Добро дошли на Српску енциклопедију

Бој на Делиграду

Бој на Делиграду је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Текст пјесме

0001    Знате л’ браћо, јесте л’ запамтили?

0002    Кад Крушевац Срби приватише,

0003    Сва се Турска земља усколеба,

0004    Сташе Турци ситне књиге писат’,

0005    Те пошиљу један до другога.

0006    Фала Богу! који књиге пише?

0007    Који пише, коме ли јих шиље? —

0008    Књиге пише паша Шашић-паша

0009    У Лесковцу на Морави граду,

0010    Пошиље јих Скадру на Бојану

0011    Ка ономе Бушатли-везиру,

0012    По имену паши Ибраиму:

0013    „Аман, пашо! ти отац, ти мајка!

0014    „Да л’ не знадеш, да л’ за нас не ајеш?

0015    „Ђаури нам земљу приватише,

0016    „И паланке наше попалише,

0017    „Џамије нам наше оборише,

0018    „Нашу децу луду погазише,

0019    „Наше каде резил починише:

0020    „Развише им авлије мараме,

0021    „И са леђа скидоше кафтане,

0022    „Испод грла скидоше ђердане,

0023    „Све на њима енџије дукате,

0024    „И са ногу гаће од кумаша;

0025    „Што господа у соби сеђаше

0026    „На миндеру и свил’ном душеку,

0027    „То сад бежи боса по снијегу

0028    „Усред зиме, кад није земана;

0029    „То је зазор цару у Стамболу,

0030    „Камо л’ тебе цареву већилу!” —

0031    Књиге гледа Бушатли-везире,

0032    Оне гледа, друге ситне пише,

0033    Пошиље их паши Шашић-паши:

0034    „Шашић-пашо, на крајини крило!

0035    „Држ’ се мало, не упусти града,

0036    „Пратићу ти Мемед-пашу стара

0037    „Од Гусиња града бијелога,

0038    „Те се држ’те до Ђурђева дана;

0039    „А кад дође бијел’ данак Ђурђев,

0040    „Те се гора листом преобуче,

0041    „Црна земља травом и цвијетом,

0042    „И ижљегне јагње за заклање,

0043    „А свежу се коњи у пајване,

0044    „Планине се наките јабланом;

0045    „Тад ћу силну сакупити војску,

0046    „Па ћу доћи Нишу бијеломе,

0047    „Од Ниша ћу низ Мораву поћи,

0048    „С паланке ћу уд’рит’ на паланку,

0049    „Докле дођем на Ћуприју равну,

0050    „На Ћуприј’ ћу воду пребродити,

0051    „Растурићу војску у Србију,

0052    „Србију ћу земљу поарати,

0053    „Поарати, паке попалити,

0054    „Све ћу њино робље поробити,

0055    „Што је женско, све ћу поробити,

0056    „Што је мушко, све ћу погубити;

0057    „Кнезове ћу њине извешати,

0058    „А војводе на коље уд’рити;

0059    „Уватићу Српска поглавара,

0060    „По имену Црнога Ђорђија,

0061    „Њега хоћу жива одерати,

0062    „Кожу ћу му цару оправити.”

0063    То се Турчин тако пофалио,

0064    Заборави рећи: Ако Бог да! —

0065    Тако стаде до дана Ђурђева;

0066    А кад дође бијел’ данак Ђурђев,

0067    Сва се гора листом преобуче,

0068    Црна земља травом и цвијетом,

0069    И ижлезе јагње за заклање,

0070    Свезаше се коњи у пајване,

0071    Планине се китише јабланом;

0072    Таде везир ситне књиге пише,

0073    Па јих шаље на дванаест страна:

0074    Прву шаље бегу Кавајскоме,

0075    У Каваја покрај мора града,

0076    Баш на бега, сестрића својега:

0077    „Слушај мене, од Каваја бего!

0078    „Бери војску, штогод више можеш,

0079    „Брже ајде Скадру бијеломе;

0080    „Јер имамо с ђаурином кавгу.”

0081    Другу везир књигу опремио

0082    У Топтана покрај мора града,

0083    На онога бега Топтанскога:

0084    „Чу ли мене, од Топтана бего!

