Све Врховне-црквене, управне и судске као и све средишње автономне власти пређе одељених црквених подручја православне цркве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца сједињују се у врховне управне и судске власти Патријаршије Српске.

Круг рада Архиепископа Београдског и Митрополита Србије, изложен у чл. 22. Закона о црквеним властима, затим круг рада архиепископа карловачког и Митрополита Српскога, изложен у синодском устројству од год. 1911. и круг рада Архиепископа цетињског и Митрополита Црне Горе, Брда и Приморја, изложен у уставу Св. Синода од год. 1903. преноси се на Српског Патријарха Православне Цркве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Епархијски Архијереји Србије, епархија у јужним крајевима стоје у оваквом канонском одношају према Српском Патријарху, Св. Архијерејском Сабору и Сталном Архијерејском Синоду Српске Патријаршије, у каквом су стајали према Архиепископу београдском и Митрополиту Србије и Архијерејском Сабору по одредбама закона о црквеним властима.

Епархијски Архијереји Митрополије карловачке и Далматинских епархија, као и Митрополити и Епархијски Епископи Црне Горе, затим Епархијски Архијереји (Митрополити) Босанско Херцеговачки стоје у истом канонском одношају према Српском Патријарху и Св. Архијерејском Сабору Патријаршије Српске и Сталном Архијерејском Синоду Патријаршије Српске као и остали Епархијски Архијереји православне Цркве у Србији.

Круг рада Архијерејског Сабора, изложен у чл. 19. и 77. закона о црквеним властима, преноси се делом на Св. Архијерејски Сабор Патријаршије Српске и делом на Стални Свети Архијерејски Синод Патријаршије Српске. Круг рада Св. Архијерејског Синода Митрополије карловачке, изложен у Синодском устројству од 1911. год. као и круг рада Св. Синода изложен у Уставу Св. Синода 1903. год. у Црној Гори, преноси се делом на Св. Архијерејски Сабор Патријаршије Српске делом на (Стални) архијерејски Синод Патријаршије Српске и делом на Велики Духовни Суд Патријаршије Српске.

Закон о црквеним властима источно-православне цркве у Краљевини Србији од 27. априла 1890. год. са свима каснијим изменама и допунама распростире се на епархије у јужним крајевима.

Специјалне Уредбе прописане за ове епархије, остају и даље на снази.

Администратор Митрополије карловачке разрешава се дужности.

Круг рада Великог Духовног Суда у Београду те круг рада Митрополитско-црквенога савета Митрополије карловачке, изложен у уређењу Митрополитско-црквеног и народно-школског савета од 27. маја 1871. год. затим круг рада Великога Црквенога суда, изложен у Уредби Црквено Просветне Управе српско-православних Епархија (Митрополија) у Босни и Херцеговини од год. 1905. преноси се на Велики Духовни Суд Патријаршије Српске.

Круг рада Саборског Одбора (Врховнога управнога Одбора) изложен у устројству Српског народног црквеног Сабора од 14. маја 1875. као и круг рада Великог Управног и Просветног Савета, изложен у Уредби Црквено-православне Управе Српских Православних Епархија (Митрополија) у Босни и Херцеговини од 1905. год. преноси се на Велики Управни Савет Патријаршије Српске, кога ће конституисати Министар Вера у споразуму са сталним Архијерејским Синодом Патријаршије Српске.

Круг рада народно-школскога Савета Митрополије Карловачке, изложен у уређењу Митрополитско-црквенога и народнога школскога Савета од 27. маја 1871. год. преноси се на Министра Просвете.

Сви чланови Митрополитско-црквенога и народно-школскога Савета, као и Врховнога Одбора Митрополије Карловачке, разрешавају се дужности. Исто тако разрешавају се дужности чланови Великога Управнога и Просветнога Савета за Босну и Херцеговину и сви чланови Великога Црквенога Суда за Босну и Херцеговину.

Члан 79. Закона о црквеним властима које одређује састав Великога Духовнога Суда у Београду мења се и гласиће овако:

Велики Духовни Суд Патријаршије Српске састављају:

1.) Председник — Архијереј;
2.) Потпредседник — Архијереј.

Ову двојицу бира Архијерејски Сабор Патријаршије Српске на годину дана.

3.) Редовни чланови.

Један архимандрит и осам свештених лица мирскога реда.

Од ових има бити четири из Србије и Епархије јужних крајева, два из митрополије карловачке, један из Босне и Херцеговине, један из Далмације и један из Црне Горе.

4.) Почасни чланови:

Један архимандрит и осам свештених лица мирскога реда, који се постављају по покрајинама у размеру као и редовни чланови.

5.) Редовне чланове и почасне чланове бира Архијерејски Сабор а постављају се Краљевим Указом на предлог Министра Вера на три године.
6.) Три секретара од којих један има бити из Србије, један из Митрополије карловачке и један из Босне и Херцеговине.
7.) Три писара.
8.) Секретари и писари су државни чиновници и постављају се на предлог Министра Вера Краљевим Указом на предлог Арх. Синода, а ранг и плату имају секретара и писара апелационог суда.
9.) Потребан број званичника и служитеља.

Сви чиновници и званичници средишњих-црквено-автономних власти Митрополије карловачке, сви чиновници и званичници народно-црквених фондова у Срем. Карловцима стављају се на расположење Министру Вера, а сви школски референти Министру Просвете. Исто тако сви чиновници и званичници средишњих и призивних власти у Босни и Херцеговини стављају се на расположење Министру Вера.

Цео црквено-просветни прирез епархија босанско-херцеговачких има се сваке године поделити на четири босанско-херцеговачке епархије тако, да се сав прирез сабран у појединој епархији издаје епархијским управама и просветним саветима те епархије за њене потребе.

Св. Архијерејски Сабор, Архијерејски Синод и Велики Духовни Суд Патријаршије Српске, те Велики Управни Савет Патријаршије Српске, у колико је на њих пренесен круг рада у овој Уредби споменутих средишњих црквених и автономних власти Митрополије карловачке, Црне Горе и Босне и Херцеговине, имају се у отправљању послова ових црквених области придржавати оних законских прописа и Уредаба тих области, којима је нормиран круг рада пренесен на њих.

Овом Уредбом стављају се ван снаге све оне одредбе посебних закона, односно црквено автономних Уредаба, које се овој Уредби противе.

Православне црквене епархије и поједини делови Епархија ван Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца остају у погледу организације, јерархијском и материјалном, у односу према Српској Патријаршији у коме су били према појединим Српским Митрополијама све док се ови односи не би друкчије регулисали факторима.

Ликвидација свих послова, предвиђена овом Уредбом, има се извршити најдаље у року од шест месеци рачунајући од дана када Уредба ступи на снагу.

Ова Уредба стаје на снагу од дана Краљева Указа.

Препоручујемо Нашем Министру Вера и Нашем Министру Просвете да се о извршењу њеном старају.

13. децембра 1920. год.
у Београду.

АЛЕКСАНДАР, с. р.

Министар Вера,
Павле Маринковић, с. р.

• Проглас о васпостављању Српске патријаршије (1920)
• Привремена уредба о Српској патријаршији (1920)
• Уредба о Светом архијерејском сабору и Светом архијерејском синоду Српске православне цркве (1921)

• „Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца”, број 13/1921

Uredba o centralizaciji upravne i sudske vlasti u Srpskoj patrijarsiji (1921)