Корисничке алатке

Алатке сајта


фрањо_рачки

Фрањо Рачки

Фрањо Рачки (Фужине, 25. новембар 1828 — Загреб, 13. фебруар 1894), историчар, политичар и теолог, доктор филозофије, каноник првостолне загребачке цркве и председник ЈАЗУ.

Живот и рад

Син је сељака. Гимназију је полазио у Ријеци и Вараждину. Револуционарна 1848. је измјенила његове планове и утицала на његов будући живот. Исте године одлази у Сењ у сјемениште а 1849. у Беч на студије теологије. Ту се састао по први пут са Јурајем Штросмајером. Уз теологију је учио и славенске језике па се јављао са пјесничким, историјским и филозофским радовима у Католичком Листу и другдје. 1852. је постао свештеник.

Бискуп Ожеговић га је поново послао у Беч да студира математику и физику, међутим овоме то није ишло па се вратио у Фужине. У Бечу је 1855. постао доктор теологије, а на повратку је постао професор теологије у Сењу. Кукуљевић га је наговорио да се бави историјом а посебно историјом глагољице. Тако је Р. написао: Преглед глагољске црквене књижевности с особитим обзиром на Св. Писмо и литургичке књиге (1856). Потом је на потицај Кукуљевића и Штросмајера 1857. отишао у Рим да буде управник завода Св. Јеронима.

Током боравка у Риму је наставио да ради на историјским темама. Сакупљао је грађу у ватиканском архиву, учио палографију а 1859. пропутовао је јужну Италију. Године 1860. вратио се у Хрватску и наставио је са својим радом, уско сарађујући са Штросмајером. Сарађивао је у Позору и Обзору углавном са историјско-политичким чланцима. Године 1861. ушао је у Сабор, радећи на хрватском државном праву. Питање јединства Хрвата и Срба је сматрао за историјску и природну нужду. Тако је дао изјаву:

„Ово толи жуђено јединство свих Југословјенах, а понајприје Србо-Хрватах и Словенах, поспиешити би имала Југословјенска Академија, којој први и највећи Југословјен науми метнути темељ“ (1860).

Написао је јако велики број краћих радова, прогласа, приједлога итд.

Нека дјела:

  • Сабор троједне краљевине од 1848 према Аустрији (1861)
  • Државно право троједне краљевине по тумачењу маџарском (1866)
  • Листови једнога антиунионисте (1870)
  • Риека према Хрватској (1867)
  • Виек и дјеловање Св. Ћирила и Методија словјенских апоштолов (1857-1859)
  • Оцјена старијих извора за хрватску и србску повиест средњега виека
  • Богомили и Патарени
  • Борба Јужних Словена за државну неодвисност у XI виеку
  • Биела Хрватска и биела Србија
  • Бој на Косову. Узроци и посљедице

Године 1864. заједно са Јагићем и Торбаром основао је Књижевник који је био трибина научних радника пред оснивање Академије. Године 1866. изабран је за првог предсјеника ЈАЗУ и био је њен предсједник 20 година. Године 1876. постао је каноник у Ђакову а 1877. у Загребу. Придонио је оснивању Виенца 1869, раду Народног музеја, подизању зграде Академије, итд.

Био је активан и у политици, борећи се за побољшање положаја Хрватске у Аустрији и Аустроугарској. Био му је понуђен и трон свих католика у Русији, али је Р. то одбио због обавеза, иако је Русију јако волио.

По историјском раду је најзначајнији хрватски историчар 19. вијека.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од јануара 1867. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 1888.

Литература

  • Српска краљевска академија Год. 2 (1889) 321–330.
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 7.
  • Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 75 : 4 (1981) 2–4 (В. Grolshammer).
  • Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.3 (В. Новак).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 619–620 (С. Ћирковић).

Вањске везе

фрањо_рачки.txt · Последњи пут мењано: 2020/02/29 20:50 од жељко_тодоровић