Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_радул-бегова

Женидба Радул-бегова

Женидба Радул-бегова је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Запросило момче од истока,

0002    Од лијепе земље Кара-Влашке,

0003    По имену бего Радул-бего

0004    На далеко лијепу ђевојку,

0005    На далеко ловној Гори Црној

0006    У Ивана Црнојевић-бана,

0007    Господара од Горице Црне

0008    И од Зете и приморја равна,

0009    Синовицу бана Иван-бега,

0010    По имену Марију ђевојку,

0011    Дивну ћерцу бана Арванита,

0012    Мила брата Црнојевић-кнеза.

0013    Бего проси, Иво му је даје,

0014    Па на оглед изведе ђевојку :

0015    Колико је дивна и угледна,

0016    Воло би је једном пољубити,

0017    Но за вазда царев везир бити ;

0018    Волио би с њоме вјековати,

0019    Но у Стамбол турским царем бити.

0020    Кад у собу Маре улазила,

0021    Сину млада ка на гору сунце

0022    Без никаква тавнога облака :

0023    Очи су јој два камена драга,

0024    Обрвице двије пијавице,

0025    Зуби су јој од бисера жива ;

0026    Колико је бијела ђевојка,

0027    Када пије то црвено винце,

0028    Види јој се винце кроз гроце ;

0029    Једна глава три су перишана,

0030    Два од злата трећи од бисера ;

0031    Једне уши а троје минђуше,

0032    Двоје вите а треће салите,

0033    Искићене драгијем камењем ;

0034    Једне плећи а три су кавада,

0035    Два од свиле трећи од кадифе,

0036    Колико су дуги и широки,

0037    Лакат и по штети земља црна ;

0038    Једно грло под њим три ђердана,

0039    Два од злата трећи од бисера ;

0040    Једно срце три чекркли паса,

0041    Два од злата трећи од савата ;

0042    На руци јој бурме и прстени,

0043    Десет бурмах и десет прстенах,

0044    Свака бурма хиљаду дуката,

0045    Сваки прстен три хиљад’ дуката.

0046    Кад је бего угледо ђевојку,

0047    На њу метну дивно објележје :

0048    Три кавада од свиле црвене,

0049    Три прстена од сухога злата,

0050    И у њиме три камена драга,

0051    Сваки ваља два царева града.

0052    Тадер бего свадбу уговара

0053    О веселу данку Ђурђевоме,

0054    Кад се макне снијег из планине,

0055    А почину велике ријеке,

0056    Кад се гора изођеде листом,

0057    А рудине травом и цвијетом,

0058    Кад с’ у поље може ноћивати

0059    Без шатора и бијела двора,

0060    Тад да скупи хиљаду сватова,

0061    И да иде с њима за ђевојку.

0062    Докле бего прстен оставио,

0063    Три товара потрошио блага.

0064    Отолен бего на трагове пође,

0065    Када дође двору бијеломе,

0066    Тада стаде купити сватове,

0067    И хиљаду пуну напунио,

0068    Па је бего свате отправио,

0069    И пред њима мила брата свога,

0070    По имену војеводу Мирка,

0071    Да му буде ђевер уз ђевојку.

0072    Отолен се свати подигнули,

0073    Под Видином Дунав пријеђоше,

0074    Отидоше преко Бугарије,

0075    Уљегоше тврдом Чичавицом,

0076    Чичавицу гору пријеђоше,

0077    Изиђоше на поље Косово,

0078    И косово поље уминуше,

0079    У планину Шару уљегоше,

0080    Док и Шару свати пријеђоше,

0081    И дођоше Пећи питомојзи,

0082    А отолен Скадру бијеломе,

0083    Ту ми лађе танке приватише,

0084    Завезоше блатом широкијем,

0085    Док дођоше на Ријеку малу,

0086    Ту су свати мало починули.

0087    Сретоше их млади Црногорци,

0088    Отолен се с њима отправише,

0089    Уминуше Ријечком нахијом.

0090    Здраво до’ше на Цетиње равно

0091    У Ивана Црнојевић-бана.

0092    Ту их Иван дивно дочекива,

0093    Доста даје пића и јестива,

0094    Што му бјеху гости донијели :

0095    Црничани бијелу шеницу,

0096    Катуњани месо свакојако,

0097    А приморци вино и ракију.

0098    Ту ми сташе кићени сватови

0099    На Цетињу за неђељу дана,

0100    Док се свати бјеху одморили.

0101    А када се напуни неђеља,

0102    Тада вика војевода Мирко :

0103    ”Пријатељу, Црнојевић-Иво,

0104    ”Доста смо се овђе настојали,

0105    ”Далеко је земља Кара-Влашка,

0106    ”Дома ће се нама забринути,

0107    ”Вријеме је дома да идемо. ”

0108    Кад је Иво Мирка разумио,

0109    Сватовску је софру поставио,

0110    Напуњену сваке ђаконије,

0111    За софром су свати посједали,

0112    Пију, ију шта је коме драго.

