Василиј Григорјевич Васиљевски (рус. Василий Григорьевич Васильевский) (Иљинское, 21. јануар/2. фебруар 1838 — Фиренца, 13/25. мај 1899), руски историчар и византолог. Био је предавач на Историјско-филолошком факултету Петрограду.

Василиј Григорјевич Васиљевски је рођен 2. фебруара 1838. године у Иљинском у Јарославској губернији у Русији у породици сеоског свештеника.¹⁾ Школовао се најпре у јарославском семинару и у Главном педагошком институту у Санкт Петербургу и још тада се истицао у историји и учењу класичних језика.²⁾ Уписао се 1859. на историјско-филозофски факултет Универзитета у Санкт Петербургу.³⁾ Ту је још марљивије изучавао античку историју и филологију.⁴⁾ Отишао је 1862. у Немачку у Берлин и Јену на стручно усавршавање.⁵⁾ У Берлину је слушао историју код Теодора Момзена⁶⁾ и Јохана Густава Дројзена, а у Јени код Адолфа Шмита. По повратку у Русију радио је на магистарској тези из античке историје: Политическая реформа и социальное движение в Древней Греции в период её упадка. Запослио се као гимназијски професор у Виљнусу и почео је да истражује у богатој градској архиви, па је постепено прешао са изучавања античке историје на средњевековну историју.⁷⁾ Позвали су га 1870. године да на Универзитету у Сенкт Петербургу предаје историју средњег века.⁸⁾

Почео је да се бави историјом Византије.⁹⁾ Схватио је велики значај историје Византије за старију руску и јужнословенску историју, па је све до смрти радио на византологији, особито обраћајући пажњу на критичну оцену историјских извора.¹⁰⁾ Први његов рад из византологије био је Византија и Печенези (1872).¹¹⁾ Поред талента за излагање историјске прошлости нарочито се истицао великим познавањем византијских писаца и необичном оштроумношћу у тумачењу извора.¹²⁾ Читавим низом радова расветлио је многа питања најстарије руске историје, али и историје Византије и Јужних Словена.¹³⁾ Први је доказао да је словенски елемент имао велики утицај на социјално уређење старе Византије.¹⁴⁾ Осветлио је многе догађаје из доба првих Немањића и односе цара Манојла Комнина према Србији у 12. веку.¹⁵⁾ Заједно са другим руским византолозима основао је 1894. године у Петрограду часопис за византологију: „Византијски временик”.¹⁶⁾

Дописни је члан Српског ученог друштва од 22. XI 1881. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 23. I 1888.

• Литаврин Г., Василий Григорьевич Васильевский — основатель Санкт-Петербургского центра византиноведения (1839—1899), Византийский временник, том 55, 1, Руска академија наука, Београд, 1994, стр. 5—21
• Некролози: Василиј Григорјевич Васиљевски, Годишњак, број XIII, Српска краљевска академија, Београд, 1900, стр. 243—246
• Материалы для Бioграфическаго Словаря 1, 135—159.
• Большая советская энциклопедия, Москва 4 (1971) 962–963 (3. В. Удальцова).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Vasilij Vasiljevski