Корисничке алатке

Алатке сајта


љубомир_с._јовановић

Љубомир С. Јовановић

Љубомир
С. Јовановић
љубомир_с._јовановић.jpg Љуба Јовановић (1913)

Рођење:
1877.
Брезова код Ивањице,
Османско царство

Смрт:
8. јул 1913.
Скопље,
Краљевина Србија

Љубомир С. Јовановић или Љубомир Јовановић Чупа (1877 — 25. јун/8. јул 1913),1)2) српски новинар, четник и национални револуционар. Био је иницијатор и један од оснивача Црне руке.

Биографија

Родио се 1877. године у Брезови код Ивањице (Стари Влах).3) Син је народног посланика Станише Макањића Јовановића.4) Родом је из сиромашне сељачке породице из ужичког краја, а школовао се служећи по кућама.5) Основну школу завршио је у месту рођења а гимназију у Београду. Уписао је права на Великој школи, али му је студирање ометало политичко деловање. Године 1903. због учешћа у мартовским демонстрацијама у Београду против Александра Обреновића оптужен је као вођа великосрпских демонстрација и пријатељ официра. Приморан је да бежи чамцем у Земун, који је тада био у саставу Аустроугарске.6) Након тога отишао је у Беч, а након Мајског преврата вратио се у Србију.7)

Четнички покрет

По повратку је постао вођа удружења „Словенски Југ”, чији задатак је био да се Јужни Словени ослободе револуционарним методама.8) Као већина тадашње национално опредељене омладине одушевљавао се четничким покретом. Придружио се фебруара 1905. чети Аксентија Бацетовића Бацете9) и отишао је на Козјак као штабни четник. Учествовао је у више четничких акција. По Бацетовићевој погибији 1905. вратио се у Београд, па је наставио и завршио студије права10) успут се бавећи новинарством. Током 1907. био је толико неопрезан, да се аустријски шпијун Ђорђе Настић увукао у најуже руководство удружења.11) Након тога реорганизовао је удружење.12) Дипломирао је право 1908. и онда је као питомац српске владе отишао на студије у Брисел.13) Једно време је боравио у Бриселу, али ни тада није прекидао везу са националним покретом. Студирајући у Бриселу упознао се са учењима тајних револуционарних друштава, а посебно су га привукле идеје карбонара. Као студент био је стални сарадник Словенскога Југа. Пошто није могао да плати изнајмљивање стана спавао је једно време на канцеларијском столу у редакцији.14)

Црна рука

Био је иницијатор стварања Црне руке 1911. године и њен члан.15) Три и по године провео је у Бриселској библиотеци и тек ту се формирао у потпуног националног радника.16) Мирно студирајући израдио је програм организације Уједињење или смрт, тачније израдио је основни текст програма.17) Заједно са Богданом Раденковићем и Војиславом Танкосићем написао је правила организације „Уједињење или смрт”,18) по узору на слична немачка тајна националистичка удружења и на италијанске карбонаре.19) Био је покретач и уредник листова Словенски југ и Пијемонт. Као пример за устав и пословник организације користио је Буонаротијев начин организовања тајних удружења.20) „Пијемонт” је био дневни лист удружења.21) Преко њега су деловали јавно и већ у првом броју 1911. објавили су да су опозиција и влади и опозицији, изјашњавајући се против целог политичког система.22) Љуба Јовановић је од Буонаротија преузео и принцип увлачења тајнога удружења у друге организације и институције.23) Посебну пажњу обратио је на инфилтрацију у удружење Народна одбрана.24) Чланови Младе Босне су ступили у контакт са Чупом, а Владимир Гаћиновић га је називао „Мацинијем Младе Србије”.25) „Пијемонт” је као јавно гласило Црне Руке под Чупиним уредништвом непрекидно нападао Милована Миловановића због помирљиве политике, коју је водио према Аустроугарској.26) Стално су тражили његову смену. Миловановић је онда тужио Чупу као уредника „Пијемонта” због увреда и клевете, али напади су се наставили све до Миловановићеве смрти.27)

Учешће у балканским ратовима и смрт

По избијању Првог балканског рата одазвао се мобилизацији и укључио се у борбе као резервни официр. Након доласка из Македоније током 1913. претио је Николи Пашићу, у име 17 чланова Црне руке, да ће бити убијен, ако преда и једну стопу земље, коју је српска војска ослободила у Првом балканском рату.28) Учествовао је и у Другом балканском рату против Бугарске у лето 1913.29) Рањен је у колено у борбама крај Велеса.30) Превезен је на лечење у Скопље, али у болници се заразио колером од које је умро 25. јуна 1913.31)32) Према Василију Трбићу заразио се када се напио воде из потока, за који је погрешно мислио да није заражен.33) Сахрањен је у Скопљу, али је касније тај део гробља преоран, тако да се не зна где се тачно налази његов гроб.34)

Литература

  • Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
  • Симо Живковић, Сакупи се једна чета мала, Српско наслеђе - историјске свеске, број 12, 1998.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 181
  • Љубомир С. Јовановић, Политика, број 3395, уредник Владислав Рибникар
  • Васа Казимировић, Црна рука, Призма, Крагујевац, 1997.
  • Василије Трбић, Мемоари II, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.

Ljubomir S. Jovanovic

1)
Политика, 27. 7. 1913.
2)
„НАР”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 2, Београд, 1929, стр. 181
3) , 6) , 7) , 9) , 10) , 14) , 15) , 18) , 19) , 29) , 30) , 31)
НАР
4)
Васа Казимировић, 1997, стр. 349
5)
В. Дедијер, 1966, стр. 627
8) , 11) , 12) , 13)
В. Дедијер, 1966, стр. 628
16) , 17) , 21)
В. Дедијер, 1966, стр. 630
20)
В. Дедијер, 1966, стр. 631
22)
В. Дедијер, 1966, стр. 633
23) , 24)
В. Дедијер, 1966, стр. 636
25)
В. Дедијер, 1966, стр. 639
26) , 27)
В. Дедијер, 1966, стр. 644
28)
Васа Казимировић, 1997, стр. 556
32) , 34)
Симо Живковић, 1998.
33)
В. Трбић Мемоари II, 1996, стр. 24
љубомир_с._јовановић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 08:51