Узимање Новог
Узимање Новог је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Ова пјесма је по главном садржају скоро иста као и пјесма Узимање Новога, али се у детаљима разликује.
Текст пјесме
0001 Књигу пише Лауд генерале,
0002 Те је шаље Новом бијеломе,
0003 А на руке Церић-капетану:
0004 „Ај комшија, Церић-капетане,
0005 “Пошаљ’де ми од Новога кључе,
0006 „Да не трошим праха и олова,
0007 “И не рушим града од камена,
0008 „И не кварим мјеста господскога,
0009 “Не цвијелим по граду сирота.„
0010 Књига дојде к Новом бијелому
0011 Баш у руке Церић-капетану;
0012 Књигу штије Церић-капетане,
0013 Књигу штије, другу руком пише,
0014 Те је шаље Лауд-генералу.
0015 У књизи је био говорио:
0016 “Фала т’, фала т’, Лауд-генералу,
0017 „Кад ти жалиш праха и олова,
0018 “И још к томе од камена града,
0019 „И по граду мојије сирота.
0020 “Док је мени по Босни градова
0021 „А од Лајтса тер до сињег мора,
0022 “И заире девет годин’ дана,
0023 „Не бојим се Лауд-генерала,
0024 “Јер ће мени добра помоћ доћи,
0025 „Медвер паша од б’јела Дунаја,
0026 “И још с њим Турци од Намастира,
0027 „Крајишници како мрки вуци.“
0028 Дође књига Лауд-генералу.
0029 Књигу штије Лауд-генерале,
0030 Књигу штије, по носу се бије,
0031 Сву господу себи дозивао,
0032 Грохотом се старац насмијао:
0033 „Нут’ Церића, силеџије старог,
0034 “Да се мени у Новоме отме!
0035 „Та ме моја не родила мајка,
0036 “Нит’ ме круна за дику држала,
0037 „А тако ми Гедеона свеца,
0038 “Нећеш у Новом пушити духана,
0039 „Ни у Новом ни у Градишкоме,
0040 “Ако Бог да ни у Београду.„
0041 Пак се скочи на ноге лагане,
0042 Војску води к Новом бијеломе,
0043 Паке копа метенице тешке,
0044 А намјешта велике топове,
0045 Бије Нови са четири стране,
0046 Ори куле и тврде бедене.
0047 Стоји јаук по граду сирота,
0048 Сузе роне, овако говоре,
0049 Они куну Церић-капетана:
0050 “Ој Церићу, да од Бога нађеш!
0051 „Ђе расрди великог везира,
0052 “Који не да ни сиротам’ мира,
0053 „Јеси л’ чуо, да од Бога нађеш!
0054 “Што су теби казивали људи,
0055 „Да је Лауд јуначина стара,
0056 “Којино се не боји обријат’ Турчина,
0057 „Да камо ли ти шњиме бојак бити,
0058 “И љутога лава предобити;
0059 „Зар не знадеш што су теби казивали догци(!)
0060 “Како нам је пропала Дубица?„
0061 Ал’ говори Церић-капетане:
0062 “Ај Бога вам, у Новоме Турци,
0063 „Не би ли се који наћи мого,
0064 “Да изиђе Новом на бедене,
0065 „А поклекне на гола кољена,
0066 “И развије зелене барјаке,
0067 „А замоли Лауд-генерала,
0068 “Не би л’ нама ватру утолио,
0069 „Да му Нови с добра отворимо?“
0070 Од Турак’ се наћи нико не могаше,
0071 Нег’ се нађе једна була млада:
0072 „Ал’ Бога ти, од Новога госо,
0073 “Је л’ тестир ићи Новом на бедене,
0074 „И замолит’ Лауд-генерала,
0075 “Не би ли нам ватру утолио,
0076 „Да му Нови с добра отворимо?“
0077 Ал’ говори од Новога госо:
0078 „Тестир ти је, једна була млада.“
0079 Кад је чула, што јој госо каже,
0080 Она иде Новом на бедене,
0081 Пак поклече на гола кољена,
0082 И развија зелене барјаке,
0083 Пак замоли Лауд-генерала:
0084 „Ој Лауде, честити везиру,
0085 “Не би ли нам ватру утолио,
0086 „Да ти Нови с добра отворимо?“
0087 Ал’ је Лауд срца милостива,
0088 Одма им је ватру утолио,
0089 И од Новог кључе задобио.