0085    „Брже бери силну млогу војску,

0086    „Те ти ајде Скадру бијеломе;

0087    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0088    Трећу књигу везир опремио,

0089    Опреми је к Тепелену граду,

0090    На онога Али-пашу стара:

0091    „Али-пашо, од крајине крило!

0092    „Брже бери Тоску љуту војску,

0093    „Те ти ајде на Мораву Бинчу,

0094    „Чекај мене на Морави Бинчи;

0095    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0096    Па четврту књигу опремио,

0097    Опреми је у Гусиње равно,

0098    На Ђул-бега, на шуру својега:

0099    „Чу ли мене, од Гусиња бего!

0100    „Брже бери силну млогу војску,

0101    „Све Брђане безумне јунаке,

0102    „Спушти војску к Пећи на крајину,

0103    „Те ти ајде у Подримље равно,

0104    „У Призрену да се састанемо;

0105    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0106    Пету књигу везир опремио,

0107    Опреми је Пећи на крајину,

0108    Ка ономе Раман-паши младу:

0109    „Пријатељу, пашо Раман-пашо!

0110    „Бери, пашо, млогу силну војску,

0111    „Прати војску у Подримље равно,

0112    „И пред војском два твоја синовца,

0113    „По имену два моја сестрића;

0114    „Баш једнога Дервиш-пашу млада,

0115    „А другога бега Етем-бега,

0116    „Што бољега у Турчина нема,

0117    „У Призрену да се састанемо;

0118    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0119    Шесту књигу везир опремио,

0120    Опреми је Ђаковици равној,

0121    Ђаковици, Арнаут-пазару,

0122    На онога Мустај-пашу млада:

0123    „Бери војску, пашо Мустај-пашо!

0124    „Бери војску, штогод више можеш,

0125    „Те ти ајде у Подримље равно,

0126    „У Призрену да се састанемо;

0127    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0128    Седму књигу везир опремио

0129    У Призрена града бијелога,

0130    На онога Саип-пашу млада:

0131    „Чу ли, зете, пашо Саип-пашо!

0132    „Бери војску, штогод више можеш,

0133    „И гради ми конак у Призрену;

0134    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0135    Осму књигу везир опремио

0136    У Косово у Приштину града,

0137    На онога Милић-пашу млада:

0138    „Милић-пашо, од крајине крило!

0139    „Бери војску, штогод више можеш,

0140    „И гради ми конак у Косову,

0141    „У Липљану да се састанемо;

0142    „Јер се ђаур на оружје диже,

0143    „Примиче се ка Косову ближе.”

0144    Па девету књигу опремио,

0145    Опреми је Врањи на Мораву,

0146    На онога Мемед-пашу млада:

0147    „Чу ли мене, пашо Мемед-пашо!

0148    „Бери, пашо, силну млогу војску,

0149    „И чекај ме на Морави Бинчи;

0150    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0151    А десету књигу опремио

0152    У Кратово града бијелога

0153    Наазару цареву већилу:

0154    „Наазаре, цареви већиле!

0155    „Бери војску, штогод више можеш,

0156    „Ајде брже Нишу бијеломе;

0157    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0158    Један’есту књигу опремио

0159    Ка ономе Кара-фејзи младу:

0160    „Кара-фејзо, од крајине крило!

0161    „Крени војску, твоје крџалије,

0162    „Те ти ајде Нишу бијеломе;

0163    „Јер имамо с каурином кавгу.”

0164    Дванаесту књигу опремио,

0165    Опреми је великом Видину,

0166    На онога пашу Осман-пашу:

0167    „Чу ли мене, пашо Осман-пашо!

0168    „Прати мене војску у индата,

0169    „Прати војску Нишу бијеломе,

0170    „И прати ми топе и кумбаре;

0171    „Јер имамо с каурином кавгу.”—

0172    Силне су се књиге растуриле.

0173    Књигу гледа од Каваја бего,

0174    Па он бере силну млогу војску,

0175    Одведе је Скадру бијеломе.

0176    Књигу гледа од Топтана бего,

0177    Па он бере силну млогу војску,

0178    С војском оде Скадру бијеломе.

