Тихомир Ђорђевић
Рођење: 19. фебруар 1868. Књажевац, Кнежевина Србија Смрт: 28. мај 1944. Београд, Краљевина Југославија Познат као: етнолог, фолклориста, историчар и професор

Тихомир Ђорђевић (Књажевац, 19. фебруар 1868 — Београд, 28. мај 1944), српски етнолог, фолклориста и историчар, доктор, професор универзитета (Београд).¹⁾ Био је један од утемељивача српске и балканске етнологије.²⁾

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) је био од 19. фебруара 1921. Био је први члан (Академије философских наука) од 16. фебруара 1937. У својој приступној беседи говорио је о Пореклу накита и одела. Проглашен је академиком 2. јануара 1938.

Његова интересовања су била су веома различита. Записивао је од народног живота Срба, преко обичаја Рома, Влаха, Цинцара, Грка, Черкеза, до проучавања фолклора и друштвених појава не само у Србији, већ и на Балкану.³⁾ Био је изврстан познавалац тадашње савремене етнологије, фолклористике, домаће и стране литературе. Написао је преко седам стотина библиографских радова. Посебно место у његовом научном раду представља обимна расправа о српским народним играма, штампана у Српском етнографском зборнику 1907. Предложио је класификацију народних игара и увео је у научну терминологију појам орске игре, отпочео је етнокореолошка и фолклористичка истраживања трагајући за већ ишчезлим орским песмама итд. Расправа је написана још 1904. године као уводни део за збирку игара Луке Грђића Бјелокосића. Године 1984. радови о српским народним играма и српском фолклору уопште постају део четврте књиге Наш народни живот.⁴⁾

Радио је као редовни професор етнологије на Филозофском факултету у Београду.⁵⁾

Рођен је 1868. године у Књажевцу, где је његов отац био свештеник. Поникао је и васпитаван је у патријархалној средини. Школовање је започео у селу Тешици, а затим је наставио у Алексинцу, у коме је завршио ниже разреде гимназије. Школовање је наставио у Нишу. Од среза је добио стипендију да студира медицину у Бечу, пошто је у Алексинцу био потребан лекар, али је одбио да пође на студије и остао је у Београду, где се уписао на Велику школу, коју је дипломирао 1891. Затим је почео да ради као нижи предавач у Алексинцу, где је убрзо стигао до положаја директора Учитељске школе 7.

Године 1902. одлази на специјализацију и један семестар је провео на Бечком универзитету. Онда је прешао на Минхенски универзитет, где је исте године одбранио докторску дисертацију. Потом је прешао у Београд и добије место професора у Првој мушкој гимназији, а већ 1906. изабран је за доцента при Етнолошком семинару Филозофског факултета.⁶⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (B. Чајкановић).
• Хрватска енциклопедија, Загреб, 1941–1945.
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 3.
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 370–371 (H. Павковић)

Tihomir Djordjevic