Украдена Ајка Рујичина је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Пију вино до три побратима

0002    У Котару, у пјаној механи.

0003    Да вам сва три по имену кажем:

0004    Једном име Јанковић Стојане,

0005    Другом име Смиљанић Илија,

0006    А треће је Иван капетане.

0007    Кад се побри вина напојили,

0008    Докле вино угријало т’јело,

0009    А ракија р’јечи отворила,

0010    Док повикну Јанковић Стојане:

0011    „О мој побре, Иво капетане,

0012    Што се, побре, не ожениш, Иво?

0013    Што ти чекаш, јада дочекао,

0014    Што ли гледаш, оком не видио?

0015    Што имаде твојијех врсника,

0016    Сви се, побре, давно поженише,

0017    А што имаш својијех врсница,

0018    Све се, побре, давно поудаше;

0019    Уз кољено свака чедо нина,

0020    А ти с’, Иво, н’јеси ни вјерио!

0021    Жао ми је такова јунака,

0022    Гдје у кули никога не има

0023    Изван Бога и дората свога.

0024    А ти идеш по дугој планини,

0025    Често слазиш на Удбину равну;

0026    Намјера те може намјерити,

0027    Да би русу изгубио главу,

0028    Да од тебе племе не остане,

0029    А племена од таког јунака,

0030    Грехота је, оба ми свијета!”

0031    Ал повика Иво капетане,

0032    „Послушај ме, побратиме драги!

0033    Ево бих се јунак оженио:

0034    Ја обиђох земље и градове,

0035    Ал не нађох за мене дјевојку,

0036    Нег ме једноћ дорат наносио

0037    На Кладушу на бијела града,

0038    А до куле кладушког Рујице.

0039    Ја погледах на демир-пенџере

0040    Док упазих Ајку Рујичину.

0041    А каква је, шинула је гуја,

0042    Да је такве у Турчина нема,

0043    У Турчина, ни у каурина,

0044    А до Ајке, љепоте дјевојке.

0045    Ја ти цури добро јутро вичем,

0046    Она мени боље прихватила:

0047    „Да си здраво, Иво капетане,

0048    Од Котара, од влашкога града!”

0049    А ја јесам Ајки бесједио:

0050    „О Ајкуло, срце из њедара,

0051    Да те питам: би ли пошла за ме,

0052    Да не питам: би ли дошла сама?”

0053    Нато мени цура бесједила:

0054    „Послушај ме, Иво капетане,

0055    Да ме питаш, не бих пошла за те,

0056    Да не питаш, не бих дошла сама,

0057    Јер сам цура давно обећана

0058    За јунака Нукић Ибрахима,

0059    Што га нема таквога јунака

0060    У Турчина, ни у каурина.

0061    Нег ако те породила мајка,

0062    Јуначкијем опасала пасом,

0063    Ти уграби мене у Турчина,

0064    Па ме води на Котаре равне,

0065    Ти ме крсти и жени се за ме!”

0066    Ја сам цури тврду вјеру дао,

0067    Да ме чека до мјесец данака,

0068    Док одморим себе и дората,

0069    Тад ћу јунак на Кладушу сићи

0070    И дјевојку младу одводити;

0071    Ево, сад ће изаћ’ мјесец дана.”

0072    Ал повикну Смиљанић Илија:

0073    »Сједи, Иво, од кучке копиле,

0074    Гдје ће за те цура доходити,

0075    Кад ти нигдје ништа не имадеш

0076    Изван Бога и дората свога?

0077    Да ти знадеш Нукић Ибрахима!

0078    Та нема га бољега јунака

0079    У Турчина, ни у каурина;

0080    Тко ће њему на мејдан изаћи?

0081    Не има га ни богатијега

0082    У Турчина, ни у каурина.

0083    Да ти знадеш, у Нукића, Иво

0084    Двоје златне ковче од дв’је оке

0085    Све но, брате, од сухога злата!

0086    Да ти знадеш Нукић Ибрахима,

0087    Гдје имаде двоје токе сјајне,

0088    Двоје златне токе од дв’је оке!

