Садржај
Адолф Аврил
Адолф Аврил или Луј Мари Адолф барон Даврил (франц. Louis-Marie Adolphe baron d'Avril) (Париз, 17. август 1822 — Шато де Копиер, 27. октобар 1904), француски правник, дипломата и писац; генерални конзул Француске у Букурешту, опуномоћени министар у Чилеу.
Биографија
Родио се у Паризу 1822. године. Већ у раној младости започео је рад на историји и политици. Од 1847. године започео је да ради за Министарство спољних послова, са посебним занимањем за Источно питање.1) Од 1849. био је аташе Министарства и затим у правник политичке дирекције. Од 1852. налазио се на мисију у Србији, Босни и Херцеговини.2)
Године 1854. постао је француски дипломата у Букурешту,3) а 1866.4) његов генерални конзул. Оженио се Румунком и са њом започео да се интересује, не само за румунски, већ и за све балканске народе и оне који живе на Дунаву, за њихове језик, поезију, цркву, предања, обичаје, да их проучава и лако је успевао да их разуме.5)
Године 1862. издао је превод Косовског циклуса у десетерцу на француски језик (франц. La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe). Радио је и друге преводе.6) У периоду 1865—1876. путовао је по Далмацији, Црној Гори, Хватској, Чешкој и Галицији.7)
Године 1867.8) одређен је за француског делегата у Међународној дунавској комисији у Галацу 1868. године. У периоду 1870—1871. био је шеф четвртог батаљона народне гарде,9), а затим је 1873. премештен у Цариград.10) где се налазио као био делегат у Међународној комисији за Сујецки канал.11)
У исто време је проучавао историју, посебно установе и обреде источне православне цркве, националне цркве на Балканском полуострву, њихов развитак, судбину и њихов однос према римокатоличкој цркви.12)
Проучавао је и стару француску књижевност,13) спада у значајне француске фолклористе. Био је члан Друштва за старе француске текстове (франц. Société pour des anciens textes Français) и једно време њен председник.14) Његов превод на модеран француски песме о Роланду (франц. Chanson de Roland) објављен 1865. сматра се за један од најбољих.15) Доживео је 5 издања до његове смрти.16)
Године 1876. постављен је за француског посланика у Чилеу, у Јужној Америци, где је остао све до 1882, када је пензионисан. Од тада се бавио искључио књижевним и научним радом.17)
Био је дописни члан Српског ученог друштва од 25. јануара/6. фебруара 1870, а почасни члан Српске краљевске академије од 15/27. новембра 1892.18)
Дела
- La Bataille de Kossovo, rhapsodie serbe, превод Косовског циклуса песама на француски (1862)
- Documents relatifs aux Eglises de l'Orient (1862)
- La Bulgarie chretienne (1863)
- La Chaldee chretienne (1863)
- L'Arabie contemporaine (1868)
- La France au Montenegro (1876)
- Voyage sentimental dans les pays slaves (1876)
- Saint Cyrille et Saint Methode (1885)
- Negociations relatives au traite de Berlin (1887)
- Les femmes dans l'epopee iranienne (1888)
- Les Eglises autonomes et autocephales (1895)
- Chanson de Roland (1865), превод на модерни француски
Литература
- Стојан Бошковић, Некролози: Адолф д’ Аврил, Годишњак, број XIX, Српска краљевска академија, Београд, 1906, стр. 382—394
- Биографије чланова академије: Адолф д’ Аврил, Годишњак, број IX, Српска краљевска академија, Београд, 1896, стр. 339—341
- Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 1, А-Х, уредник Миодраг Ибровац, Биоблиографски завод д. д., Загреб, 1925, стр. 104—105
Adolf Avril