Вук Анђелијћ и бан Задранин је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Процвилио сужањ Милутине

0002    У тавници бана Задранина,

0003    Горко цвили девет годиница.

0004    Кад настала година десета,

0005    Тад’ говори сужањ Милутине:

0006    „Господине, бане Задранине!

0007    „Хоћеш мене пустит’ на откупе?

0008    „Јели мени млого дуговања?”

0009    Вели њему бане Задранине:

0010    „Кучко курво, сужањ-Милутине!

0011    „Хоћу тебе пустит’ на откупе,

0012    „Ал’ је теби млого дуговања:

0013    „Три стотине Сријемских волова,

0014    „Пет стотина Бачкијех овнова,

0015    „Дв’је хиљаде жутијех дуката

0016    „И четири гроша бијелијех;

0017    „И три добра коња од Удбиње:

0018    „Прво вранчић Попрженовића,

0019    „Друго кулаш Тала од Орашца,

0020    „Треће ђогат Хрњице Мустафе.”

0021    Кад то зачу сужањ Милутине,

0022    Он ми пише једну ситну књигу

0023    Своме брату Анђелијћу Вуку:

0024    „А мој брате, Анђелијћу Вуче!

0025    „Мени бане отс”јече откупе:

0026    „Три стотине Сријемских волова,

0027    „Пет стотина Бачкијех овнова,

0028    „Дв’је хиљаде жутијех дуката

0029    „И четири гроша бијелијех;

0030    „И три добра коња од Удбиње;

0031    „Прво вранчић Попрженовића,

0032    „Друго кулаш Тала од Орашца,

0033    „Треће ђогат Хрњице Мустафе.

0034    „Откупљуј ме, мој рођени брате!

0035    „Откупљуј ме, не држе ме овђе;

0036    „Тавница је кућа необична.”

0037    Оде књига Анђелијћу Вуку;

0038    Кад је Вуче књигу проучио,

0039    Те виђео, што му књига каже,

0040    Он се стаде свуда прометати,

0041    Док састави Сријемске волове,

0042    И састави од Бачке овнове

0043    И бијеле гроше и дукате;

0044    Али коња набавит’ не може:

0045    Турци коња ни пошто не даду,

0046    Онда Вуче стаде размишљати,

0047    Све мислио, на једну смислио;

0048    Од јада се Вуче преобуче:

0049    Удри на се туцачке хаљине,

0050    А на раме дренову батину,

0051    О батини искрпљену торбу;

0052    Па он оде од града до града,

0053    Те он проси шљепачку подјелу.

0054    Дође двору бана Задранина,

0055    Ал’ пред двором Кумрија робиња,

0056    Она њија од злата бешику,

0057    У бешици два банова сина;

0058    Божју јој је помоћ називао:

0059    „Божја помоћ, госпо бановице!

0060    „Удијели туцаку јунаку

0061    „А за здравље твојијех синова,

0062    „И твојега бана господара,

0063    „Тако ти га Господ сачувао

0064    „Бритке сабље Анђелијћа Вука,

0065    „Да с’ не сретне ил’ сустигне шњиме!”

0066    Кад то чула Кумрија робиња,

0067    Она скочи на ноге лагане,

0068    Па отиде на горње чардаке,

0069    Те казује госпи бановци.

0070    Њој говори госпа бановица:

0071    „Отвор’, Кумро, сепетли сандуке,

0072    „Па извади три дуката жута,

0073    „Те их подај туцаку јунаку:

0074    „Два за здравље мојијех синова,

0075    „Трећи бана мога господара.”

0076    Али Вуче не чека подјеле,

0077    Већ он откри злаћену бешику,

0078    Па извади два банова сина,

0079    Обојицу метну у торбицу,

0080    Па прескаче од трна до трна,

0081    Присвлачи се од грма до грма,

0082    И утече (весела му мајка!),

0083    И однесе два банова сина.

0084    Кад Кумрија сиђе са чардака

0085    И изиђе пред бијеле дворе,

0086    Али нема туцака јунака.

0087    Кад је било сунце на заходу,

0088    Ал’ говори госпа бановица:

0089    „О Кумрија, моја робињице!

0090    „Пробуди ми два нејака сина,

0091    „Да ми ђецу сунце не залази.”

0092    Кад Кумрија открила бешику,

0093    Она врисну, како љута гуја.

0094    Њу ми пита госпа бановица:

0095    „Што је, Кумро? Ујела те гуја!”—

0096    „Није, госпо, мене, веће тебе;

0097    „Мене једна, а тебе четири:

0098    „Нема нама ђеце ни једнога!”

0099    У то доба бан из лова дође,

0100    И донесе двије утве тице,

0101    Двије тице утве златокриле,

0102    Па дозивље Кумрију робињу:

0103    „О Кумрија, моја робињице!

0104    „Донеси ми два нејака сина,

0105    „Да им дадем двије тице утве,

0106    „Нек се ђеца њима забављају.”

0107    Кумрија му с вриском одговара,

0108    Да не има ђеце ни једнога.

0109    Кад то чуо бане Задранине,

0110    Он говори Кумрији робињи:

0111    „Јел’ ко данас двору долазио?”

0112    Вели њему Кумрија робиња:

0113    „Господине, бане Задранине!

0114    „Данас није нитко долазио,

0115    „Осим једног туцака јунака.”

0116    Њу ми пита бане Задранине:

0117    „Какови је био туцак јунак?

0118    „Јели вама штогођ говорио?”

0119    Кумрија му на то одговара:

0120    „То је био страшни туцак јунак:

0121    „Мрка брка, а крвава ока,

0122    „Куд погледа, оком расијече;

0123    „Као муња из мутна облака;

0124    „Па он мени јесте говорио:

0125    „ „Удијели, госпо бановице!

0126    „ „А за здравље твојијех синова,

0127    „ „И твојега бана господара,

0128    „ „Тако ти га Господ сачувао

0129    „ „Бритке сабље Анђелијћа Вука,

0130    „ „Да с’ не сретне ил’ сустигне шњиме!” ”

0131    Тад’ говори бане Задранине:

0132    „То је главом Анђелијћу Вуче.”

0133    Па он брже ситну књигу пише,

0134    Те је шаље Анђелијћу Вуку:

0135    „Богом брате, Анђелијћу Вуче!

0136    „Немој мени ђеце поморити,

0137    „Поморити и глади и жеђу;

0138    „Пустићу ти брата Милутина.”

0139    Ал’ Вук бану књигу отписује:

0140    „Господине, бане Задранине!

0141    „Не ћу теби ђеце поморити:

0142    „Нема њима од злата бешике,

0143    „Него им је дрвена бешика,

0144    „Два комада јелова дрвета;

0145    „Нема њима меда ни шећера,

0146    „Нит’ им има ране материне,

0147    „Но им има скроба овсенога

0148    „И дебела меса овнујскога;

0149    „Ал’ ти ђецу ја послати не ћу,

0150    „Док ми не даш брата Милутина,

0151    „И узањга три товара блага;

0152    „Јер су скупља два банова сина

0153    „Од једнога сужња из тавнице.”

0154    Када бану ситна књига дође,

0155    Те он виђе, што му књига каже,

0156    Од ина се њему не могаше,

0157    Већ он пусти сужња Милутина,

0158    И даде му три товара блага,

0159    Те поврати до два своја сина.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Vuk Andjelijc i ban Zadranin