Сава Владиславић
Сава Владиславић Рагузински
Рођење: 1668. Јасеник код Гацког, Османско царство Смрт: 17. јун 1738. Санкт Петербург, Русија

Сава Владиславић Рагузински (Јасеник код Гацког, 1664. или 1668 — Санкт Петербург, 17. јун 1738), српски трговац и дипломата који се истакао у дипломатској служби Петра Великог и руских царева. Обављао је многе дипломатске мисије, а најзначајнија мисија је била у Кини, где је са Кинезима 1728. склопио Бјуринско-Кјахтански споразум о разграничењу Русије и Кине.

Савин отац Лука се због турског прогона склонио у Дубровник.¹⁾ Не зна се тачно када је Сава дошао у Дубровник. У Дубровнику је завршио школу и стекао јако добро образовање и научио је латински, грчки и италијански. У Цариград је дошао негде после 1687.²⁾ У Цариграду је научио турски језик. Ступио је 1699. у контакт са руским послаником Украјинцовом у Цариграду. Руски посланик је своју владу обавештавао да су му главни сарадници јерусалимски патријарх Доситеј и Сава Владиславић.³⁾ Сава је упозорио руског посланика да остали хришћански посланици имају намере да Русију увуку у рат са Турском.⁴⁾ Сава је поред тога остварио велики подвиг када је Русима предао тајне међународне уговоре Турске са Француском, Венецијом, Аустријом и Енглеском.⁵⁾ Успешно је касније помагао и руским посланицима Галицину и Толстоју. Упозоравао је руске посланике које потезе да подузимају. Био је заслужан за ширење руске тајне службе.

Након одређеног времена Сава је постао сумњив Турцима, па је Толстој одлучио да га склони и послао га је 1702. у Азов. Руски цар Петар Велики га је 1703. лично примио као заслужну личност. Брзо је задобио највеће царево поверење и постао његов љубимац.⁶⁾ Цар му је одмах поверавао мисије тајног карактера, па га је 1704. послао у Цариград. Током 1704. није се дуго задржао у Цариграду, па се крајем 1704. или почетком 1705. вратио у Москву предавши цару Петру Великом документ Тајни опис Црног мора.⁷⁾ Био је то веома важан документ, који је пружао увид у турску војску у региону Црног мора.

Поред документа цару је довео једног роба, младог етиопског Арапина Ибрахима Ханибала, који је касније покрштен.⁸⁾ Ибрахим је био прадеда руског песника Александра Пушкина.⁹⁾ Пушкин је у једном свом роману помињао Савиног сина Луку, који се као млад дружио са Ханибалом.¹⁰⁾

Сава је преко својих веза у Цариграду имао увид у важна догађања, о чему би онда непосредно информисао цара.¹¹⁾ У доба највеће кризе односа Русије и Отоманског царства неколико пута је од 1705. до 1709. одлазио у Цариград. Када је Турска 1709. била спремна да зарати против Русије руски конзул Толстој на Савин наговор пустио је лажну вест о доласку велике руске флоте, што је шокираног султана натерало да потпише мир.¹²⁾ Русији је тада мир са Туском био неопходан јер се очекивао коначни обрачун са Шведском и убрзо након тога Петар Велики је победио Швеђане на Полтави 8. јула 1709. и преокренуо ток Великог северног рата. Владиславић је као човек великих организаторских способности био у тој бици шеф снабдевања руске војске.¹³⁾

Цар је Саву богато наградио дајући му дворац у Покровки, право на слободан извоз и право трговине у Азову и Малој Русији.¹⁴⁾ Сава је постао ортак енглеског конзула Гутфилова, који је био закупник монопола на дуван у целој Русији.¹⁵⁾ Касније је постао и главни произвођач поташе за целу Русију.¹⁶⁾ Био је и главни лиферант бакра за руски новац. У ортаклуку са Иваном Љубеом добио је монопол за набавку катарки за бродове у Архангељску.¹⁷⁾ Постао је посредник и велетрговац, па је имао своје људе у Азову, Архангељску и Венецији, а његови бродови су пристајали у многим европским лукама.¹⁸⁾ Брзо је стекао огромно богатство.