0089    Да ти знадеш Нукић Ибрахима:

0090    На глави му капа самур-капа,

0091    А на капи дванест перјаница,

0092    А међ њима једне птице крило,

0093    Све се крило на чекрке вило,

0094    У сахату све по седам пута;

0095    То му каже, који вјетар пуше.

0096    И то све је од сухога злата.

0097    Да ти знадеш Нукић Ибрахима!

0098    Он имаде двије пушке мале,

0099    Обје су му заковане пусте

0100    Све у срму и у сухо злато.

0101    На пушкама два турска имена:

0102    Једно име: Ајка Рујичина,

0103    А друго је: Нукић Ибрахиме

0104    Са Удбине, са турске крајине.

0105    Да ти знадеш Нукић Ибрахима!

0106    Он имаде сабљу оковану

0107    Све у срму и у чисто злато,

0108    А балчаци драги каменови;

0109    На балчаку два турска имена:

0110    Једно име: Ајка Рујичина,

0111    А друго је: Нукић Ибрахиме

0112    Са Удбине, са турскога града.

0113    Да о њему јоштер чудо кажем:

0114    На руци му прстен диоманат,

0115    Који ваља царевога града.

0116    На прстену два турска имена:

0117    Једно име: Нукић Ибрахиме,

0118    А друго је: Ајка Рујичина.”

0119    Кад то чуо Иво капетане,

0120    Плану Иво кано ватра жива,

0121    Ода тала на ноге скочио,

0122    Па но виче, што му грло даје:

0123    „О Илија, пси ти гребли мајку!

0124    У чему се имаш поносити?

0125    Гдје си скоро курву оженио,

0126    Оженио зенђил удовицу,

0127    Дон’јела ти двоје токе златне.”

0128    Иза тога Иво проговара:

0129    „О мој побре, Јанковић Стојане,

0130    Ја ти одох на Кладушу равну

0131    А до куле кладушког Рујице.

0132    Ако ли бих погинуо, побре,

0133    Ради мене, ко бих и ја тебе!

0134    Ако ли бих засужњио, побре,

0135    Гледај мене избавити, побре!

0136    Гледај мене, ко бих и ја тебе.”

0137    Тад га Иво пољуби у лице,

0138    А најпосл’је међу очи црне,

0139    Гдје се, побре, соколови љубе.

0140    Па га ево до дората свога.

0141    Покупи му четири вериге,

0142    „Језус!” рече, на дората клече,

0143    Па удари кроз Котаре равне;

0144    Не иде ми б’јелој кули својој,

0145    Него иде до бијеле куле,

0146    А до куле побратима свога,

0147    Побратима Златарића Мата.

0148    „Јес’ на кули, побратиме Мато?”

0149    Мато му се са куле одзивље,

0150    На демире наслонио зубе.

0151    Тад му Иво бесједит стануо:

0152    „Побратиме, Златарићу Мато,

0153    Мореш ли ми саковати ковче,

0154    Двије златне ковче од дв’је оке?”

0155    „„Могу, побре, за готове новце.””

0156    „Можеш ли ми саковати, побре,

0157    Двије сјајне токе од двије оке,

0158    Све но, побре, од сухога злата?

0159    Можеш ли ми саковати, побре,

0160    Саковати двије пушке мале,

0161    Све у срму и у чисто злато:

0162    На пушкама два турска имена,

0163    Једно име Ајке Рујичине,

0164    Друго име Нукић Ибрахима?

0165    Можеш ли ми саковати, побре,

0166    Саковати прстен диоманат,

0167    Који ваља царевога града,

0168    На прстену два турска имена:

0169    Једно име Ајке Рујичине,

0170    Друго име Нукиц Ибрахима?

0171    Можеш ли ми саковати, побре,

0172    Саковати капу самур-капу,

0173    А на капи дванест перјаница,

0174    А тринесто једне птице крило,

0175    Да се крило на чекрке вије,

0176    У сахату све по седам пута,

0177    Да ми каже, који вјетар пуше,

0178    Све но, побре, од сухога злата?”

0179    Одговара Златарићу Мато:

0180    „Могу, побре, за готове новце.”

0181    „„Онда сакуј до недјељу дана!””

