Корисничке алатке

Алатке сајта


сава_мркаљ

Сава Мркаљ

Сава
Мркаљ
сава_мркаљ.jpg
Рођење:
1783.
Сјеничак,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
1833.
Беч,
Хабзбуршка монархија

Сава Мркаљ (Сјеничак, 1783 — Беч, 1833), српски филолог и књижевник. У свом делу Сало дебелог јера либо азбукопротрес предложио је 1810. реформу ћирилице и заложио се за фонетски правопис по начелу: „Пиши као што говориш”. Црквени кругови су жестоко напали Мркаљеву реформу. Вук Стефановић Караџић је своју реформу азбуке извео 1814. ослањајући се на Мркаљеву азбуку.

Школовање

Сава Мркаљ је рођен 1783. године у Сјеничаку на Кордуну.1) Завршио је 1799. године у Плашком клерикалну школу тј. двогодишњу школу за свештенике.2) Постоје одређена неслагања историчара око године, када је завршио школу.3) Након тога постао је учитељ у славено-српској школи у Госпићу.4) Изгледа да се у Госпићу због проблема са трговцима и официрима није задржао дуже од годину дана.5) Црквена власт га је наговорила да се врати у Госпић, али пошто се прилике нису побољшале, није се дуго задржао.6) Уписао се у други семестар 1804. на загребачку архигимназију.7) Био је изванредан ученик. Започео је 1804. филозофске студије на Загребачкој краљевској академији знаности.8) Издржавао се дајући инструкције.9) Истакао се на Филозофском факултету, а онда је отишао у Будимпешту на студиј филозофије и математике.10) И у Пешти је био одликаш. Ту се дружио са Димитријем Давидовићем и Димитријем Фрушићем.11) Поред српског и славенског одлично је знао латински, француски и немачки језик, а разумевао је руски и хебрејски.12)

Мркаљева реформа ћирилице

У Пешти је 1810. објавио расправу Сало дебелога јера либо азбукопротрес.13) Та књижица је имала 18 страна. У њој је Сава Мркаљ извршио свеобухватну реформу ћирилице и предложио је нову азбуку.14) Преложио је да српски језик треба да има толико слова, колико и звукова.15) У Мркаљевој азбуци постојало је 26 слова: а, б, в, г, д, е, ж, з, и, ï, к, л, м, н, о, п, р, с, т, у, ф, х, ц, ч, ш и слово ь.16) Од 46 постојећих слова одбацио је двадесет.17) Под главним ударцем нашло се слово дебело јер, који су неки и пре Мркаља сматрали „петим точком у колима”.18) Мркаљ је изнео своје начело: „Пиши као што говориш”.19) Он је рекао: „За језик један толико писмена треба колико звучитја простих све ријечи његове имаду..Ако их је пако више, то, осим што су непотребне, језику с временом вредитељна бити могу…? От данас све наше правописание под ово долази начело: Пиши како што говориш”.20)

Мркаљево дело одмах је 1810. уочио филолог Јернеј Копитар.21) Поздравио је и похвалио Мркаљево дело 1812. године у часопису „Фатерлендишен Блетер” (Vaterländischen Blätter).22) Нагласио је да на 18 страна Мраљеве књиге има више језичне филозофије, него у многим дебелим граматикама.23) Јернеј Копитар је писао Вуку и рекао му да треба да се повеже са Савом Мркаљем.24) Мркаљ се у Пешти зближио са Вуком Стефановићем Караџићем још 1810.25) Заједнички су проучавали Павла Соларића.26)

Вук Караџић је 1814. године у својој Писменици сербскога језика усвојио Мркаљеву азбуку уз одређене модификације, тако да је Мркаљеве диграме свео на један знак: ть (=ћ), дь (=ђ), ль (=љ), нь (=њ).27) Поред тога Мркаљево ï је писао као ј. Мркаљ једино није имао слово џ. Копитар је 1814. саветовао Вуку, да пре објаве своје Писменице, рукопис даде Мркаљу да га прегледа, али Вук тада није знао где се налази Мркаљ.28) Митрополит Стефан Стратимировић је иступио против Сала дебелога јера, књигу је сматрао херетичком и издајничким делом против српства и православља.29) Пријатељ Саве Мркаља Лука Милованов предао је на штампање у пролеће 1811. свој Опит к сличноречности и сломерју, делу написаном Мркаљевом азбуком.30) Митрополит Стратимировић је онда преко пештанске цензуре забранио не само то дело, него и сваки текст, који би био штампан Мркаљевом азбуком.31)

