Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_крушевачког_бана

Женидба крушевачког бана

Женидба крушевачког бана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Мили Боже чуда великога!

0002    Од како је свијет постануо,

0003    Није љепши цвијет процаптио,

0004    Нит’ се љепша родила ђевојка,

0005    Нит’ родила нити узгојила

0006    У времену у земану стару,

0007    Што у оном граду Дубровнику,

0008    Мила ћерца Дубровачког Черве.

0009    Кажу људи ћерца јединица

0010    Да јој нема пара до Котара,

0011    Ни љепоте у седам краљева;

0012    За удају порасла ђевојка,

0013    Узгојила лице за љубљење,

0014    А бијело грло за грљење,

0015    У њедарца снијежне јабуке.

0016    Њу ми просе са свакоје стране,

0017    Просили је бани и краљеви,

0018    Силовити момци и јунаци,

0019    Многи просе и даре доносе,

0020    Ал’ ђевојка неће ниједнога,

0021    Него крије љубав у њедрима,

0022    Чека цура суђена јунака

0023    По имену од Крушевца бана,

0024    Јер га цура оком угледала,

0025    Кад јој било девет годиница,

0026    Те на њега јашик учинила.

0027    То зачуо од Крушева бане

0028    Опреми се што мога наљеше,

0029    Па он оде граду Дубровнику,

0030    Да за себе испроси ђевојку.

0031    Отиште се гором и планином,

0032    Па завезе морем и пучином,

0033    Здраво дође граду Дубровнику,

0034    Право иде кули и авлији

0035    У онога Черве господара;

0036    Проси бане лијепе ђевојке,

0037    Бане проси, Черва му је даје;

0038    Дава бане од злата прстење,

0039    И јабуку од сувига злата,

0040    Уз јабуку хиљаду дуката,

0041    Уз дарове свадбу уговара:

0042    ”Ова свадба до године дана,

0043    ”Док ђевојка приправи дарове,

0044    ”И док бане сакупи сватове,

0045    ”Док приспије за жњетву шеница,

0046    ”И потрга винова лозица. ”

0047    Још дарива свасти и пуницу,

0048    Велик дукат бане потрошио,

0049    Па отиде у своје Крушево;

0050    А за њиме тасте приступаше,

0051    Пита Черва од Крушевца бана:

0052    ”Колико ћеш довести сватова?

0053    ”Да ја могу азурат’ сватове. ”

0054    А вели му од Крушевца бане:

0055    ”Мили тасте, Черва господаре!

0056    ”Довест’ ћу ти хиљаду сватова. ”

0057    Отолен се бане подигнуо,

0058    Здраво оде у Крушево равно.

0059    Питала га своја стара мајка:

0060    ”Јеси л’ , сине, цуру испросио?

0061    ”Теби, сине, милу заручницу,

0062    ”Старој мајци брзу измјеницу,

0063    ”Је ли тебе по ћуди ђевојка?

0064    ”Је ли какви пунац и пуница?

0065    ”Јесу ли те како дочекали? ”

0066    Све јој бане по истини каже.

0067    Ал’ му лоша срећа прискочила,

0068    Двије му се гује наметнуше,

0069    Једна гуја црни Арапине,

0070    Пао Арап у поље Крушево,

0071    Разапео бијела чадора,

0072    Те пријети крушевачком бану:

0073    ”Нећеш, бане, одвести ђевојке!

0074    ”Ни у твоме двору загрлити,

0075    ”Ђевојка је мене обречена. ”

0076    Друга гуја Зотовићу Станко

0077    Из Требиња а из Љубомира,

0078    На силу му препроси ђевојку,

0079    И за мало свадбу урочио,

0080    До двадесет дана бијелијех.

0081    Тад се бане на невољу нађе;

0082    Он дозива своју стару мајку,

0083    Те јој бане тихо проговара:

0084    ”Што ћу, моја остарала мајко!

0085    ”Шјетуј мене што ћу и како ћу? ”

0086    Мајка бана мудро шјетоваше:

0087    ”Пиши књигу Зотовићу Станку

0088    ”Да ти буде ђевер уз ђевојку,

0089    ”Он је страшан јунак на Крајини,

0090    ”Он ће тебе погубит’ Арапа. ”

0091    Када бане саслушао мајку,

0092    Дофатио књиге без јазије

0093    И мурећеф чим се књига шара,

0094    Пише књигу Зотовићу Станку:

0095    ”Зотовићу, јуначко кољено!

0096    ”Ја сам чуо, мене кажу људи,

0097    ”Да си моју цуру препросио,

0098    ”Којуно сам скоро испросио,

0099    ”Даровао и прстеновао;

0100    ”Ја те молим прођ’ ми се ђевојке,

0101    ”Биће данка, биће ђевојака,

0102    ”Него дођи мене у сватове,

0103    ”Да ми будеш ђевер уз ђевојку,

0104    ”Да будемо главни пријатељи. ”

0105    Када Станку књига допанула,

0106    Књигу штије, а на њу се смије,

0107    Па он бану другу отписује:

0108    ”Чуј ме, бане, чијеш господаре!

0109    ”На поклон ти лијепа ђевојка;

0110    ”Волим бити ђевер у сватове

0111    ”Но на силу отимат’ ђевојку.

0112    ”Ти си први цуру испросио,

0113    ”Кад је твоја и сретна ти била,

0114    ”Ето мене, бане, у сватове. ”

0115    Кад је бану књигу опремио,

0116    Он азура себе и коњица,

0117    Отиште се гором и планином,

0118    Куд гођ иде у Крушево сиђе.

0119    Ту га бане дивно дочекао,

0120    Служиле га банове делије,

0121    Износе му каву и ракију,

0122    И дугачка ћилимбар-чибука.

