Филарет Гранић
| Филарет Гранић |
|---|
 |
| Рођење: 13. септембар 1883. Велика Кикинда, Аустроугарска Смрт: 3. фебруар 1948. Београд, Југославија Познат као: византолог, патролог, професор и свештеник |
Филарет Гранић (световно Бранко) (Велика Кикинда, 1/13. септембар 1883 — Београд, 3. фебруар 1948), српски византолог и патролог, доктор философије, архимандрит и професор универзитета (Београд).
Живот и рад
Рођен је у Великој Кикинди као Бранко Гранић 1/13. септембра 1883. Гимназију је завршио у Новом Саду, а студирао је у Бечу и Минхену код познатог византолога Карла Крумбахера где је и докторирао. По повратку са студија се замонашио и добио име Филарет.
Научну каријеру је започео у Скопљу 1922. као доцент на Филозофском факултету, где је 1926. изабран за ванредног професора византологије. Године 1929. прелази на Богословски факултет у Београду где је постављен на катедру за Патрологију, а од 1936, као редовни професор предаје патристику и канонско право. Од 1932. године и хонорарни је професор на Филозофском факултету где предаје византијску историју заједно са Георгијем Острогорским. Године 1935. изабран је за дописног, а 1940. за редовног члана Српске академије наука.
Оставио је за собом велики број радова из историје хришћанске и српске цркве, а посебно из правне историје и историје институција у Византији и средњовековној Србији. Његове радове карактерише пажљиво проучавање извора и солидна обрада материјала који проучава. Своју огромну библиотеку је поклонио византолошком институту САНУ.
Неки његови радови:
- Правни положај и организација грчких манастира по Јустинијановом праву
- Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве о настојатељу и осталим манастирским функционерима
- Проблем сазива васељенског сабора
- Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку
Академик
Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 18. фебруара 1935. Прави је члан (Академије друштвених наука) од 16. фебруара 1940. Редовни је члан Српске академије наука. Није распоређен у одговарајуће одељење, умро је фебруара, a 22. марта 1948. држана је седница на којој су чланови Српске краљевске академије разврстани по одељењима. Приступну беседу није одржао.
Литература
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4.
- Богословље 24 (1980) 27–41 (A. Јевтић, Љ. Никић).
- Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 2
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 331–332 (Р. Радић).
- Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 772–773 (М. Тишма).