Корисничке алатке

Алатке сајта


војевање_на_куче_1856

Војевање на Куче (1856)

Војевање на Куче (1856) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију српске војеводе,

0002    На Цетињу пољу широкоме,

0003    У бијелу двоју књажевоме,

0004    Међу њима Петровићу књаже.

0005    Кад се вина ладна напојише,

0006    Тер им вино уљезе у лице,

0007    А ракија поче говорити,

0008    У вино се збора зађедоше,

0009    А највише зборе за јунаштво,

0010    За јунаке српске витезове,

0011    За Милоша и друге војводе,

0012    Како они славно ратоваху

0013    Са Душаном и царом Лазаром,

0014    Српском сабљом проширише царство,

0015    На три мора бјеху господари,

0016    Док се пошљед издајице наше,

0017    Те турскоме цару прибјегоше,

0018    Славно наше царство издадоше,

0019    Издадоше царство и Лазара,

0020    Српско царство паде у сужањство,

0021    Те и данас стоји у поданство,

0022    Дворе Срби туђе господаре,

0023    Без јадине Црне Горе мале,

0024    Црна Гора мала и нејака,

0025    Те ми такву силу неимамо,

0026    Да ми српско царство избавимо,

0027    Да не стоје Срби у поданство,

0028    А други ни ко помоћи нема.

0029    Тадар рече Петровићу књаже:

0030    „Црногорци, моја браћо драга!

0031    “Што зборите, што је давно било

0032    „Од издаје народа српскога?

0033    “Србима је од старине дато,

0034    „А да има вазде издајника,

0035    “Те не дају подигнути царство,

0036    „Ка’ и данас племе Дрекалово

0037    “И нахија Кучка сваколика,

0038    „Која она иде у Турака,

0039    “И издаје Црну Гору малу.

0040    „Зато ми се труђаше владика,

0041    “И Кучима благо просипаше,

0042    „Человође њихове бијаше,

0043    “Да не иду Кучи у Турака,

0044    „Да не грде српски народ славни:

0045    “Ал’ то њему све поништа пође,

0046    „Јер га Кучи слушат’ не хоћаху;

0047    “Пошто Петар умрије владика,

0048    „Ја сам Куче по реду молио,

0049    “Да се они прођу од Турака,

0050    „И дава’ им моју вјеру тврду,

0051    “Да ће њима бити опрошћена

0052    „Сва издаја до данашњег дана,

0053    “И да ћу им метнут’ сенатуре,

0054    „Капетане, војводе, сердаре,

0055    “Да шетају по Цетињу равну

0056    „Са господом српском изабраном,

0057    “К мене Кучи доћи не шћедоше,

0058    „Нит’ на вјеру моју погледати,

0059    “Јер не знаду части ни поштења,

0060    „Нити носе имена српскога,

0061    “Него и сад иду у Турака,

0062    „Те ми лижу скадарске сахане,

0063    “С тијем грде Црну Гору малу

0064    „И остала Брда сваколика,

0065    “А жа’ ми је подизати војску

0066    „И ришћанску проливати крвцу,

0067    “А без тога то се проћи неће.„

0068    У ријечи у коју збораше,

0069    Ево књазу ситна књига дође

0070    Од Брскута и Братоножића,

0071    Од његова вјерна капетана,

0072    Од сокола Милошевић-Вука,

0073    У књигу га Вуче поздрављаше,

0074    И овако у њу говораше:

0075    “На знање ти мио господаре!

0076    „Јучер мени Кучи ударише,

0077    “Десет мене кула запалише,

0078    „Седам осам брата погубише,

0079    “Ја сам браћу осветио дивно,

0080    „Убио сам двадесет и четири,

0081    “Ал’ се више држати не могу,

0082    „Јер је веља Кучка гора тврда,

0083    “А придошли у помоћ им Турци,

0084    „Хоће Брскут село да опале,

0085    “Но ми помоћ, мио господаре,

0086    „На невјеро племе Дрекалово.“

0087    Кад књаз Данил књигу проучио,

0088    Он срдито на ноге скочио,

0089    Војводама ријеч говорио:

0090    „Е војводе, моја браћо драга!

0091    “Ево мене ситна књига дође

0092    „Од мојега Вука капетана,

0093    “Јучер су му Кучи ударили,

0094    „И доста му квара учинили,

0095    “Но на ноге, моји витезови!

0096    „Похитајте у нахије своје,

0097    “Поздравите моје капетане,

0098    „Куп’те војску на Куче камене.

0099    “Ти војводо, Петровићу Мирко!

