Корисничке алатке

Алатке сајта


лаза_телечки

Лаза Телечки

Лаза
Телечки
лаза_телечки.jpg Лаза Телечки у улози
војводе од Глостера (1864)

Рођење:
4. август 1839.
Кумане,
Аустријско царство

Смрт:
10. мај 1873.
Нови Сад,
Аустроугарска

Познат као:
глумац и редитељ

Лазар Телечки (Кумане, 23. јул/4. август 1839 — Нови Сад, 28. април/10. мај 1873), један од најбољих глумаца свог времена, редитељ, преводилац и драмски писац у Српском народном позоришту у Новом Саду.

Биографија

Рођен је у Куманама, код Велике Кикинде,1) у Банату, од мајке Персиде и оца Стевана, који је рано умро.2) Имао је петоро браће и сестара.3)

Био је одличан ђак, па је 1852. примљен4) најпре у гимназију у Сремским Карловцима, а затим у Винковцима. Учио је припремну школу за технику у Будиму и студирао годину дана технику у Прагу, али студије није завршио,5) због недостатка финансијских средстава.6)

Запослио се 1861.7) као писар у адвокатској канцеларији Светозара Милетића у Новом Саду.8) После тога, јула 1862.9) ступио је у Српско народно позориште у Новом Саду.10) У позоришту је са мањим прекидима радио до краја живота.11) Одиграо је више од 200 улога. У то време у Српском народном позоришту глумили су били Драга Спасић, Димитрије Ружић, Мића Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јефта Душановић и Пера Добриновић. Савременици су Лазу Телечког сматрали првом звездом српске глуме.12) Глумио је и у Београду и Загребу.

Имао је велики глумачки таленат, посебно је био добар у приказивању слика из народног живота. Као глумац посебно се истакао у улогама чича Панте (Шаран), чича Мије (Стари бака и његов син), кованџије Грабића (Честитам), Максима Црнојевића, Вука Бранковића (Бој на Косову), слепог чича Арсе (Шаћурица и шубара).13) У позоришту је осим тога, радио и као редитељ, а бавио се и драмском књижевношћу. Позоришни репертоар је обогатио са своја два оригинална позоришна комада: Вешта слушкиња (1863) и Последња деспотица смедеревска (1867). Прерадио је један, а посрбио седам позоришних комада.14) Међу њима је са немачког превео и комедију Госпође и хусари, пољског аутора Александра Фредра. Ова предстаава је први пут је изведена у Новом Саду 3. марта 1864, а у том преводу се приказивала све до 1910.15)

Последња деспотица смедеревска (1866)

Године 1868. позориште га је послало у Беч на усавршавање. У Бургтеатру је упознао бечког глумца Јозефа Левинског.16)

У позоришту је био до 1871. После тога је отишао да ради као писар у Вуковару. Затим је студирао глуму у Загребу, али се већ 1872. поново вратио у глумачку дружину. Након што је доспео поново у Нови Сад, оболео је од туберкулуозе, тако да два месеца није наступао.17) Крајем јануара 1873. поново је почео да глуми и играо је у још неколико представа. Његова последња улога је била Ноно Пурило, у комаду Ни бригеша.18) После тога, болест се погоршала и поново је пао у постељу.19)

Умро је 28. априла/10. маја 1873. године у Новом Саду, а сахрањен је 29. априла/11. маја на Алмашком гробљу, уз присуство великог броја поштовалаца.20)

У Новом Саду постоји улица Лазе Телечког, која је веома популарно место окупљања и ноћног живота, са великим бројем кафића и клубова.21)

Литература


Laza Telecki

1) , 7) , 9) , 11) , 13)
Риста Одавић, 1929, стр. 786
2) , 3) , 4) , 6) , 12)
Гордана Петковић, 2010.
5) , 8) , 10) , 17) , 18)
Михаил Томандл, 1954, стр. 17
14) , 16) , 19) , 20)
Михаил Томандл, 1954, стр. 18
15)
Петар Буњак, 2001.
21)
Милена Михаљчић, 2013, стр. 5
лаза_телечки.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 08:23