Герзелез

Герзелез је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Лов ловио Бановић-Секуле

0002    поред Саве и крајем Дунава,

0003    ал’ Секулу лоша срећа била,

0004    пала магла од неба до земље,

0005    густа магла кано облачина

0006    да не види он под собом ђога,

0007    а некмоли да улови лова.

0008    Ал’ из магле добар јунак виче:

0009    "Није л’ мајка родила јунака

0010    да он мене до Дунава дође

0011    да ми русу посијече главу,

0012    јер сам јунак остарао љуто,

0013    и мени је живот омрзао?

0014    Тко м’ учини то велико добро,

0015    код мене ће шићар шићарити -

0016    добра коња и боље оружје."

0017    То зачуо Бановић-Секуле,

0018    бога моли да се магла дигне,

0019    да он нађе невољна јунака,

0020    да му Секул посијече галву,

0021    да учини себ’ и њему добро.

0022    Бог му даде те се магла диже,

0023    он находи невољна јунака

0024    на обали те воде Дунава:

0025    бојно копје у земљу побио,

0026    а за копје коња привезао,

0027    добра коња него уковата,

0028    Турчин јунак тер је и клањао,

0029    Секулу се полош учинио,

0030    не њега је ђога нагонио,

0031    те му добра коња дофатио,

0032    ш њим одлази уз воду Дунаво.

0033    Турчин њему не био мукајет

0034    док свршио намаз по закону,

0035    кад свршио намаз по закону,

0036    поче ћерат пјешице Секула

0037    и овако њега довикује:

0038    "Стан’, Секуле, жалосна ти мајка!

0039    Остави ми добра коња мога,

0040    та да си ми јуче побјегао,

0041    данас биг те жива уфатио!"

0042    Препаде се Бановић-Секуле,

0043    остави му коња укована,

0044    а он бјежи крај воде Дунава.

0045    Кад се Турчин коња добавио,

0046    он се баци коњу на рамена,

0047    док му коњиц уков угријао,

0048    брже стиже Бановић-Секула.

0049    Виђе Секул да је погинуо,

0050    пак у воду коња наћерао,

0051    Турчину се жао квасит било,

0052    нешће за њим у воду газити,

0053    нег’ потеже топуз од ункаша

0054    те он гађа у води Секула,

0055    ал’ Секулу добра срећа била,

0056    не удари њега ни ђогата,

0057    нег’ у бојно седло под Секулом.

0058    Колико га лахко ударио,

0059    испод њега седло ишћерао

0060    те му коњу низ уши пануло,

0061    но Секуле добар бињеџија,

0062    на добру се коњу одржао

0063    и преплив’о широко Дунаво,

0064    па на голу пут Сибиња иде.

0065    Угледа га бан-војвода Јанко,

0066    пак се, брате, смије на Секула:

0067    "Камо тебе седло са ђогата?"

0068    Све му Секул по истини каже,

0069    како га је Турчин преварио

0070    и још му се полош учинио.

0071    Кад Секула Јанко разумио,

0072    овако је њему говорио:

0073    "Богме, сине, добро с’ остануо,

0074    оно није полоша делија,

0075    него главом Герзелез-Алија,

0076    и мене је тако намамио,

0077    намамио те ме преварио,

0078    и ја једва главу изнесао."

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
Штампање