У манастиру Гомирје

Сава Мркаљ се замонашио 1811. под духовним именом Јулијан и као ђакон боравио је у манастиру Гомирје.32) Није познато зашто се тако нагло одлучио да 1811. оде у манастир, али могуће је због Стратимировићевог отпора његовој азбуци.33) Одмах по доласку у манастир жалио се на недостојно понашање манастирске братије.34) То се наставило и након доласка новог младог архимандрита Јосифа Рајачића, који није био способан да обузда манастирску братију, него се и сам придружио оптужбама против Мркаља као главног узрочника свађе и туча у манастиру.35) У манастиру су га прогањали, укључујући и архимандрита Јосифа Рајачића, који га је удаљио из манастира.36) На захтев владике враћен је у манастир Гомирје, а братству је наређено да га оставе на миру.37) У лето 1813. братство манастира поново се потужило против Мркаља, да уноси немир и неслогу.38) Тражили су да се удаљи из манастира.39) На крају је конзисторија попустила и 30. јуна 1813. лишила је Мркаља ђаконског чина и отпустила га из манастира.40)

Лутање и пропаст

Након отпуштања из манастира лутао је пуних дванаест година од 1813. до 1825. Мркаљ је у почетку био приватни учитељ у Карловцу, а након тога општински учитељ у Глини.41) Био је 1814. учитељ у Бовићу.42) У Сремским Карловцима је неуспешно тражио митрополита Стефана Стратимировића да га прими у неки од сремских манастира.43) Објавио је 1817. године у Новинама сербским свој покајнички чланак Палинодија либо обрана дебелога јера, у коме се одрекао свога Сала дебелога јера.44) Изгледа да је Мркаљ покушао да тим покајничким чланком поправи свој положај код црквених власти.45) Безуспешно је очекивао милост од црквених власти, којима је писао молбе, псалме, и молитве. Када је чуо да је Лукијан Мушицки постао горњокарловачки владика, Мркаљ се из Баната вратио у Крајину, па је из Војнића 1825. упутио молбу конзисторији Горњокарловачке епархије.46) Конзисторија му није издала потврду да је разрешен ђаконства без своје кривице, него му је одговорено да је он био крив.47) Мркаљ је онда у Карловцу покушао да подучава децу, али одзив је био веома слаб, па је остао да живи у сиромаштву.48)

Године 1827. Сава Мркаљ је душевно оболио.49) Помрачене свести напао је и ранио ножем једнога учитеља цртања, који је тражио да му крсни лист преведе на латински.50) Након тога напада избатинали су га и оковали у тешко гвожђе и сместили су га у региментални затвор у Глини.51) Касније је смештен је у болницу слуњске регименте у Карловцу.52) Дворско ратно веће је тражило од конзисторије да га смести у манастир Гомирје и стави под надзор.53) Међутим ни конзисторија, а ни Мркаљ, који је боловао од маније гоњења, нису били за смештај у Гомирју.54) У Карловцу је боравио и јула 1829, а касније је смештен у душевну болници у Бечу.55) Умро је 1833. године у душевној болници у Бечу.

Литература


Sava Mrkalj

1) , 2) , 4) , 5) , 12)
Јавор, 17. 7. 1877. стр. 909
3)
Гојко Николиш, 1980, стр. 27
6)
Гојко Николиш, 1980, стр. 31
7)
Гојко Николиш, 1980, стр. 32
8)
Гојко Николиш, 1980, стр. 33
9)
Гојко Николиш, 1980, стр. 35
10) , 11)
Гојко Николиш, 1980, стр. 36
13)
Гојко Николиш, 1980, стр. 38
14)
Јавор, 31. 7. 1877. стр. 969
15)
Јавор, 31. 7. 1877. стр. 970
16)
Јавор, 31. 7. 1877. стр. 971
17) , 18) , 20)
Гојко Николиш, 1980, стр. 47
19) , 21) , 27)
Јавор, 31. 7. 1877. стр. 974
22) , 23)
Јавор, 31. 7. 1877. стр. 975
24)
Гојко Николиш, 1980, стр. 49
25)
Гојко Николиш, 1980, стр. 50
26)
Гојко Николиш, 1980, стр. 37
28)
Гојко Николиш, 1980, стр. 51
29)
Гојко Николиш, 1980, стр. 57
30) , 31)
Гојко Николиш, 1980, стр. 58
32)
Јавор, 17. 7. 1877. стр. 910
33)
Гојко Николиш, 1980, стр. 54,59
34) , 35)
Гојко Николиш, 1980, стр. 61
36) , 37)
Јавор, 17. 7. 1877. стр. 911
38) , 39) , 41) , 43)
Јавор, 17. 7. 1877. стр. 914
40)
Гојко Николиш, 1980, стр. 67
42)
Гојко Николиш, 1980, стр. 72
44)
Гојко Николиш, 1980, стр. 75
45)
Гојко Николиш, 1980, стр. 78
46)
Јавор, 24. 7. 1877. стр. 939
47)
Јавор, 24. 7. 1877. стр. 940-941
48) , 49) , 52)
Јавор, 24. 7. 1877. стр. 941
50)
Гојко Николиш, 1980, стр. 73
51)
Гојко Николиш, 1980, стр. 80,83
53)
Јавор, 24. 7. 1877. стр. 942
54) , 55)
Јавор, 24. 7. 1877. стр. 943
сава_мркаљ.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/14 23:04