Корисничке алатке

Алатке сајта


јанко_од_котара_и_мујин_алил

Јанко од Котара и Мујин Алил

Јанко од Котара и Мујин Алил је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Књигу пише од Котара Јанко

0002    Те је шаље у кршну Кладушу

0003    А на руке Мујину Алилу:

0004    „О Турчине, дијете Алиле!

0005    „Тебе вале по кршној Кладуши,

0006    „Мене вале по равну Котару,

0007    „Но ми дођи на мегдан јуначки,

0008    „Да видимо, ко је бољи јунак;

0009    „А ево ти три мегдана дајем:

0010    „Први ћу ти мегдан оставити

0011    „У Кладуши а пред твојом кулом,

0012    „Нек ти види остарјела мајка,

0013    „Ја како ћеш, Туре, погинути,

0014    „Јал’ како ћеш мене погубити;

0015    „Други ћу ти мегдан оставити

0016    „А под мојом под вренђијом кулом,

0017    „Нек ми види вијерница љуба,

0018    „Ја како ћу, Туре, погинути,

0019    „Јал’ како ћу тебе погубити;

0020    „Трећи ћу ти мегдан оставити

0021    „Под Кунаром у пољу Котару,

0022    „А на међи Турској и каурској,

0023    „Ђе је земља крви пожељела,

0024    „Гавранови од јунака меса;

0025    „Дођ’ Алиле, ђе је теби драго;

0026    „Ако ли ми на мегдан не смијеш,

0027    „А ти узми дивчик и повјесмо

0028    „И вретено дрва шимширова,

0029    „Па ми преди гаће и кошуљу,

0030    „Да не мучим љубе Анђелије.”

0031    Кад Алилу књига допанула,

0032    Стојећи је Туре проучило,

0033    Па се скиде низ бијелу кулу,

0034    Невесело по авлији шета,

0035    Подметнуло руке под пазуке;

0036    Ал’ ето ти од Кладуше Муја,

0037    Иде Турчин са зелене лонџе,

0038    Пригрнуо зелену мавлуту,

0039    Гледа сина нејака Алила,

0040    Па га пита силна потурица:

0041    „Што је сине, дијете Алиле!

0042    „Ко л’ те зове на мегдан јуначки,

0043    „Те си га се, сине, препануо?

0044    „Каж’ бабајку јутрос на уранку?”

0045    Алил с’ вати руком у џепове,

0046    Те му даде лист књиге бијеле.

0047    Кад је Мујо књигу проучио,

0048    Те виђео, што се у њој пише,

0049    Он се руком у џепове маши,

0050    Те извади дванаест дуката,

0051    Те их даде младу књигоноши,

0052    Па му ’вако Мујо говораше:

0053    „Чујеш мене, млади каурине!

0054    „Поздрави ми од Котара Јанка,

0055    „Нек ме чека под Кунар-планином,

0056    „Довешћу му мојега Алила

0057    „У неђељу, која прва дође,

0058    „Нек сабљама мегдан подијеле.”

0059    Па он оде на бијелу кулу,

0060    А довати дивит и хартију,

0061    Оде писат’ књиге на кољену:

0062    Прву Турчин књигу накитио,

0063    Те је шаље у Коваче равне

0064    На Турчина Ковачину Рама:

0065    „О Даиџа, Ковачина Рамо!

0066    „Покупи ми по равну Ковачу

0067    „Пет стотина силних Ковачана,

0068    „Хајде шњима ка кршној Кладуши

0069    „А под моју вренђију кулу,

0070    „Јера зове од Котара Јанко,

0071    „Та Алила на мегдан мојега,

0072    „Да Алилу будеш у невољу.”

0073    Другу Мујо књигу накитио,

0074    Те је шаље у Лику крваву

0075    На Турчина Личанина Тала:

0076    „О амиџа, Личанине Тале!

0077    „Покупи ми по Лици крвавој

0078    „Пет стотина коња и јунака,

0079    „Хајде шњима ка кршној Кладуши,

0080    „А пред моју пред бијелу кулу,

0081    „Јера зове од Котара Јанко

0082    „Та Алила на мегдан мојега,

0083    „Да му будеш с десна у полицу.”

0084    Трећу Мујо књигу накитио,

0085    Те је шаље у Наке крваве

0086    На Турчина Накић-Ибрахима:

0087    „Побратиме, Накић-Ибрахиме!

0088    „Покупи ми по Наку крваву

0089    „Пет стотина коња и јунака,

0090    „Хајде шњима ка кршној Кладуши

0091    „А пред моју пред бијелу кулу,

0092    „Јера зове од Котара Јанко

0093    „Та Алила на мегдан мојега,

0094    „Да синовцу будеш у невољу.”