0123    Ту чамо за неђељу дана,

0124    Док је бане скупио сватове;

0125    Хиљаду је пуну напунио,

0126    Те их спрема граду Дубровнику.

0127    Све конаке здраво прелазили,

0128    Здраво сишли граду Дубровнику,

0129    Ту их Черва добро дочекао,

0130    Придржао три четири дана;

0131    Када пети данак освануо,

0132    Завикаше сватовски чауши:

0133    ”Азур, свати, азур је ђевојка,

0134    ”Кратки данци а дуги конаци,

0135    ”Туђи људи не знамо им ћуди. ”

0136    Па Червини изашли синови,

0137    Воде сестру дивно нарешену,

0138    А сестрице богате дарове,

0139    Дароваше што је за којега,

0140    А ђеверу коња и ђевојку.

0141    Тад излази Черва бабо стари,

0142    И говори младоме ђеверу:

0143    ”Млад’ јуначе, ђевер уз ђевојку!

0144    ”Ево тебе бритке ћорде моје,

0145    ”Да ми чуваш шћерцу Николицу,

0146    ”Јер се љута гуја натурила

0147    ”Из Требиња Зотовићу Станко,

0148    ”Хоће Станко под силом ђевојку,

0149    ”Чувај ми је, не упусти ми је;

0150    ”Ако Бог да и срећа од Бога

0151    ”Ако здраво у Крушево дође,

0152    ”Бољим ћу те даровати даром. ”

0153    Насмија се Зотовићу Станко,

0154    Па говори Дубровчанин-Черви:

0155    ”Господаре, властелине Черва!

0156    ”Ево Станка ђе слуша и гледа,

0157    ”Не бој ми се ништа ако Бог да,

0158    ”Док је моје на рамену главе. ”

0159    То зачуо Николице бабо,

0160    Па је Станку Черва говорио:

0161    ”Да ти ли си, Зотовићу Станко!

0162    ”Јунак био и ко те родио. ”

0163    Па заврже руке у џепове,

0164    Обје пуне извади дуката,

0165    Те дарива Зотовића Станка:

0166    ”На ти, Станко, те се напиј вина. ”

0167    Отолен се свати подигоше,

0168    Све конаке здраво прелазили,

0169    Док сиђоше у поље Крушево;

0170    Кад Арапин насред друма пута,

0171    Појахао суру бедевију,

0172    У руци му сабља од мегдана,

0173    А у земљи копље пободено,

0174    А о копљу тешка топузина,

0175    Чим пребија кости у јунака;

0176    Чека Арап на друму сватове.

0177    Како који пред њим долазаше,

0178    Од страха му даре дариваше;

0179    Док наљезе ђевер и ђевојка,

0180    Завикао црни Арапине:

0181    ”Дај, делијо, коња и ђевојку!

0182    ”И дарове што је уз ђевојку. ”

0183    Станко вели Арапину мору:

0184    ”Арапине, ево мога дара!

0185    ”Ал’ туђега дариват не могу,

0186    ”Коњ мој није, а ђевојка туђа. ”

0187    Трже Арап и сабљом замахну

0188    Да ђеверу одсијече главу,

0189    Препаде се Зотовићу Станко,

0190    Бјежи јадан и то без обзира,

0191    Укори га са коња ђевојка:

0192    ”Пиј, ђевере, срамота ти била!

0193    ”Камо вјера да би те убила?

0194    ”Што зададе старцу бабу моме.

0195    ”И ако су побјегли сватови

0196    ”Сам је Арап осто на мегдану,

0197    ”Срамота је бјежат’ са мегдана,

0198    ”Немој мене остављати овђе,

0199    ”Да ме љуби црни Арапине. ”

0200    Младо момче мучан од укора,

0201    Стид му љуцки зажеже образе,

0202    Па се брзо натраг повратио,

0203    На Арапа јуриш учинио.

0204    Удари се јунак на јунака,

0205    Ал’ је Станку лоша срећа била.

0206    На Арапу панцијер кошуља,

0207    И Станка је љуто обранио,

0208    Одиста га погубити шћаше.

0209    Али Станку Бог и срећа даде,

0210    Гледао их бане са чардака,

0211    Па на свога коња похитао;

0212    Тек што Арап сабљом замахнуо

0213    Да он Станку одас’јече главу,

0214    Врисну бане као соко сиви:

0215    ”Стани, курво, Арапине црни!

0216    ”Чијега ћеш погубит’ ђевера?

0217    ”Чију л’ мислиш обљубити љубу?

0218    ”Лако ти се с ђецом преметати.

0219    ”Али није са Крушевца баном. ”

0220    Махну сабљом, одс’јече му главу.

0221    Мртва глава са земље говори:

0222    ”Моли Бога, Крушевачки бане!

0223    ”Што те данас њесам упазила,

0224    ”Кад дотрча мене из ненада. ”

0225    Тад јунаци даре покупише,

0226    Арапова коња и оружје,

0227    Нањ сватовске даре товарише,

0228    Одведоше лијепу ђевојку,

0229    Пјевајући и пушке мећући.

0230    Кад су били на банову кулу,

0231    И вјенчаше баба с Николицом,

0232    Бан добавља од мора ећиме,

0233    Те је Станко рана преболио;

0234    Бан га љуби међу очи црне,

0235    И даде му сестру за љубовцу.

0236    Дуго Станко по вјенчању био,

0237    Лијеп пород с њоме изродио.

0238    То је било давно се чинило,

0239    Људи веле истина је било,

0240    Ето данас доста Зотовића,

0241    У Дубровник’ Черва и Червића.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Ženidba kruševačkog bana
Zenidba krusevackog bana

женидба_крушевачког_бана.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:36