0182    Па отоле одлазио Иво,

0183    Па потјера под собом дорина,

0184    Потјера га кроз Котаре равне,

0185    Дотјера га својој кули б’јелој.

0186    Ту прихвати меса овновине

0187    И прихвати круха бијелога

0188    И уза то вина црвенога.

0189    Сједе јунак пити хладно вино,

0190    Сједе јести овновину месо.

0191    Сједи Иво за недјељу дана;

0192    Док недјеља прва доходила,

0193    Ода тала на ноге скочио,

0194    Па прихвати бистра џефердара

0195    И узимље двије егбе блага,

0196    Све но, побре, жутога цекина,

0197    Па но носи до дората свога,

0198    Те но меће коњу по сапима,

0199    Он се меће коњу на рамена,

0200    Па удари под собом дорина,

0201    Докле дође до бијеле куле

0202    Побратима Златарића Мата,

0203    Па он Мата испод куле виче:

0204    „Побратиме, Златарићу Мато,

0205    Јеси ли ми направио, побро,

0206    Што сам теби скоро наредио?”

0207    А повикну Златарићу Мато:

0208    „Причекај ме, побратиме Иво,

0209    Сад ћу сићи под бијелу кулу.”

0210    А Иво га причекао био.

0211    Ал ево ти Златарића Мата,

0212    Све му носи, што је наредио.

0213    Кад се Иво тога добавио,

0214    На се јунак све је ударио;

0215    Сину јунак ко на гори сунце,

0216    Одговара прама жарку сунцу:

0217    Пољепши је од сваке дјевојке,

0218    И од Ајке, лијепе дјевојке.

0219    Па узимље зелену доламу,

0220    Простире је по зеленој трави

0221    Те узимље двије егбе блага,

0222    Па истресе по зеленој трави.

0223    Па је Иво бесједит стануо:

0224    „Побратиме, Златарићу Мато,

0225    Ево теби жутијех цекина,

0226    Још цекина у мене имаде!”

0227    Кад је Мато р’јечи разумио,

0228    Стаде жуте одбрајат цекине:

0229    Егбе и по изброји цекина,

0230    Пола егбе Иви остануло.

0231    Док повикну Иво капетане:

0232    „Сућур мени, милом Богу хвала,

0233    Остаде ми по егбе цекина,

0234    Што ми може за ашлука бити,

0235    За ашлука и за дуга пута!”

0236    Па се метну коњу на рамена,

0237    Удри коња чизмам’ и мамузам’,

0238    Па полеће кано ластавица,

0239    Оде Иво на Удбину равну.

0240    Све планине редом проходио,

0241    Куд гођ иђе, на Кладушу сиђе,

0242    До лијепе Рујичине куле.

0243    У л’јепо је доба приходио,

0244    Кад су Турци за вечером били,

0245    Па одсједе коња од мегдана,

0246    Уводи га у мермер-авлију,

0247    У авлију кладушког Рујице,

0248    Па се шета око б’јеле куле,

0249    Не би л’ кога опазио Иво,

0250    Док упази муму на пенџеру.

0251    А Иву је добра срећа била:

0252    Оскоро је кладушки Рујице

0253    Прекривао ту танану кулу,

0254    Танка скала остала бијаше.

0255    Тад погледа Иво капетане,

0256    Тер узима танку скалу Иво,

0257    Прислања је уз демир-пенџере,

0258    Тер се пење уз те скале танке,

0259    Па погледа на демир-пенџера.

0260    Кад се њему погледати даде

0261    Ал ту сједи тридест ага редом:

0262    Буљугбаше од Кладуше града,

0263    А пред њима кладушки Рујица,

0264    До Рујице гојени Алиле,

0265    У зо час га узгојила мајка!

0266    До Алила Нукић Ибрахиме,

0267    То заручник Ајке Рујичине.

0268    Па су они сабор учинили,

0269    Док повикну Нукић Ибрахиме:

0270    „Пријатељу, кладушки Рујица!