0095    А четврту књигу оправио,

0096    Посла књигу у Турску Удбину

0097    На сестрића Танковић-Османа:

0098    „О сестрићу, Танковић-Османе!

0099    „Покупи ми по Вашој Удбини

0100    „Удбинскијех на гласу јунака

0101    „На пријепис пет стотина друга,

0102    „Хајде шњима ка кршној Кладуши

0103    „А под моју под вренгију кулу,

0104    „Јера зове од Котара Јанко

0105    „Та Алила на мегдан мојега,

0106    „Да Алилу будеш у невољу.”

0107    Када Мујо књиге растурио,

0108    Мало сједе на бијелој кули,

0109    Али стаде јека испријека,

0110    Зачуше се јасни таламбаси,

0111    Гледну Мујо пољу у ширину,

0112    Силна војска поље притиснула

0113    И пред њоме двије поглавице,

0114    Једно бјеше Будалина Тале,

0115    А друго је Ковачина Рамо,

0116    Шњима равна хиљада јунака;

0117    Далеко их Мујо сусретнуо,

0118    Аге води на вренгију кулу,

0119    Силну војску у пољу устави.

0120    Мало стаде, за дуго не било,

0121    Ал’ ето ти Накић-Ибрахима,

0122    И са њиме Танковић-Османа,

0123    Они воде хиљаду јунака,

0124    Њих далеко Алил сусретнуо,

0125    Силну војску у пољу устави,

0126    Аге води на бијелу кулу,

0127    Шњима Мујо сједе пити вино,

0128    А Алил се оде оправљати,

0129    Облачити рухо и оружје:

0130    Он обуче танану кошуљу,

0131    По кошуљи кадивли ђечерму,

0132    По ђечерми зелену доламу,

0133    По долами токе Мркоњића,

0134    Штоно их је Мујо задобио

0135    Од јунака Петра Мркоњића

0136    У Кунари високој планини;

0137    А на ноге црвене чакшире

0138    До кољена у срму облите,

0139    Од кољена златом извезене;

0140    Па опаса мукадем-појаса,

0141    А за појас девет самокреса,

0142    Сви у суво заливани злато,

0143    А покрај њих ножа пламенита,

0144    А на бедро сабљу оковану,

0145    А на главу калпак и челенке,

0146    А покрај њих валку позлаћену,

0147    И пригрну диван-кабаницу

0148    Са сувијем окићену златом,

0149    Па се скиде низ бијелу кулу,

0150    А слуге му ђога изведоше,

0151    Те се ђогу на рамена баци,

0152    Па се спусти пољу у ордију,

0153    Те он крену силовиту војску,

0154    Прихвати се Кунаре планине,

0155    Ту их стиже од Кладуше Мујо

0156    И са њиме Турске поглавице.

0157    Куновицу гору прејездише,

0158    Спустише се у поље Котарско,

0159    Али Јанко дош’о на биљегу,

0160    Са Јанком су четири сердара,

0161    Сва четири од равна Котара,

0162    И са њима дв’је хиљаде војске

0163    Котарана на гласу јунака.

0164    Каде Турци у поље дођоше,

0165    Те се мало рахат учинише,

0166    Јанко зове нејака Стојана:

0167    „О мој сине, дијете Стојане!

0168    „Иди, сине, у Турску ордију,

0169    „Те поздрави од Кладуше Муја,

0170    „Нек изведе нејака Алила,

0171    „Нек изведе пољу на биљегу,

0172    „Да сабљама мегдан под’јелимо,

0173    „Нека виде војске обадвије.

0174    „Ко ће коме очи преварити.

0175    „Ко ли кога прије погубити.”

0176    Хитро га је Стојан послушао.

0177    Те отиде у Турску ордију

0178    Пред чадора од Кладуше Муја,

0179    Пред Мујом се смјерно поклонио,

0180    А вели му силна потурица:

0181    „Што је, море, Јанково копиле?

0182    „Што ли те је оправио Јанко?”

0183    Вели њему Јанковић Стојане:

0184    „Мене јесте оправио бабо,

0185    „Да ти кажем од њега поздравље,

0186    „Да изведеш твојега Алила

0187    „На биљегу њему на мегдана,

0188    „Да сабљама мегдан подијеле.”

