 1922. објавио је у Путевима песму Споменик, која је изазвала жестоку реакцију јавности, да је Димитрије Павловић због те песме претио да ће га искључити из Српске православне цркве.24) Због те песме морао је да објашњава да песма ни на који начин не вређа Христа. Расткова књига Бурлеска господина Перуна Бога Грома исто тако је изазвала непријатне реакције, тако да је у „Политици” Војислав Јовановић Марамбо писао да се књига не да читати.25) Међутим, Иво Андрић је похвално писао о Растковој књизи.26) Растко је из Париза донео много дадаистичких публикација.27) Поново је путовао са Александром Дероком по Старој Србији, Македонији, Црној Гори и Далмацији. Растку је децембра 1922. изашла књига песама Откровења, која је у тадашњој штампи била скоро анатемисана.28) Критика је напала и Исидору Секулић и Станислава Винавера, јер су хвалили Расткову уметност.29) Након тога уредништво „Српског књижевног гласника” и Милош Црњански узели су Растка у заштиту.30)

У дипломатији

Преко пријатељских веза 20. децембра 1923. примљен је у дипломатију, односно постављен је за чиновника 9. групе 1. категорије Министарства иностраних дела.31) Поверили су му послове организованог пријема странаца и књижевно-културну пропаганду.32) Октобра 1925. положио је државни стручни испит.33) Јануара 1926. постављен је за сталног чиновника, фебруара 1926. за писара, а октобра 1926. за писара у посланству у Ватикану.34) „Српски књижевни гласник” је 1927. објављивао у наставцима његов роман Са силама немерљивим.35) У међувремену је за време одмора обишао Париз и путовао по Либији, о чему је у „Времену” објавио много чланака.36) Током 1928. премештен је за писара у посланству у Риму код Милана Ракића. Много је путовао по Италији, Шпанији, Француској и по Африци. На позив свога пријатеља Милоша Црњанског посетио је Берлин и био је представљен на састанку немачког ПЕН-клуба.37)

Африка

Кренуо је у Африку 6. децембра 1928. бродом из Марсеља.38) Путовао је обалом западне Африке, најпре се задржао у Сенегалу, Дакру и стигао је у Сијера Леоне, одакле се пирогом кретао кроз прашуму према срцу прашуме.39) Путовао је и саваном до Бамака у Малију и до Судана, а враћао се од Банфоре до Нигера. Прошао је око 4.000 километара по унутрашњости Африке.40) Вратио се у Рим одушевљен тим великим путовањем. Путопис Африка објавио је почетком 1930.41) Африка је представљала синтезу лирике и репортаже.42) По први пут појавило се више позитивних критика на једно Растково дело. У Риму је био до септембра 1930, када се вратио у Београд на место писара у Министарству спољних послова.43) Објавио је 1931. године Људи говоре, који је према Душану Матићу било најсавршеније дело Растка Петровића.44) Много је радио на рукопису романа Осам недеља, касније названог Дан шести.45) Радило се о роману сећању, којим се ослобађао албанске море.46) Геца Кон је 1935. одбио да штампа Дан шести, тражио је корените измене, јер је Албанска голгота била приказана у сувише мрачном и дефетистичком виду.47) Растко је септембра 1935. постављен за вицеконзула у Чикагу.48)

У Америци

Растко је као велики пустолов искористио долазак у Америку за нова путовања, па је већ 1936. путовао по Канади.49) Премештен је јула 1936. у посланство у Вашингтону, где је за време одсуства Константина Фотића вршио дужност отправника послова.50) У Вашингтону је наставио да пише други део романа Дан шести.51) У јесен 1937. обишао је Мексико и Кубу и вратио се препун утисака о Индијанцима и њиховој култури.52) У Мексико је поново путовао и априла 1938. Пред крај 1937. замењивао је у Њујорку генералног конзула, а онда се вратио у Вашингтон.53) Био је секретар посланства у Вашингтону све до 1945, када је нова Титова Југославија поставила Станоја Симића за амбасадора у Вашингтону.54) Растко је желео да се врати у Београд, али бојао се шта га чека у земљи, па је узалуд писао свом пријатељу Марку Ристићу.55) Остао је без посла и наставио да живи у САД као емигрант.56) Углавном је живео од скромне уштеђевине. Покушавао је да живи од писања, али му то није успевало. Објављивао је тек понеки текст по америчким књижевним ревијама.57) Умро је од тромбозе срца 15. августа 1949. године у Вашингтону.58) Вест о његовој смрти објавио је „Ле Мона”, а у Југославији о томе није објављена никаква вест.59) Посмртни остаци Растка Петровића су много касније 1986. пренети у Југославију и 18. јуна 1986. сахрањен је у Београду.60) Иза њега је остао рукопис романа Дан шести, који је посмртно објављен.

Литература

  • Радован Поповић, Изабрани човек или живот Растка Петровића, БИГЗ, Београд, 1986.
  • Милош Црњански, Ембахаде I-III, Нолит, Београд, 1983.

Rastko Petrovic

1) , 4) , 5) , 6)
Радован Поповић, 1986, стр. 7
2) , 3)
Радован Поповић, 1986, стр. 8
7)
Радован Поповић, 1986, стр. 15
8) , 9) , 10) , 12)
Радован Поповић, 1986, стр. 16
11) , 13)
Радован Поповић, 1986, стр. 17
14) , 15) , 17) , 18)
Радован Поповић, 1986, стр. 18
16) , 20) , 21)
Радован Поповић, 1986, стр. 21
19)
Радован Поповић, 1986, стр. 20
22) , 23)
Радован Поповић, 1986, стр. 22
24)
Радован Поповић, 1986, стр. 25
25) , 26)
Радован Поповић, 1986, стр. 26
27)
Радован Поповић, 1986, стр. 28
28)
Радован Поповић, 1986, стр. 31
29)
Радован Поповић, 1986, стр. 32
30)
Радован Поповић, 1986, стр. 35
31)
Радован Поповић, 1986, стр. 39-40
32)
Радован Поповић, 1986, стр. 41
33)
Радован Поповић, 1986, стр. 45
34)
Радован Поповић, 1986, стр. 47
35)
Радован Поповић, 1986, стр. 48
36)
Радован Поповић, 1986, стр. 55
37)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 145
38)
Радован Поповић, 1986, стр. 65
39)
Радован Поповић, 1986, стр. 67
40)
Радован Поповић, 1986, стр. 68
41)
Радован Поповић, 1986, стр. 94
42)
Радован Поповић, 1986, стр. 98
43)
Радован Поповић, 1986, стр. 101
44)
Радован Поповић, 1986, стр. 112
45) , 46)
Радован Поповић, 1986, стр. 125
47)
Радован Поповић, 1986, стр. 131
48)
Радован Поповић, 1986, стр. 129
49) , 50)
Радован Поповић, 1986, стр. 134
51)
Радован Поповић, 1986, стр. 143
52) , 53)
Радован Поповић, 1986, стр. 147
54) , 55)
Радован Поповић, 1986, стр. 163
56)
Радован Поповић, 1986, стр. 167
57)
Радован Поповић, 1986, стр. 171
58)
Радован Поповић, 1986, стр. 175
59)
Радован Поповић, 1986, стр. 174
60)
Радован Поповић, 1986, стр. 177
растко_петровић.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/26 22:49