Милан Миловук
Рођење: 7. фебруар 1825. Будимпешта, Аустријско царство Смрт: 12. март 1883. Београд, Србија Познат као: правник, хоровођа, педагог и професор

Милан Миловук (Будимпешта, 26. јануар/7. фебруар 1825 — Београд, 28. фебруар/12. март 1883), српски правник, хоровођа и музички педагог, наставник Ратарске школе у Топчидеру, професор и директор Трговачке школе и директор београдске реалке. Основао је 1853. године Прво београдско певачко друштво.

Био је син Макрене, ћерке познатог пештанског трговца Јована Бозитовца,¹⁾ и Јосифа Миловука, пештанског књижара, издавача књига и трговца.²⁾ У Пешти је завршио основну школу, гимназију и студије права. Као тринаестогодишњак је постао члан новосадског срспког хора у Пешти (1838). Шест година касније је положио испит из музике на пештанској Музичкој академији (1844).³⁾

По завршеном школовању, постао је управник добара код Капистрана Адамовића, а доцније код мајора Мише Анастасијевића у Румунији (Влашкој), преко кога је 1855. дошао у Београд.⁴⁾

Иако није био професионалан музичар, имао је широко опште и музичко образовање, које је стекао у оквиру породице. Основао је 1853. године Прво београдско певачко друштво,⁵⁾ најстарији хор у Србији и био његов први хоровођа (1853—1863).⁶⁾ Под окриљем друштва је основао приватну школу за виолину, виолинчело⁷⁾ и музичку теорију. Многи његови ученици касније су постали први домаћи оркестарски музичари у Народном позоришту у Београду.⁸⁾

Године 1855. постао је наставник у Ратарској школи на Топчидеру, гдје је остао до затварања школе 1859. наредбом Стевче Михаиловића. Након тога, са промјеном династије је био професор, а потом и директор у Трговачкој школи у Београду, као најстарији професор у школи, уместо Филипа Силвестра Нигриса, који је смењен збгог недовољног познавања српског језика. У том периоду, на челу са Миловуком, школа је постигла запажене резултате. По претварању исте у Реалку 1865. године, Миловук је ту постао директор и на том мјесту је остао до смрти (1865—1883).⁹⁾

Године 1865. оженио се Катарином Ђорђевић, управницом Више женске школе у Београду. Нису имали дјеце.¹⁰⁾

Према књизи Катихизам музике (нем. Katechismus der Musik), од њемачког теоретичара Јохана Кристијана Лобеа (нем. Johann Christian Lobe), из 1855. издао је прве две књиге на српском језику из музичке теорије: Теоријске основе музике у Београду 1866, а наредне године и Науку о музици.¹¹⁾ Компоновао је хорске композиције и клавирске комаде.¹²⁾

Био је ситне грађе и сув, црномањаст, по природи жустар. Осим музиком, бавио се стенографијом, кореографијом и сликарством. Међутим, многи су га сматрали аматером у свему, па је тако Ђура Јакшић о њему испјевао пјесму Штилистика:¹³⁾

„Црна Гора има вука,
има гора и хајдука,
има стрела, има лука,
има пушке има пука…
Ал’ бадава сва та дика,
кад јој нема штилистика
од нашега Миловука”

Умро је у Београду 28. фебруара/12. марта (нови календар) 1883, и сахрањен је код Цркве Светог Марка на Палилули.

Значајан је по слиједећим дјелима и новинској штампи:

• „Трговачке новине“, чији је био уредник (1861—1863)¹⁴⁾
• „Београдске илустроване новине“, издавач и уредник (1866)¹⁵⁾
• „Начела науке о трговини“ (1861)
• „Српска стенографија“ (1866)
• „Теорички основи музике“ (1866)
• „Илустровани свет“, књига 1, (1867)¹⁶⁾
• „Илустровани календар“ (1867)¹⁷⁾
• „Наука о музици“, по немачким изворима (1867)
• „Кратка стилистика и кореспонденција“ (1871)
• „Трговачко књиговођење“ (1871)
• „Школа нотног певања“ (1871)
• „Школа за виолину“, необјављен уџбеник

• „Наталија кадрил“, за клавир(1874)¹⁸⁾
• „На брегу савском“, полка за клавир (1874)

У рукопису су остали:¹⁹⁾

• „Тог волим“, за мушки хор
• „Суд народа“, за мушки род
• „«Делиграду», пароброду“, за мушки род
• „Боже, кој Србију“, та мушки хор
• „Богу, књазу и народу“, за мушки род
• „Успомена на Ниш“, валцер за клавир

Редовни је члан Друштва српске словесности од 1862. Редовни је члан Српског ученог друштва (Одсека вештина) наименован љета 1864. Секретар је Одсека уметничког од 1870. до 1871.

• Марија Дедић, „Коловођа“ српских сестара Катарина Миловук, Вечерње Новости, 31. 7. 2014.
• Радмила Таминџић, Летопис исписан сопраном, Политика онлајн, 17. 2. 2013.
• Александар Васић, Архив музииколошког института САНУ, Музикологија, број 10, САНУ, Београд, 2010, ИССН 1450-9814
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 6, М, уредник Властоје Д. Алексијевић
• Наташа Марјановић, Српски биографски речник, број 6, Мао-Миш, уредник Чедомир Попов, Матица српска, Нови Сад, 2014, стр. 578, ИСБН 978-86-7946-149-0
• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888, стр. 353–354
• http://www.slovackizavod.org.rs/sites/slovackizavod.org.rs/files/documents/pdf/zbornik-zo-6.-konferencie.pdf
• Поменик, (Μ. Ђ. Милићевић).
• Прилози биографском речнику српских музичара (В. Ђорђевић).
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 467.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Milan Milovuk