Александар Сандић

Александар Сандић (Зрењанин, 26. мај 1836 — Нови Сад, 18. октобар 1891), српски књижевник, историчар и политичар.

Школовање

Александар Сандић је рођен 14/26. маја 1836. у Зрењанину (тада Великом Бечкереку).1) Његов отац Прокопије био је ратар, а мајка Јованка била је братичина Иринеја Радића, игумана манастира Хопова.2) Александров деда Јован Војиновић преселио се из Чуруга у Зрењанин избегавајући као граничар рат у Немачкој. У Зрењанину се Јован прикрио код најбогатије породице Црњанских и ту је променио презиме у Сандић.3) Александар Сандић је рано остао сироче без родитеља, па се после 1848. морао сам бринути за себе.4) Уживао је подршку неколико добротвора.5) Захваљујући добротворима нижу гимназију је завршио у Бечкереку и након тога похађао је вишу гимназију у Темишвару.6) У Темишвару се издржавао учећи другу децу.7) У седмом разреду гимназије за њега се прочуло да је добар ђак, па је добио стипендију од једног кањишког велепоседника.8) Након тога добротвор Нестор Димитријевић му је у свом тестаменту оставио 300 форинти годишње потпоре, док не заврши универзитет.9) Матурирао је 1857. године. У Бечу је студирао права на Правном факултету и поред тога студирао је словенску филологију код Франца Миклошића.10) Спремао се и за калуђера, па је неке предмете слушао и на римокатоличком богословном факултету.11)

Уредник свесловенског листа

Након окончања студија права 1862. тражио је место професора на гимназији, са циљем да ради и да паралелно заврши и богословију.12) Био је најпре изабран за професора на гимназији, али тадашњи администратор Самуило Маширевић га је одбио и уместо њега изабрао Васу Пасковића.13)

Након тога Сандић је уместо у богословију отишао у новинаре, у редакцију Оста унд Веста (Ost und West), свесловенског листа Имбре Ткалца.14) Пошто Имбро Ткалац због судске пресуде није могао да уређује лист, Сандићу је поверио место уредника.15) Након неког времена Ткалац је морао да бежи у Париз и у Рим, па је онда Александар Сандић почео да издаје лист о свом трошку.16) Међутим, и њега су почели да кажњавају, па је морао да одустане од листа.17) Упознао се са Јованом Хаџићем, који га је позвао на место професора у гимназији у Новом Саду.18) Међутим приликом избора по вољи владике Платона Атанацковића изабран је Словак Јосиф Подградски.19) Као уредник листа Ost und West кажњен је поред осталог и забраном полагања ригорозумана аустријским универзитетима.20)

Професор гимназије

Руски прота из Беча Михаил Фjoдорович Рајевски уз препоруку Франца Миклошића обезбедио му је место професора у Русији.21) Александар Сандић је најпре пристао, али онда је одустао, пошто су у то време била значајна дешавања у Новом Саду.22) Када се владика Платон Атанацковић појавио у Бечу понудио му је место бележника у бачкој конзисторији и поред тога обећао да ће бити примљен за професора чим се распише натечај за три професора гимназије.23) Од јесени 1866. Сандић је радио у Новом Саду као бележник у конзисторији, а већ октобра 1866. примљен је и за професора на гимназији.24)

Књижевни рад

Још као студент права у Бечу почео је да ради и на књижевности.25) Почео је најпре да пише неке ситније ствари за српски лист Световид.26) Након тога постао је редовни дописник Србског Дневника из Новог Сада.27) Током 1860. штампао је своју прву беседу Нестору Димитријевићу.28) Најпре се огледао у поезији, па је штампао неке песме, али касније је одустао од поезије. У Бечу је доспео у круг књижевника окупљених око Вука Караџића.29) Седам година је био Вуков писар и секретар.30) Састајући се са Вуком практички је унапредио свој народни језик, а црквенословенски и старословенски је научио код филолога Франца Миклошића. Српска универзитетска омладина у Бечу састајала се код Павла Риђичког, добротвора од Корнелија Станковића.31) На једном таквом састанку Сандић је прочитао критику Суботићевих песама, а пошто се та критика свима допала, за њу су сазнали Петар Прерадовић и Огњеслав Утјешановић, који су онда тражили да се та критика одштампа.32) Када је Феликс Каниц замолио Вука Караџића да се постара за превод његове књиге, Вук му је препоручио Александра Сандића, који је 1862. објавио превод дела Феликса Каница Византијски споменици по Србији.33) Оригинал и превод штампани су у државном издању у царској штампарији у Бечу.34) Поред редовних студија на факултету Сандић се занимао и сакупљањем докумената по бечким архивима за Историју Срба у овим земљама.35) Касније је превео и спис барона Бартенштајна о нашем народу.36) Од 1862. радио је као уредник листа Ost und West, па је све до 1866. прекинуо са књижевним радом.37) За своје ученике на гимназији саставио је Историју света у три књиге.38) Када је Герман Анђелић 1868. покренуо црквено-школски лист Беседа, тада је Александар Сандић био главни сарадник листа и уређивао га је годину дана.39) Од листа је одустао, кад га је патријарх Самуило Маширевић покушао претворити у политички лист.40) Први је на гимназији предавао српски језик по Вуковим правилима.41) Много је преводио. Објављивао је много радова о српским старинама у Јавору, Стражилову и Летопису Матице српске.42)

Оснивање задруга

Сандић се 1870. заузео за занатлијски покрет, па је израдио правила новосадских српских занатлијских задруга. Покренуо је, основао и уређивао лист Глас занатлија.43) Заузимао се за оснивање новчаних завода међу Србима, односно задруга за међусобно помагање и штедњу.44) Саставио је правила новосадске задруге новчаног типа. Покренуо је 1880. оснивање женских срспких добротворних задруга, па је за њих написао правила.45)

Литература

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
Јавор, 13. 10. 1891, стр. 649
16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 22) , 23) , 24)
Јавор, 13. 10. 1891, стр. 650
25) , 26) , 27)
Јавор, 27. 10. 1891, стр. 682
28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34)
Јавор, 27. 10. 1891, стр. 683
35) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 43) , 44) , 45)
Јавор, 27. 10. 1891, стр. 684
41) , 42)
Јавор, 27. 10. 1891, стр. 685
Штампање