0179    Књигу гледа паша Али-паша,

0180    Он покупи Тоску љуту војску,

0181    С војском оде на Мораву Бинчу,

0182    Онде чека Бушатли-везира.

0183    Војску бере од Гусиња бего,

0184    Он покупи све Гусиње редом,

0185    Суводола и Бијора равна,

0186    И покупи Драгу и Рожаја,

0187    Све Брђане безумне јунаке;

0188    Спушти војску Пећи на крајину,

0189    Оде с војском у Подримље равно,

0190    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0191    Књигу гледа паша Раман-паша,

0192    Па он стаде силну брати војску;

0193    Он покупи Полог Метоију,

0194    И покупи Прекорупље равно,

0195    И сву Подгор изнад Метоије,

0196    И Ругову више Пећи равне;

0197    Спреми војску у Подримље равно,

0198    И пред војском два своја синовца,

0199    Везирева два млада сестрића,

0200    По имену Дервиш-пашу млада

0201    И са шњиме бега Етем-бега,

0202    Што бољега у Турчина нема;

0203    Оде војска у Подримље равно,

0204    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0205    Мустај-паша стаде брати војску,

0206    Он покупи Ђаковицу равну,

0207    Ђаковицу, Арнаут-пазара,

0208    И покупи Реку и Јуника,

0209    Оде с војском у Подримље равно.

0210    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0211    Саип-паша стаде брати војску,

0212    Он покупи бијела Призрена,

0213    И покупи све Подримље равно,

0214    И покупи Гору и Сиринић,

0215    И покупи Љуму и Тополу;

0216    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0217    Малић-паша стаде брати војску,

0218    Он покупи сву Приштину равну,

0219    И покупи Ново брдо редом,

0220    И покупи све Јањево равно,

0221    И бијела града Вучитрна,

0222    И покупи Дмитровицу равну,

0223    И покупи сву паланку Бањску,

0224    И сву Шаљу изнад Митровице,

0225    И Дреницу испод Чичавице,

0226    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0227    Мемед-паша покупио војску,

0228    Па он паде на Мораву Бинчу,

0229    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0230    И Наазар покупио војску,

0231    Све Јуруке и Бугаре младе;

0232    Прати војску Нишу бијеломе.

0233    Кара-фејзо диже силну војску,

0234    Силну војску, крџалије младе,

0235    Те отиде Нишу бијеломе,

0236    Стаде чекат’ Бушатли-везира.

0237    Осман-паша силну бере војску,

0238    Па опреми Нишу бијеломе;

0239    Млоге спреми топе и кумбаре,

0240    Да чекају Бушатли-везира.

0241    Тада везир стаде брати војску,

0242    Он покупи Малесију љуту,

0243    И покупи Скадра на Бојани,

0244    И покупи Миридита равна,

0245    Покрај мора све Латине љуте,

0246    И пред њима Ђон-Маркова сина;

0247    И покупи све спахије редом,

0248    Све спахије од Урумелије,

0249    И делије од Анадолије;

0250    Па кад било уочи недеље,

0251    У суботу заучило подне,

0252    Пукоше му на граду топови,

0253    Ето везир из Скадра се крену,

0254    Те удари преко Малесије,

0255    Дође везир у Призрена града,

0256    Онде седе за петнаест дана,

0257    Док се силна сустигнула војска.

0258    А кад било уочи недеље,

0259    У суботу заучило подне,

0260    Пукоше му на граду топови,

0261    Таде везир из Призрена пође,

0262    Те отиде у Косово равно,

0263    У Липљану шатор разапео,

0264    Онде седе за недељу дана,

0265    Док се силна сустигнула војска,

0266    Па се везир из Косова крену,

0267    Те он паде на Мораву Бинчу,

0268    Онде везир шатор разапео,

0269    Те он седе три бијела дана,

0270    Док се силна сустигнула војска.

0271    Ондале се везир подигнуо,

0272    Те отиде Нишу бијеломе;

0273    Онде седе три недеље дана,

0274    Док се силна сустигнула војска.

0275    И на тефтер војску пребројио,

0276    Изиђе му сто иљада војске.