0189    Њему рече од Кладуше Мујо:

0190    „Хоћу, сине, Јанково копиле,

0191    „Сад ће Алил на мегдан изићи;”

0192    Па он скочи на ноге лагане,

0193    Те опреми нејака Алила,

0194    Изведе му ђога дебелога,

0195    Те се Туре на ђогина баци,

0196    Поносито на биљегу дође,

0197    Оде чекат’ од Котара Јанка;

0198    С десне њему стране до рамена,

0199    До рамена Ковачина Рамо

0200    И до Рама Будалина Тале,

0201    А с лијеве стране до рамена

0202    Стоји Туре Накић Ибрахиме

0203    И до њега Танковић Османе,

0204    А за њима Мујо пристајаше,

0205    А за Мујом дв’је стотине друга,

0206    Иду виђет’, побит’ како ће се;

0207    Ал’ ето ти од Котара Јанка

0208    На кулашу коњу помамноме,

0209    Носи бојно копље на рамену;

0210    С десне њему стране у полицу

0211    До рамена сердар Смиљанићу

0212    И до њега Сењанин Иване;

0213    А с лијеве стране у полицу

0214    До рамена Мандушићу Вуче

0215    А до Вука Шарићу Цвијане,

0216    А за њима Стојан пристајаше

0217    На његову вранцу помамноме,

0218    За њим иду млади Котарани.

0219    Каде Јанко на биљегу дође,

0220    Он дозива нејака Алила:

0221    „Чујеш ли ме, дијете Алиле!

0222    „Удри прије, да ти жао није!”

0223    Али вели дијете Алиле:

0224    „Удри прије, од Котара Јанко,

0225    „Твој је мегдан, твоје позивање.”

0226    Кад то зачу од Котара Јанко,

0227    Он покупи дизгене кулашу,

0228    А удр’и га чизмом и мамузом,

0229    Оде кулаш пољем подиграват’,

0230    Јанко скиде копље са рамена,

0231    Упусти га у прси Алилу;

0232    Но је Туре јунак на мегдану,

0233    У руке му копље уватило,

0234    Пребило га на дв’је половине,

0235    Па потеже копље костоловку,

0236    На Јанка га Туре упустило;

0237    Јанко има коња од мегдана,

0238    Кулаш бјеше хендек ископао,

0239    Два б’ Алила онђе укопао,

0240    Па се кулаш слеже у хендека,

0241    Те га туре копљем претурило,

0242    И у земљи копље саломило.

0243    А кад бојна копља изломише,

0244    Јанко трже мача зеленога,

0245    Алил трже сабљу димишћију,

0246    Један другом јуриш учинише,

0247    Ману Алил, а дочека Јанко,

0248    На мач оштру сабљу дочекао,

0249    На двије је поле пресјекао,

0250    И Алилу руку обранио,

0251    Рука паде у зелену траву;

0252    Други пут га ударио Јанко,

0253    Удари га по бијелу лицу,

0254    Одс’јече му лице до вилице,

0255    Синуше му зуби до ресице;

0256    Трећи пут га ударио Јанко,

0257    Прес’јече га по свилену пасу,

0258    Па га тури са коња ђогина.

0259    Мили Боже, чуда великога!

0260    Кад погибе Турска поглавица,

0261    Наљути се млога породица,

0262    Те у пољу заметнуше кавгу,

0263    Ев’ се бише половину дана,

0264    Срби Турску крдисаше војску,

0265    У Кунару гору наћераше.

0266    Од Турака мало ко побјеже,

0267    Осим курва на кулашу Тале

0268    И са њиме Танковић Османе:

0269    Од Србаља мало ко погибе,

0270    Но се рани Шарићу Цвијане,

0271    И нема им Мандушића Вука,

0272    Њега тражи на кулашу Јанко,

0273    Тражио га, па га помињаше:

0274    „Ђе си, Вуче, моја десна руко!

0275    „Мене прође моје четовање.”

0276    Тек што Јанко у ријечи бјеше,

0277    Ал’ ето ти Мандушића Вука

0278    И он води од Кладуше Муја,

0279    Везао му руке на опако,

0280    Приведе га од Котара Јанку,

0281    Па га Вуче њему поклонио:

0282    „Ето, Јанко, од злата јабуке,

0283    „Чини шњоме, што је тебе драго.”

0284    Јанко бјеше јуначко кољено,

0285    Посла Муја у кршну Кладушу,

0286    И овако њему говораше:

0287    „Иди, Мујо, у кршну Кладушу,

0288    „Лагат’ немој, веће право кажи,

0289    „А џаба ти живот на мегдану.”

0290    Оде Турчин везан у Кладушу,

0291    Јанко с друштвом ка бијелој кули,

0292    Почасти их три четири дана,

0293    Па одоше сваки двору своме,

0294    А он оста мрко пити вино

0295    Са Стојаном на бијелој кули.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Janko od Kotara i Mujin Alil

јанко_од_котара_и_мујин_алил.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/25 21:24