Садржај
Фарман Ф.190
Фарман Ф.190 (франц. Farman F.190 — Ф.199 и Ф.390 — Ф.393), једномоторни путнички (транспортни) авион капацитета 4 путника француске производње. Производила га је Фабрика авиона Фарман (Farman Avions) од 1928. до 1935. године.
Пројектовање и развој
Рад на пројектовању и изради прототипа је завршен 1928. године када је обављен и први пробни лет. Пројектант је био Анри Фарман (Henry Farman). Авион је конципиран као високи једнокрилац са једним мотором и елисом са два крака. Авион је потпуно дрвене конструкције обложен дрвеном лепенком (шперплочама), а пилотска и путничка кабина представљају једну затворену целину. Стајни трап му је фиксан. Крило је дрвене конструкције обложено платном.
Технички опис
Авион Фарман Ф.190 је једнокрилни, висококрилни, вишеседи једномоторни авион мешовите конструкције и фиксним стајним трапом. Авион је у току производње био опреман различитим моторима који су наведени у поглављу о варијантама авиона Фарман Ф.190. На вратилу мотора је била причвршћена дрвена двокрака вучна елиса непроменљивог корака и пречника 2,7 m.
Труп авиона Фарман Ф.190 је био правоугаоног попречног пресека. Био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста дрвена конструкција. Делови око мотора су направљени од танкозидих челичних цеви а облога од дуралуминијумског лима, (кљун авиона је био обложен лимом, а труп тј. путничка кабина је била обложена дрвеном лепенком). Улаз у авион се налазио на десној бочној страни трупа авиона одмах иза пилотске кабине.
Крила су релативно танког профила ослоњена са два пара профилисаних упорница на труп авиона. Облик крила је био готово правоугаоник, са равним крајевима с тим што су крила при крају предње стране заобљена а задња страна је засечена према врховима. Нападна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дрвета са две дрвене рамењаче, а облоге од импрегнираног платна. За крилну упорницу са горње стране везана је једна упорница за горњи део трупа а са доње стране је везан вертикални носач стајног трапа па цео систем представља једну веома круту целину. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од дрвета а облогу од импрегнитаног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима димензија 1000 х 225 mm и опремљеним ефикасним кочницама Meissier. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикалног носача у коме је био уграђен уљни амортизер Meissier. Размак између точкова је био доста велик а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. На крају репа авиона налазила се еластична дрвена дрљача као трећа ослона тачка авиона.
Варијанте авиона
- Ф.190 — основна производна верзија са мотором Gnome et Rhône 5Ba, снаге 172 kW.
- Ф.192 — верзија са мотором Salmson 9Ab, снаге 186 kW.
- Ф.193 — верзија са мотором Farman 9Ea, снаге 186 kW.
- Ф.194 — верзија са мотором Hispano-Suiza 6Mb, снаге 186 kW.
- Ф-197 — верзија са мотором Lorraine 7Me, снаге 186 kW.
- Ф.197С — санитетска верзија авиона Ф.197, снаге 186 kW.
- Ф.198 — верзија са мотором Renault 9A, снаге 186 kW.
- Ф.199 — верзија са мотором Lorraine 9M, снаге 242 kW.
Верзије ознаке од Ф.390 до Ф.393 (у односу на авионе Ф.190) имају елису са четири крака, измењено репно пераје, слабије моторе, мању путну и максималну брзину као и брзину пењања али зато повећан долет (1.200 km). Ових авиона је направљено укупно 25 примерака.
- Ф.390 - верзија са мотором Farman 7Ear, снаге 172 kW.
- Ф.391 - верзија са мотором Farman 7Ecr, снаге 172 kW.
- Ф.392 - верзија са мотором Farman 7Ear, снаге 172 kW.
- Ф.393 - верзија са мотором Farman 7Ecr, снаге 172 kW.
Земље корисници
- Француска
- Португалија
- Румунија
- Краљевина Југославија
- Шпанија
Оперативно коришћење
Укупно је направљено око 129 авиона Фарман Ф.190 и то у 9 верзија. Верзије носе ознаке од Ф.190 до Ф.199, а разлика између верзија је углавном по уграђеним моторима мада има и разлике у опреми (путничка варијанта, транспортна-војна, санитет и сл.). Верзије ознаке од Ф.390 до Ф.393 (у односу на авионе Ф.190) имају елису са четири крака, измењено репно пераје, слабије моторе, мању путну и максималну брзину као и брзину пењања али зато повећан долет (1.200 km). Ових авиона је направљено укупно 25 примерака. Комерцијални авиони овог типа су коришћени у путничком саобраћају, углавном као авиотакси или за превоз поште у Француској, Португалији, Венецуели, Румунији и Југославији (Аеропут). Аеропут је имао само један авион Фарман Ф.190, набавио га је 1937. године и летео је као авио-такси до почетка рата априла 1941. године.
У Југославији
Југословенско Друштвo за ваздушни саобраћај АД Аеропут 1937. године је купило један авион Фарман Ф.190 у Француској, регистрационих ознака F-AJIA за своје потребе. Авион је регистрован у југословенском регистру марта месеца 1937. године са регистрационим ознакама YU-PEB и одмах укључен у саобраћај. Авион је коришћен за авио такси услуге, пренос поште и новина. У употреби је био све до Априлског рата 1941. када му се губи сваки траг.
Сродни чланци
Литература
- Јанић Чедомир, Симишић Јово, Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Београд, 2007, isbn 978-86-7086-004-9
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд. 2010. ISBN 978-86-901623-3-8.
- Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013. ISBN 978-86-901623-4-5.
Спољне везе
- http://www.aviafrance.com/construteur.php?ID_CONSTRUCTEUR=501 „www.aviafrance.com Pregled Farman-ovih aviona“
- http://www.goldenyears.ukf.net/ac_F.htm „www.goldenyears.ukf.net Francuski registar“
Farman F.190