0271    Ево има три године дана,

0272    Да се јесмо пуно залежали,

0273    Котарске смо коње дојахали,

0274    Додерали котарско од’јело:

0275    Сутра рано, ако Бог да здраво,

0276    Хоћемо се уранит, Рујица,

0277    Добре ћемо коње појахати,

0278    Малу ћемо чету подигнути,

0279    Малу чету: тридесет Турака,

0280    Ударити на Котаре равне,

0281    Робит, палит и о јаду радит,

0282    Све но цуре водит у сужањство,

0283    Младе момке под мач окретати,

0284    Одгонити готовину благо.”

0285    Док повикну кладушки Рујица:

0286    „Сјед’ и мучи, Нукић Ибрахиме,

0287    Сједи, Нукић, жалосна ти мајка!

0288    Није лако стићи у Котаре.

0289    Сваки сједи на бијелој кули,

0290    Сваки љуби своју заручницу.

0291    Да ти знадеш котарске сердаре,

0292    Какав ли је Јанковић Стојане!

0293    Да имадеш крила соколова

0294    Не би перо износило меса,

0295    Камо ли ти износио главу;

0296    Јемин сам се Богу учинио,

0297    Да већ чете подизати не ћу

0298    До латинског Ђурђевога дана:

0299    Кад с’ окити гора зеленијем,

0300    А подина травом дјетелином

0301    И приспије јање за пециво;

0302    Тада ћу ти чету подигнути.

0303    Онда н’јесу котарски јунаци,

0304    Онда н’јесу на бијелој кули,

0305    Нег у чети, по дугој планини,

0306    Онда ћемо Котар поробити.”

0307    Кад то чује Иво капетане,

0308    Он ми сиђе низа скале танке,

0309    Па узимље скале на рамена,

0310    Све је носи око б’јеле куле.

0311    Док се Иви погледати дало,

0312    Погледати на горње чардаке,

0313    И угледа муму на пенџеру,

0314    Па прислања скалу на пенџере,

0315    Па се пење уз ту скалу танку,

0316    Па погледа у демир-пенџере,

0317    У пенџеру у бијелу кулу,

0318    Док упази Ајку Рујичину,

0319    Гдјено Ајка ситан везак везе,

0320    Она везе бијелу махраму.

0321    Ситно везе, боље попијева,

0322    Све прип’јева Нукић Ибрахима,

0323    Са Удбине, са турске крајине:

0324    „О ти моја махрамо бијела,

0325    Да ја знадем, да ће дерат тебе

0326    Мој заручник Нукић Ибрахиме,

0327    По теби бих више злата метла,

0328    Више злала него б’јела платна.

0329    Да знам, да те он дерати не ће,

0330    Не бих у те ни крцнула млада.”

0331    Све то слуша Иво капетане,

0332    Па повикну Иво капетане:

0333    „Што је теби, заручнице моја,

0334    Заручнице, Ајко Рујичина?

0335    Што спомињеш заручника твога,

0336    Заручника Нукић Ибрахима?

0337    Ево теби заручника твога!

0338    Отвори ми пребијелу кулу,

0339    Да ја уђем к теби у одају!”

0340    Кад то чула Ајка Рујичина,

0341    Тад је она Иву бесједила:

0342    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0343    Камо теби капа самурлија

0344    И на капи дванест перјаница,

0345    А тринесто оне птице крило,

0346    Што се крило на чекрке вије

0347    У сахату све по седам пута,

0348    Па но каже, који вјетар пуше,

0349    И све било од сухога злата?”

0350    Кад је Иво р’јечи разумио,

0351    Даде Ајци капу самурлију.

0352    Још му цура није вјеровала,

0353    Нег Ивану бесједит станула:

0354    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0355    Гдје су теби двоје токе сјајне,

0356    Двоје сјајне токе од дв’је оке,

0357    Све, Нукићу, од сухога злата?”

0358    Кад то чуо Иво капетане,

0359    Па јој даје двоје токе сјајне.

0360    Још му цура није вјеровала,

0361    Нег јунаку бесједит станула:

0362    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0363    Гдје су теби двоје ковче златне,

0364    Двоје златне ковче од дв’је оке,

0365    Све, Нукићу, од сухога злата?”

0366    Кад је Иво Ајку разумио,

0367    Он јој даде двоје ковче златне.