0277    Па кад било уочи недеље,

0278    У суботу заучило подне,

0279    Пукоше му на граду топови,

0280    Ето везир из Ниша се крену,

0281    Крену везир силну млогу војску,

0282    И понесе топе кавалије,

0283    И повезе топе баљемезе,

0284    И кумбаре, чим градове прима,

0285    И лубарде, чим градове пали;

0286    Па удари низ Мораву ладну.

0287    Но да видиш чуда великога!

0288    Колико су Турци пресилили,

0289    Нагони се јунак на јунака,

0290    Бре који ће понапријед поћи,

0291    Ко ће прије Срба погубити,

0292    А ко ли ће роба заробити,

0293    А кад били испод Алексинца,

0294    Лоша јих је срећа сусретнула:

0295    Савила се насред друма гуја,

0296    Љута гуја Петар од Добриње,

0297    Насред друма шанац начинио,

0298    Па у шанцу шатор разапео,

0299    Под шатором пије ладно вино.

0300    А кад Петра Турци опазише,

0301    На Петра се Турци нагоњау,

0302    Петар тури момке у параду,

0303    На Турке је ватру оборио,

0304    И Турке је љуто изранио.

0305    Када виђе Бушатли-везире,

0306    Где не може ништа на јуришу,

0307    Таде војску натраг поврнуо,

0308    Па намести табље и топове,

0309    Те на Петра ватру оборио,

0310    Оборио топе и кумбаре.

0311    Према њему на Морави ладној,

0312    Онде беше Младене везире,

0313    И са шњиме војвода Станоје,

0314    И са шњима до два обор-кнеза:

0315    Једно беше обор-кнеже Јефто,

0316    А друго је обор-кнез Милоје;

0317    Сви гледају јаде према себе.

0318    Турци бију Петра од Добриње,

0319    Бију њега топом и кумбаром;

0320    Тешко му је војска изгинула,

0321    Што остало, све се поплашило,

0322    И свакоме лице потамнело

0323    Од проклета топа и кумбаре,

0324    Од брзога праа и олова.

0325    Често Петар по бедену шета,

0326    По бедену и по метеризу,

0327    Те огледа страже и капије,

0328    И слободи сву дружину редом;

0329    Ето пуче проклета кумбара,

0330    Те удари Петра господара,

0331    Удари га у десницу руку,

0332    Клону рука низ чошну доламу;

0333    Но је јунак, Бог му помогао!

0334    Те не уче Петар ни лелече,

0335    Да не тура страве у дружину,

0336    Да не квари ћефа војводама;

0337    Тек се маши дебелу ђогину

0338    Те отиде Младену везиру,

0339    Па Младену ријеч говорио:

0340    „Бог т’ убио, Младене везире,

0341    „Да л’ не видиш, њима не видео!

0342    „Да л’ не видиш, да л’ за нас не ајеш?

0343    „Тешко мене досадише Турци,

0344    „Досадише топом и кумбаром,

0345    „Млога ми је војска изгинула,

0346    „Што остало, све се поплашило,

0347    „И сваком је лице потамнело

0348    „Од проклета топа и кумбаре,

0349    „Од брзога праха и олова;

0350    „И ја сам се, брате, обранио,

0351    „Обранио у десницу руку:

0352    „Но ти прати војску на измену,

0353    „Те потпуни мога Делиграда,

0354    „Да ми Турци шанац не привате;

0355    „Вера моја и тако ми Бога!

0356    „Ако Турци мој шанац привате,

0357    „Приватиће сву нашу Србију.”

0358    Итро Младен Петра послушао,

0359    Те опреми војску на измену,

0360    И потпуни шанца Петровога.

0361    Мили боже, на свем тебе вала!

0362    Често ли се војске ударау,

0363    Ударау по пољу широку,

0364    По зелену лугу Моравскоме,

0365    Нагоне се у воду Мораву,

0366    Крвави се сва вода Морава

0367    Од јунака и добријех коња:

0368    Тако били три недеље дана.

0369    Докле Петру одлакнула рука,

0370    Он отиде под шатора свога,

0371    Под шатором ситну књигу пише,

0372    Па дозивље Туфекчију Стева:

0373    „Побратиме, Туфекчија Стево!

0374    „Ти понеси књигу у недрима,

0375    „Право иди у село Тополу,

0376    „Ка нашему господару Ђорђу,

0377    „Те му баци књигу на колено.”

