Ђорђе Манојловић или Ђорђе Арсењевич Мануиловић или Ђорђе Арсењевич Емануел (рус. Георгий Арсеньевич Эммануэль) (Вршац, 13. април 1775 — Кировоград, 26. јануар 1837), Србин из Вршца који је постао руски генерал коњице (генерал-пуковник). Истакао се у Наполеоновим ратовима. Организовао је и водио научну експедицију, која се 1829. прва попела на највиши врх Европе и Русије Елбрус.

Ђорђе Арсењевич Манојловић је рођен 2/13. априла 1775. године у Вршцу.¹⁾²⁾ Као тринаестогодишњи дечак заједно са братом истакао се 1788. организацијом успешне одбране Вршца, када је турска војска надирала кроз Банат.³⁾ Без дозволе родитеља за време Кочине крајине ступио је у фрајкор Михаила Михаљевића, па се борио против Турака у Србији.⁴⁾⁵⁾ Након мировног споразума 1791. као каплар-кадет учествовао је у Михаљевићевом корпусу у аустријском рату против револуционарне Француске од 1792. до 1793.⁶⁾⁷⁾ У том рату три пута је био рањен, а због храбрости је био одликован.⁸⁾ Након лечења примљен је као потпоручник у мађарску гарду.⁹⁾

Прешао је 1797. године у руску службу, где је примљен као поручник у хусарски пук.¹⁰⁾ У руској служби је брзо напредовао, па је 1800. унапређен у пуковника.¹¹⁾ Премештен је на властити захтев 1802. у Кијевски драгонски пук, у чијем саставу је учествовао у рату против Француза у Прусији 1806. и 1807. године.¹²⁾ Рањен је 1805. у ногу. Успео је 1807. да са три ескадрона драгона и нешто Козака зароби већу непријатељску јединицу. У бици код Фридленда 1807. командовао је кијевским драгонским пуком и успешно је штитио руску војску, која се након пораза повлачила.¹³⁾ Почетком 1812. за време Наполеонове инвазије на Русију истакао се у бици код Мира, па је због тога био одликован орденом Св. Владимира 3. степена.¹⁴⁾ Његов пук је након тога штитио одступницу руске војске. Истакао се у бројним сукобима, а посебно на Бородинском пољу 24. августа 1812.¹⁵⁾ Био је теже рањен у груди и награђен је Орденом Св. Владимира 4. степена.¹⁶⁾ Након лечења вратио се у септембру у свој пук, са којим се истакао у низу сукоба са Французима.¹⁷⁾ Посебно се истакао код Червона, где су заробили 500 Француза.¹⁸⁾

Унапређен је почетком 1813. у чин генерал-мајора.¹⁹⁾ Командовао је у Рату шесте коалиције 1813. летећим одредом, у чијем саставу је било више пукова. Летећи одред је са руском војском учествовао у биткама код Лицена, код Дрездена и Бауцена.²⁰⁾ У бици код Бауцена 21. маја 1813. његов летећи одред разбио је Наполеонов драгонски пук и заробио много непријатељских војника.²¹⁾ Даље је успешно штитио лево крило савезничке војске, а за своје заслуге награђен је Орденом Св. Ане 1. степена.²²⁾ Након примирја постављен је за команданта коњичке претходнице корпуса грофа Ланжерона, који је био у саставу Блихерове армије. Успешно су дотерали непријатеља до Кацбаха, где је 26. августа 1813. дошло до битке код Кацбаха.²³⁾ У критичном тренутку те битке коњичким нападом спасио је лево крило руске армије од заокружења и тешког пораза.²⁴⁾ Тај потез је омогућио савезничку победу. Награђен је Орденом Св. Ђорђа 3. степена. Истакао се са својом коњицом у бици код Лајпцига од 16. до 19. октобра 1813.²⁵⁾ Због заслуга у лајпцишкој бици награђен је Орденом Св. Владимира 2. степена.²⁶⁾

У кампањи против Наполеона 12. марта 1814. учествовао је у нападу на Ремс у саставу војске генерала Сен-Прија.²⁷⁾ Наполеон је 13. марта извео моћан контранапад. Ђорђе Манојловић је са својом коњицом успевао да задржи вишеструко бројнијег противника (12.000 коњаника) толико дуго, док се из Ремса није спасио остатак савезничког корпуса.²⁸⁾ За тај подвиг награђен је примањем 2.500 рубаља током 12 година.²⁹⁾ Истакао се приликом освајања Париза, па је унапређен у генерал-лајтнанта, а поред тога одликован је пруским и шведским ореденом.³⁰⁾

По повратку у Русију постављен је за команданта 4. драгонске дивизије.³¹⁾ Постављен је 1826. за управника Кавкаске области и команданта војске на Кавкаској линији.³²⁾ За успешно успостављање и одржање мира на Кавкаској линији награђен је 1827. Орденом Св. Александра Невскога.³³⁾ Од 1828. када је започео Руско-турски рат добио је задатак да ратује са кавкаским горштацима, који су стали на страну Турака.³⁴⁾ Успешно је 1. новембра 1828. заузео неприступачни горштачки Карачај и покорио је Карачајце.³⁵⁾ Унапређен је у генерала коњице. Исте године покорио је неколико горштачких племена.³⁶⁾ Међутим већ 1830. неколико горштачких племена обновило је рат са руском војском, али Манојловић их је победио и због тога је награђен са великим поседом у Кавкаској области.³⁷⁾ Горштаци су обновили непријатељства и 1831, а Манојловић је у том сукобу био рањен.³⁸⁾ Због рањавања поднио је октобра 1831. оставку, па се повукао у Јелисаветград (Кировград) на свој посед.³⁹⁾

На његову иницијативу организована је 1829. прва научна експедиција на Елбрус, а у тој експедицији учествовала је и Руска академија наука.⁴⁰⁾ Циљ експедиције је био да запање горштаке да се неко може попети на Елбрус.⁴¹⁾ Био је то први успон на Елбрус, највиши врх Европе и Русије, висок 5.642 метра. Предводио је на Елбрус научну експедицију, у којој је поред руских академика било војника, Черкеза и Карачајаца.⁴²⁾ Академицима је недостајало неколико стотина метара до врха, па је 22. јула 1829. врх освојио Карачајац Килар.⁴³⁾

• Бојни пут генелала коњице Георгија Арсењевича Емауела
• Русский биографический словарь А. А. Половцова
• Н. Б. ГОЛИЦЫН, ЖИЗНЕОПИСАНИЕ ГЕНЕРАЛА ОТ КАВАЛЕРИИ ЭММАНУЭЛЯ

Djordje Manuilovic