0368    Још му Ајка није вјеровала,

0369    Нег Ивану бесједит станула:

0370    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0371    Камо теби двије пушке мале,

0372    Обје су ти оковане пусте

0373    Све у срму и у чисто злато;

0374    На пушкама два турска имена:

0375    Једно име Ајке Рујичине,

0376    А друго је Нукић Ибрахима?”

0377    Кад је Иво р’јечи разумио,

0378    Он јој даде двије пушке мале.

0379    Још му цура није вјеровала,

0380    Нег дјевојка бесједит станула:

0381    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0382    Гдје је теби прстен диоманат,

0383    Који ваља царевога града?

0384    На прстену два турска имена,

0385    Једно име Ајке Рујичине,

0386    Друго име Нукић Ибрахима?”

0387    Кад је Иво р’јечи разумио,

0388    С руке даде прстен диоманат.

0389    Још му цура није вјеровала,

0390    Него Иву бесједит станула:

0391    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0392    Ну дај мени сабљу оковану,

0393    Сву у срму и у чисто злато,

0394    А балчаци с драгим каменима?

0395    На балчаку два турска имена,

0396    Једно име Ајке Рујичине,

0397    А друго је Нукић Ибрахима?”

0398    Ал повикну Иво капетане:

0399    „О Ајкуло, срце из њедара,

0400    Ево има по године дана,

0401    Како сам се јунак оклињао,

0402    Да ја не дам ником сабљу своју,

0403    Нити мајци, ни рођеној сестри,

0404    Па је не дам ни теби, дјевојко.”

0405    Још му она није вјеровала,

0406    Него Иву бесједила била:

0407    „Кад се кажеш Нукић Ибрахимом,

0408    Што је теби грло одебљало

0409    Као да си влашче од Котара?”

0410    Одговори Иво капетане:

0411    „О, не лудуј, лијепа дјевојко,

0412    Ево има један мјесец дана,

0413    Да ја сједим на бијелој кули,

0414    Б’јелој кули мила брата твога,

0415    Да пијемо вино без престанка,

0416    Па ми вино грло преузело:

0417    Зато ми је грло одебљало.”

0418    Одговара Ајкула дјевојка:

0419    „О, Нукићу, срце из њедара,

0420    Ти но хајде пред врата од куле,

0421    Ја ћу теби отворити кулу.”

0422    Кад то чује Иван капетане,

0423    Сиђе Иво низа скалу танку,

0424    И он оде на врата од куле,

0425    А уз врата прси прислонио,

0426    Док ето ти Ајке Рујичине,

0427    Она носи муму у рукама,

0428    Од куле му отворила врата,

0429    Те у кулу Иво угазио.

0430    За њим Ајка врата затворила,

0431    Да га води у шикли одају.

0432    Постави га уз злаћена стола,

0433    Па је њему цура бесједила:

0434    „О, Нукићу, огријано сунце,

0435    Хоћеш пити вина ил ракије?”

0436    Одговори Иван капетане,

0437    „О Ајкуло, срце из њедара,

0438    Не ћу пити жежене ракије,

0439    Нег ћу пити вина црвенога.”

0440    Кад то чула Ајка Рујичина,

0441    Она носи вина црвенога

0442    И дебела овнујскога меса.

0443    То је Иво Бога и молио,

0444    Доклем се је момак покр’јепио.

0445    Тада дође од ложнице вр’јеме:

0446    Леже Иво на меке душеке,

0447    Уза њега Ајкула дјевојка.

0448    Ста јој Иво б’јело љубит лице,

0449    Све ју љуби, кад гођ се пробуди.

0450    А кад зора била запуцала,

0451    Скочи Иво на ноге лагане,

0452    Тер на себе удари од’јело,

0453    А о себи објеси оружје,

0454    Па Ајкули бесједио Иво:

0455    „О Ајкуло, срце из њедара,

0456    Ево ћу ти право каживати:

0457    Ја нијесам Нукић Ибрахиме,

0458    Него јесам јунак од Котара,

0459    Од Котара Иво капетане.

0460    Воља т’ ићи, воља те не ићи,

0461    Јер ја одох на Котаре равне.”