0378    Узе књигу Туфекчија Стево,

0379    Па се маши хату маленоме,

0380    Оде право друмом широкијем,

0381    Те он дође у село Тополу,

0382    Онде нађе господара Ђорђа,

0383    Књигу њему на колено баци.

0384    Узе књигу господар Ђорђије,

0385    Па је даје писару Стевану.

0386    Узе Стево књигу прегледати,

0387    Књигу гледа, грозне сузе рони;

0388    Пита њега господар Ђорђије:

0389    „Мили куме, писаре Стеване!

0390    „Кака књига, кака ли је гласа?

0391    „И до сад су књиге долазиле,

0392    „Нијесмо их сузне пропраћали,

0393    „А данаске грозне сузе рониш.”

0394    Ал’ говори писаре Стеване:

0395    „Мили куме, господару Ђорђе!

0396    „Књига лоша, а лоша је гласа:

0397    „Књигу пише Петар од Добриње,

0398    „На њега су Турци навалили,

0399    „Навалио Бушатли-везире

0400    „С његовијех сто иљада војске,

0401    „Тешко Петру војска изгинула,

0402    „Што остало, све се поплашило,

0403    „И њино је лице потамнело

0404    „Од проклета топа и кумбаре,

0405    „Од брзога праха и олова,

0406    „Нама Петар ситну књигу пише:

0407    „ „Где си саде, господару Ђорђе?

0408    „ „Да се мени на невољи нађеш,

0409    „ „Да ми Турци шанац не привате;

0410    „ „Вера моја и тако ми Бога!

0411    „ „Ако Турци мој шанац привате,

0412    „ „Приватиће сву нашу Србију.” ”

0413    Кад то зачу господар Ђорђије,

0414    Он се маши џепу свиленоме,

0415    Те извади два дуката жута,

0416    Те их даје Туфекчији Стеву:

0417    „Нај’ ти, Стево, два дуката жута,

0418    „Те ти иди, те се напиј вина.”

0419    Па он диже силну своју војску,

0420    Све атлије и све токалије,

0421    Сваки носи џиду на рамену,

0422    До по џиде опшивено вуком,

0423    Да с’ јунаку не помичу руке;

0424    Те удари преко Шумадије;

0425    Леонтије Српски Митрополит,

0426    И он иде друмом широкијем,

0427    И са собом све води попове,

0428    И он вози велике топове.

0429    Дође Ђорђе равну Крагујевцу,

0430    Но са града покликнула вила,

0431    Баш са града према манастиру,

0432    Манастиру бијелу Коњицу,

0433    Она зове Бушатли-везира:

0434    „О везире, жалосна ти мајка!

0435    „Да л’ не знадеш, да л’ за се не ајеш?

0436    „Ето на те Црнога Ђорђија

0437    „Са његовом силном млогом војском!

0438    „Све атлије и све токалије,

0439    „Сваки носи џиду на рамену,

0440    „До по џиде опшивено вуком,

0441    „Да с’ јунаку не помичу руке;

0442    „Леонтије Српски митрополит,

0443    „И он иде друмом широкијем,

0444    „И са собом све води попове,

0445    „И он вози велике топове;

0446    „Вера моја и тако ми Бога!

0447    „Ако стигне господар Ђорђије,

0448    „Те затече тебе на Морави,

0449    „Да ти имаш крила соколова,

0450    „Не би перје изнијело меса:

0451    „Бијежаћеш, но побећи не ћеш;

0452    „Бранићеш се, одбранит’ се не мо’ш;

0453    „Молићеш се, помоћи ти не ће.”

0454    Кад то зачу Бушатли-везире,

0455    У поноћи учинио лонџу:

0456    Он дозива паше и бегове

0457    И остале њине поглаваре,

0458    Сваки својој заказаше војсци,

0459    Од петала они подранише,

0460    Плећи даше, бијегати сташе.

0461    Мили Боже, на свем тебе вала!

0462    Кад иђаху низ Мораву Турци,

0463    Све скакаху Турци, ка’ јелени;

0464    А кад ли се натраг поврнуше,

0465    Отидоше Турци, ка’ **.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.
Штампање