0100    „Ти пред војском да си человођа,

0101    “Узми уз пут Брда сваколика,

0102    „Хајде с војском на воду Морачу,

0103    “Ту ћеш с војском табор учинити,

0104    „Зови Куче на предају листом,

0105    “Да с’ ришћанска крвца не прољева;

0106    „Ако ли ти не шћодоше доћи,

0107    “Него с тобом боја затурише,

0108    „Пушти, брате, силну војску твоју

0109    “На злосретно племе Дрекалово,

0110    „С’јеци, пали, ништа не поштеди,

0111    “Но изгори Куче свеколике,

0112    „Исијеци Кучке невјернике,

0113    “Који су нам пуно додијали,

0114    „И на вјеру благо однијели,

0115    “И с Турцима на нас ударили.„

0116    Кад војводе књаза разумјеше,

0117    Сваки пође у нахију своју

0118    Купит’ војску на Куче камене,

0119    А скочи ми Мирко војевода,

0120    Свога књаза пољуби у руку.

0121    Пак припаса свијетло оружје,

0122    А млађи му ђога изведоше,

0123    Виловита ђога окрочио,

0124    Обрну га низ Цетиње равно,

0125    Пође Србин на Куче камене,

0126    А за њиме војска сваколика;

0127    А кад дође у Бјелопавлиће,

0128    Он довати перо и хартију,

0129    Па ми ситну књигу направио,

0130    Књигу шаље у Морачу доњу,

0131    Сенатуру Церовић-Новици,

0132    У књигу га поздравља војвода:

0133    “Е Новицо, српска поглавицо!

0134    „Заповијед имадеш од књаза,

0135    “Како примиш лист књигу бијелу,

0136    „Скочи брже на ноге јуначке,

0137    “Пак поздрави све три капетана,

0138    „Куп’те Ровца и Мораче двије,

0139    “И Ускоке крваве јунаке,

0140    „Хајде с војском на Ком на планину,

0141    “На Верушу тамбор учините,

0142    „Јер хоћемо Куче да харамо,

0143    “Невјернике наше да ћерамо;

0144    „Али немој приђе ударити

0145    “Док не чујеш младе Црногорце,

0146    „Ђе су они заметнули кавгу,

0147    “Тадер пушти силну војску твоју,

0148    „Удри, Ноко, низ Куче камене,

0149    “Ми на Убле да се састанемо.„

0150    Кад Новици ситна књига дође,

0151    Добар јунак на ноге скочио,

0152    Те окупи Ровца и Морачу

0153    И Ускоке крваве јунаке,

0154    Пође с војском на Ком на планину,

0155    На Верушу тамбор учинио;

0156    Међу тијем Мирко војевода

0157    Дође с војском на воду Морачу,

0158    Ту је вељи тамбор учинио,

0159    Из тамбора ситну књигу пише,

0160    Тер је шаље у Дрекаловиће,

0161    Тер пчоздравља Куче свеколике:

0162    “На знање ви, кучке поглавице,

0163    „Да дођете на воду Морачу,

0164    “Да се св’јетлом књазу поклоните,

0165    „И његову руку прифатите,

0166    “Да се црна крвца не прољева,

0167    „Јер ја жалим кучку сиротињу,

0168    “А дајем ви моју вјеру тврду:

0169    „Животу вам ништа бити неће.

0170    “Ако ли ми сутра не дођете,

0171    „Ја ћу пуштит’ силну војску моју,

0172    “С војском листом Куче прегазити,

0173    „Нећу штеђет’ ни старо ни младо,

0174    “Што под сабљом ударити нећу,

0175    „Јер је холост ваша додијала.“

0176    Кад Кучима ситна књига дође,

0177    На књигу се Кучи побрукаше,

0178    Па ми с оне другу направише:

0179    „Не будали, Мирко војевода!

0180    “Што ће твоја учињети војска,

0181    „Док је браће три хиљаде Куча,

0182    “Пак док нам је Скадар на Бојану

0183    „И његове љуте Арбаније,

0184    “Брзо ће нам у хиндату доћи,

0185    „Твоју ћемо пашћерати војску

0186    “И грдну је натраг оправити.„

0187    Кад војводи ситна књига дође,

0188    И кад виђе, шта му књига пише,

0189    Он од земље на ноге скочио,

0190    Стаде српску разређиват’ војску.