Друга верзија пјесме (само један дио)
0001 Што цвијели код Новога града,
0002 Ал’ је вила, ал’ је љута змија?
0003 Да је вила, у гори би била,
0004 Да је змија, у ст’јени би била,
0005 Ван цвијели паша код Новога,
0006 Цвијелећи ситну књигу пише.
0007 Не пише је чим се књиге пишу,
0008 Него својом крви од образа,
0009 Пак је шаље мјесту Цариграду
0010 А на руке цару честитоме:
0011 „Вај, честити царе господине,
0012 “Ако хоћеш да смо твоји Турци,
0013 „Не држи ме сад у овој муци
0014 “Код Новога на крајини града,
0015 „Додија ми Лауд-генерале,
0016 “Шанце копа са четири стране,
0017 „И на шанце табле направио,
0018 “И на табле навезо лубарде,
0019 „Нови бије са четири стране.
0020 “Кад пуцају Лаудове бумбе,
0021 „Ти би реко, царе господине,
0022 “Да из неба сијевају муње;
0023 „Каде, царе, честито кољено,
0024 “Лаудови топови пуцају,
0025 „Да из неба пуцају громови.
0026 “Дај ми помоћ, од Бога ти била!„
0027 Књига дође мјесту Цариграду
0028 А на руке цару честитоме.
0029 Књигу штије царе господине,
0030 А кад виђе што му књига каже,
0031 Од јада се црној земљи вија:
0032 “Црна земљо, узми мене у се,
0033 „Да не гледам јада великога
0034 “Код Новога на крајини града
0035 „Од Лауда и од паше мога.“
0036 Паке другу руком књигу пише,
0037 Тер је шаље паши, Мирјан-паши:
0038 „Мирјан-паша, десна руко моја,
0039 “Купи војске штогод више мореш,
0040 „Девет бега од девет градова,
0041 “И четири Усум-беговића,
0042 „И остале ћитаплије Турке,
0043 “Оди с војском до Новога града
0044 „На онога Лауд-генерала.
0045 “Ако тебе мили Бог поможе,
0046 „Те оџенеш њега од Новога,
0047 “И ти отмеш Лаудове шанце,
0048 „Бићеш мени везир понајстарији.“
0049 Књига дође паши Мирјан-паши.
0050 Књигу штије паша Мирјан паша,
0051 А кад виђе што му књига каже,
0052 Ону штије, а четири пише,
0053 Књиге шаље на четири стране,
0054 Тер силену сакупио војску,
0055 Не море је оком прегледати,
0056 Камо ли би оком пребројио:
0057 Девет бега од девет градова,
0058 И четири Усум-беговића
0059 И остале ћитаплије Турке,
0060 И пред њима зелене барјаке.
0061 Паке иде к Новом бијеломе,
0062 Пак написа једну књигу малу,
0063 Пак је посла к Новом бијеломе
0064 А на руке старцу Лаудану:
0065 „Каурине, Лауд-генерале,
0066 “Бјежи с војском од Новога града,
0067 „Бјежи с војском, и остаљај шанце,
0068 “Ето мене, ударићу на те.„
0069 Књига дође Лауд-генералу:
0070 Књигу гледа старац Лаудане,
0071 Књигу гледа, а смије се на њу,
0072 Паке другу ситну руком пише,
0073 Паке је шаље паши Мирјан-паши:
0074 “Мирјан-паша, прдачино наша,
0075 „Ако мислиш, жалосна ти мајка!
0076 “Одагнати мене од Новога,
0077 „И ти моје освојити шанце,
0078 “Тешко оном и његовој мајци,
0079 „Ком остану Лаудови шанци.
0080 “Ја сам Лауд старац остарио,
0081 „Те не могу пред Турци бјежати,
0082 “Срамота је и од Бога грехота.
0083 „Удри, пашо, чекаћу те ође
0084 “Код Новога, мјеста Босанскога.
0085 […………………………………………..]
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Uzimanje Novog