После завршене битке код Полтаве цар му је 1710. даровао неколико имања одузетих од издајника.¹⁹⁾ Током 1710. постао је главни дворски саветник за питања православног Истока.²⁰⁾

Сава је за Петра Великог сматрао да може да буде ослободилац Балкана и српства и целог православног Истока.²¹⁾ Преко Саве успостављене су чвршће везе цара са кнезовима Молдавије, Влашке, владиком Данилом и са Дубровником.²²⁾ Око Саве у Петрограду окупило се много православних Срба, а било је и католика, укључујући Матију Змајевића, који је постао руски адмирал.²³⁾ Услед ратова руска државна благајна није могла да покрива расходе. Сава је предложио неколико мера које су уравнотежиле руске финансије, а да истовремено нису оптерећивале сиротињу. Предложио је 1711. да девалвира руска валута смањењем тежине кованица.²⁴⁾ Поред тога повећао је приходе од соли захтевом да снабдевачи немају добити током рата.²⁵⁾ Предложио је и укидање других монопола и да се роба слободно продаје и да се само плаћа такса држави. Због заслуга у уравнотежењу буџета добио је титулу дворског саветника.²⁶⁾

Руско-турски рат избио је 1710. Цар је поставио свога љубимца Саву за војног саветника, односно дао му је цивилну управу у рату .²⁷⁾ Годину дана пре објаве рата Сава и Петар Толстој имали су раширену агентуру тајних агената по целој Турској и Криму.²⁸⁾ Сава је преговарао са турским вазалом молдавским кнезом Димитријем Кантемиром, који је постао руски савезник.²⁹⁾ Сава је послао Михаила Милорадовића да оде владици Данилу и да заједно са њим током 1711. дигне на устанак Црну Гору и Херцеговину.³⁰⁾ Циљ је био да се изазову побуне међу хрићанским народима турског царства за време Руско-турског рата. Милорадовићев устанак требао је да крене паралелно са руским ратом против Турака.³¹⁾ Народ је одушевљено подигао устанак на позив руског цара. Устанак је био широких размера и доста успешан, али онда су стигле вести о поразу бројчано слабије руске војске на Пруту.³²⁾ Турци и Татари имали су седам пута више војске. Руски цар је био принуђен да са Турцима склопи мир на Пруту. Сава је био један од тројице преговарача.³³⁾ Руски пораз на Пруту проузроковао је пропаст устанка и турску освету.

Сава Владиславић је 1716. тражио одсуство да оде у Дубровник, да се види са породицом.³⁴⁾ Добио је од руског цара задатак да заврши низ мисија, а једна од најважнијих били су преговори са папом Клементом XI.³⁵⁾ Отпутовао је 1716. изгледа у Венецију, ту је боравио годину дана и бавио се разним пословима по налогу Петра Великога.³⁶⁾ Бринуо се и надзирао Русе из најбољих породица, који су у Венецији похађали поморске школе.³⁷⁾ Пазио је на њихово васпитање и образовање. Добијао је од цара писма не само из Петрограда, него и из Амстердама, Париза и Ротердама и по налозима је обављао мисије, а често се радило о набавкама мајстора, материјала или уметничких дела.³⁸⁾ Одатле је 1717. стигао у Дубровник, који је достојно дочекао почасног госта.³⁹⁾ Тражио је да се у Дубровнику сагради православна црква, али иако је међу дубровачким сенаторима имао много пријатеља није му удовољено.⁴⁰⁾ Сава је по налогу руског цара у Русију послао неколико Дубровчана, који су се истакли у руској морнарици. Напустио је Дубровник и у њега се више није враћао. Породицу је одвео у Боку Которску и у Србинама изградио кућу.⁴¹⁾ После је опет отишао у Венецију, а 1720. добио је од цара задатак да преговара са папом Клементом XI око конкордата између Русије и Католичке цркве.⁴²⁾ Са папом се састао 14. новембра 1720.⁴³⁾