0191    Прво српске поглавице зивну,

0192    Сенатура Радовића Блажа

0193    И сердара Бошковића Мата

0194    И војводу Матановић-Ђура:

0195    “Ево вама листом Бјелопавлић’

0196    „И пред њима сви три капетана,

0197    “Хајте с војском пут Медуна града

0198    „На крваво село Поповића,

0199    “Живијем га огњем изгорите.„

0200    Па ми другу поглавицу зивну

0201    Од Пипера Јола Пилетића:

0202    “Е сердаре, Пилетићу Јоле!

0203    „Ево тебе сви Пипери листом

0204    “И пред њима сви три капетана,

0205    „Хајде с војском на Медуну граду,

0206    “Узми града, немој погинути.„

0207    Пак призива три српске војводе,

0208    Чева равна Петра Вукотића

0209    И од Цуца Милоша сердара

0210    И сердара Шутиновић-Јова:

0211    “Ево вама нахија катунска

0212    „И пред њоме добри капетани,

0213    “Хајте с војском на село Косора,

0214    „Ђено јесте понајвише војске,

0215    “Брзо Косор село освојите,

0216    „И живијем огњем изгорите,

0217    “Нек је фала и мене и вама.„

0218    Пак он призва двије поглавице,

0219    Сенатура Бољевића Тура

0220    И сокола војводу Ивана:

0221    “Дижи, Туро, црмничку нахију

0222    „И пред њоме хабре капетане,

0223    “Удри с војском на село Загреду.

0224    „Ти, Иване, љешанска војводо!

0225    “Ти окрени љешанску нахију,

0226    „Па ћеш с твојом војском ударити

0227    “Спрема Тура на Ракће крваве,

0228    „Брзо оба села освојите,

0229    “И живијем огњем изгорите.

0230    „А ја идем на Убле широке,

0231    “Ђено јесу понајтврђе куле,

0232    „Собом водим ријечку нахију,

0233    “И пред њоме двије војеводе,

0234    „Сенатура Лукетића Сава

0235    “И војводу протопопа Ђура

0236    „И њихове добре капетане,

0237    “Да освојим Убле, ако Бог да.„

0238    Кад војвода сву војску разреди,

0239    Овако је њима говорио:

0240    “Браћо моја, српске поглавице!

0241    „Кад ми сутра с војском ударимо

0242    “На нахију Кучку свуколику,

0243    „Биће доста у затвору Куча,

0244    “А бити ће шњима и Турака,

0245    „Но се немој који препанути,

0246    “Да би натраг узмакнуо с војском,

0247    „Змија да га не удари љута!“

0248    Кад војводе Мирка разумјеше,

0249    Војводе ми војску разлучише,

0250    Барјактари барјаке развише,

0251    Пак Морачу воду пријеђоше;

0252    Кад у јутро јутро освануло,

0253    Јоште није огријало сунце,

0254    Ударио Мирко војевода

0255    На невјерно племе Дрекалово,

0256    А удари Церовић Новица

0257    Од Веруше низ Куче камене.

0258    Е мој брате, чуда великога!

0259    Да се сада можеш придесити

0260    И очима чудо видијети,

0261    Кад удрише од свуд Црногорци

0262    На нахију Кучку свуколику,

0263    Јадни Кучи војску дочекаше,

0264    И по једну пушку истурише,

0265    Па ми своја плећа окренуше,

0266    А крвава села оставише,

0267    Црногорци села освојише,

0268    Па и живим огњем сажегоше,

0269    Па ми јадне Куче поћераше,

0270    Што стигоше, сабљи предадоше,

0271    За три уре, није више било,

0272    Листом Куче војска прегазила,

0273    Више Куча облак се навуче

0274    Од брзога праха и олова

0275    И од дима кула и чардака.

0276    Сад што ћу ти лакрдију дуљит’ ?

0277    Колико је каменијих Куча,

0278    Превијаче остануло није,

0279    А камоли куле ал’ чардака,

0280    Штоно није ватром изгорена;

0281    Ал’ утече стотина Турака,

0282    И са шњима млоге издајице

0283    У Гусињу граду бијеломе.

0284    А српска се повратила војска

0285    Водећ’ Кучко робје у сужањство,

0286    И на Убле тамбор учињела.

0287    Дају робје Мирку војеводи:

0288    Ал’ је Мирко срца милостива,

0289    Робовима живот опростио,

0290    Па се здраво натраг повратио.

0291    Невјерници Кучки остадоше

0292    Без имућа, кула и чардака,

0293    Без оружја, брата и синова.

0294    Тако ми се сваком догодило,

0295    Који хули свога господара,

0296    И издаје отачаство драго,

0297    И продаје себе у туђина!

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

Vojevanje na Kuce (1856)

војевање_на_куче_1856.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 12:02