0462    А повикну Ајкула дјевојка:

0463    „О Иване, јазук теби било,

0464    Зашто ћеш ме оставити, Иво,

0465    Оставити цуру обљубљену?

0466    Причекај ме пред танчицом кулом!”

0467    Оде Иво под бијелу кулу,

0468    До дората коња доходио.

0469    Покупи му четири вериге,

0470    „Језус!” рече, на дората клече.

0471    У то доба Ајка Рујичина,

0472    Ногам’ туче, двоје егбе вуче,

0473    У егбама злаћени цекини,

0474    Преко коња егбе преметнула.

0475    Иво ’е узе за бијелу руку,

0476    Па је меће за се на дорина.

0477    Двапут ју је опасао пасом

0478    А трећијем од мача кајишом,

0479    Да ју не би вјетар отргнуо

0480    Од брзине коња и јунака.

0481    Па наћера својега дорина

0482    Кроз авлију кладушког Рујице.

0483    Стала звека коња од мегдана.

0484    Гдје је срећа, ту је и несрећа:

0485    То зачује кладушки Рујица

0486    Са танчице пребијеле куле,

0487    На демире наслонио зубе,

0488    Док упази коња и јунака.

0489    Тад завиче кладушки Рујица:

0490    „Гдје си тако уранио, Иво,

0491    Гдје ли јеси ноћцу преноћио?”

0492    Одговори Иво капетане:

0493    „Пријатељу, кладушки Рујица,

0494    Кад ме питаш, право ћу ти казат:

0495    Ноћио сам на бијелој кули

0496    Са Ајкулом, твојом сестром драгом.

0497    Ако мени тога не вјерујеш,

0498    Ти погледај за ме на дорина,

0499    Ти ћеш видјет твоју сестру Ајку.”

0500    То изрече и побјеже Иво

0501    И одведе Ајкулу дјевојку.

0502    Кад то види кладушки Рујица,

0503    Он му јунак јоште не вјерује,

0504    Па полети на горње чардаке,

0505    Ал његове нема сестре Ајке.

0506    Он полеће низ бијелу кулу,

0507    Па он виче силовите Турке

0508    И свог зета Нукић Ибрахима:

0509    „Гдје сте, Турци, јадна наша мајко!

0510    Ноћас нам је украдена Ајка,

0511    Одведе ју влашче из Котара,

0512    Одведе ју Иво капетане!”

0513    Смамише се Турци кано вуци.

0514    У њих адет несретан бијаше:

0515    Докле Турци сабах поклањаше

0516    Поклањаше и авдес узеше,

0517    И док добре коње поклопише,

0518    Већ је Иво поље прегазио;

0519    Докле Турци поље прегазише,

0520    Већ је Иван прешо Јаворију;

0521    Док пређоше Јаворију Турци,

0522    Већ је Иво све планине прешо.

0523    Тада спаде у Кунар планину

0524    На границу турску и каурску.

0525    Туд је Иво здраво проходио,

0526    И потјера пут Котара равна.

0527    Док ето ти на Котар Турака,

0528    Ал Турцима лоша срећа била:

0529    Ту их мала дочекала стража,

0530    Мала стража тридести јунака,

0531    А пред стражом Јанковић Стојане.

0532    Исјекоше тридести Турака,

0533    А Нукића ухватише жива

0534    И уз њега гојена Алила,

0535    Ал утече кладушки Рујица,

0536    Он утече, весела му мајка.

0537    Оне друге на муке меташе,

0538    Док их црном земљом саставише.

0539    Сердари се здраво повратише

0540    И дођоше Ивановој кули.

0541    У манастир Ајку одведоше,

0542    Те ју својим крстом прекрстише.

0543    Л’јепо су јој име надјенули,

0544    Била Ајка, сад јој име Ката,

0545    Па вјенчаше Кату за Ивана.

0546    Ту весеље велико чињаху.

0547    Л’јепа му је рода породила:

0548    Двије кћери, а четири сина;

0549    Прве кћери, посљедње синове.

0550    За живота кћери разудао

0551    Да не жели кућа пријатеља.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Ukradena Ajka Rujicina