Петар Велики је дао пуна права свим католичким редовима, сем језуитима, а папа је тражио да се и језуитима даду пуна права.⁴⁴⁾ Заузврат папа је нудио признање свих титула Петра Великог. До закључења конкордата није дошло, јер је папа изненада умро 8. марта 1721.⁴⁵⁾ Млетачки сенат је 1722. признао Сави титулу млетачког патриција.⁴⁶⁾

Вратио се 1722. године у Русију. Добио је 1725. заједно са своја четири синовца титулу грофа од царице Катарине I Алексејевне.⁴⁷⁾ Са италијанског је превео Историју Словена, од Мавра Орбинија.⁴⁸⁾ Књига је била штампана 1722. У руском архиву увео је ред створивши посебно српско оделење, јер су документи, који су се односили на српство били класификовани као грчка дела или турска дела. Обезбедио је слање руских наставника у школе по Војводини.⁴⁹⁾ Захваљујући Сави Петар Велики је почео да шаље српским црквама и манастирима књиге, граматике и учитеље и да им обезбеђује плату.⁵⁰⁾

Још током живота Петра Великога одређено је да буде руски изасланик у Кини. Указ о постављању за посланика у Кини потписала је царица Катарина Прва.⁵¹⁾ Русија и Кина су вековима одржавали трговину караванима, а у то време међу њима избиле су несугласице, које је требало решити.⁵²⁾ Кинези су пресекли пут руском каравану тражећи да се уреди граница између две државе, а тај проблем је доводио до пограничних сукоба.⁵³⁾ На преговоре са Кинезима отишао је са инструкцијама добијеним у министарству иностраних послова. У Иркутск је стигао априла 1726. са целим тимом након пола године путовања и ту се упознао са проблемима 6.000 километара дуге границе.⁵⁴⁾ У Пекинг је стигао 1728. Дао је опширан опис Кине, народа и војске. Са кинеским преговарачима суштински се договорио да свака земља задржи оно што поседује, али кинески цар је настојао да удовољи монголским кнежевима, који су били под руском контролом.⁵⁵⁾ Тражио је да због тога да велики делови руског Сибира буду откинути од Русије.⁵⁶⁾ Одржавало се много конференција, али пошто Сава није пристајао на те захтеве Кинези су почели са притисцима и давали су им само слану воду, па се велики део руске делегације разболео.⁵⁷⁾ Претили су му и заточењем у пустињи, али Сава је био непоколебив. Чак је индиректно он почео да прети руским војним одговором. Кинески цар је тада прихватио Савин предлог споразума, али да не би озловољио монголске кнежеве тражио је да се потписивање обави на граници.⁵⁸⁾ Са Кинезима је 1728. склопљен Буринско-Кјахтански споразум о граници.⁵⁹⁾ Одмах након склапања споразума престали су напади Монгола.

Током две године преговора геодети су успели да сниме и унесу у географске карте целу пограничну зону. До грофа Владиславића није било тачних карата Сибира.⁶⁰⁾ Та граница је дуго времена остала непромјењена. Сава је сакупио веома исцрпне податке о Кини, о њеним копненим и поморским снагама и могао је да закључи да су слаби и да се боје рата.⁶¹⁾ Током боравка у Кини водио је преписку са језуитима и иако су били непријатељи Русије обећавао им је да њихова писма слободно могу да пролазе преко Русије. Са језуитима је успоставио шифровану коресподенцију.⁶²⁾ Уз помоћ језуита и корупцијом долазио је до највећих кинеских тајни.⁶³⁾ За време боравка у Сибиру Сава је добио право да подиже градове, утврђења и пограничне станице, па је на Свету Тројицу 1727. основао Троицкосавски (данас Кјахта).⁶⁴⁾ По повратку у Русију издао је дело Тајни извештаји о сили и ситуацији кинеског царства.⁶⁵⁾ Иако је Русија била јача саветовао је да никада не треба са Кином започињати рат. За заслуге око Кине награђен је чином тајног саветника, трима имањима и једним царским дворцем. Умро је 17. јуна 1738. у Петрограду.

• Јован Дучић, Гроф Сава Владисавић, Сарајево, 1969.

Sava Vladislavic