0113    Кад су били у највише пиће,

0114    Стадоше ми дариват’ сватове.

0115    Први дође Црнојевић Иво,

0116    Тер дарива пријатеља свога,

0117    Пријатеља војеводу Мирка,

0118    Од злата му сбљу даровао,

0119    На којој су три гајтана златна,

0120    А на њих су три камена драга,

0121    Ваља сабља три царева града.

0122    Иза тога Иванова љуба,

0123    Даровала свога пријатеља,

0124    Пријатеља војеводу Мирка,

0125    Дарова му бошчалуке златне.

0126    Сад да видиш, драги побратиме,

0127    Соколове младе Црногорце,

0128    Сваки свога свата дариваше,

0129    Док сватове намирише даром.

0130    Иза тога два Ивова сина

0131    Међу собом сестру изведоше,

0132    Дадоше је војеводи Мирку

0133    На аманет до брата својега.

0134    Отолен се свати подигоше,

0135    Но их прате многи црногорци,

0136    Отидоше Ријечком нахијом,

0137    Док Ријеки Црновића до’ше,

0138    Ту с’ у танке лађе увезоше,

0139    Док дођоше Скадру бијеломе,

0140    Ту се бјеху они раздвојили,

0141    Црногорци натраг отидоше,

0142    А сватови по’ше наприједа.

0143    Власи чине велико весеље,

0144    Јера воде лијепу ђевојку,

0145    Да је љевше у свијету нема.

0146    Црногорци сиви соколови,

0147    Они чине велико весеље,

0148    Јер су свате дивно дочекали,

0149    А још љевше даром даривали,

0150    Да се свати могу похвалити

0151    Када дођу на своје дворове,

0152    Како су их дивно дошекали

0153    Иван бего и сви Црногорци.

0154    Тад изиде скадарска господа,

0155    Сватовима почаст учинили

0156    С свега Скадра топе опалише,

0157    Када проз град свати пролазаху.

0158    Па ми Власи град уминуше,

0159    Близу Скадра конак учинили.

0160    Кад је сјутра јутро освануло,

0161    Завикаше кићени чауши :

0162    ”На ноге се, бегови сватови,

0163    ”Ко је коњик притежи колане,

0164    ”Ко је пјешак обувај опанке,

0165    ”Далеко је земља Кара-Влашка,

0166    ”Нам ће се дома забринути,

0167    ”Јере смо се дуго застајали. ”

0168    Сви сватови на ноге скочише,

0169    Ко имаше коња појахао,

0170    Ко немаше обуо опанке.

0171    Отолен се свати подигоше,

0172    Но говори лијепа ђевојка :

0173    ”Мој ђевере, војевода Мирко,

0174    ”Ти обрати свате на Дечане,

0175    ”Јере ћу се свецу поклонити,

0176    ”То је мени мајка преручила. ”

0177    Кад је Мирко свате разумио,

0178    Он обрати свате на Дечане.

0179    Свати иду друмом широкијем,

0180    Кад дођоше наврх Метохије,

0181    Угледаше високе Дечане,

0182    Пораније у Дечане до’ше,

0183    Калуђери свате дочекаше,

0184    Лијепи им конак учинише.

0185    Сјутра дан су свати подранили,

0186    Калуђери отворили цркву,

0187    Сви сватови у цркву улазе,

0188    Светоме се краљу поклањаху,

0189    Прилагаху који што могаше,

0190    Понајзадњи ђевер и ђевојка.

0191    Но ђевојка смјерно приступила,

0192    Светоме се поклонила краљу,

0193    И њему се млада препоручи,

0194    Мету руке у џеп од кавада,

0195    И извади стотину дуката,

0196    Те их метну на светога краља.

0197    Отолен се свати подигнули,

0198    Уљегоше у Шару планину,

0199    И високу Шару пријеђоше,

0200    Спуштише се у поље Косово.

0201    Иду свати пољем широкијем,

0202    Док дођоше тврдој Чичавици,

0203    Ту их срете брука и невоља,

0204    Силно Туре на коња вранчића.

0205    Колико је силан и бијесан,

0206    На коња је ноге прекрстио,

0207    А буздован носи у рукама,

0208    Па се с њиме у облаке баца,

0209    У десну га руку дочекива.

0210    Кад виђеше свати Кара-Влашки,

0211    Свиколици с пута утекоше,

0212    Сам остаде војевода Мирко,

0213    И код њега лијепа ђевојка.

0214    И Мирко се добро препануо,

0215    Ма му вели лијепа ђевојка :

0216    ”Устав’ коња, мој ђевере Мирко,

0217    ”Устав’ коња, да га причекамо.

0218    ”Турчин један, а ми смо двојица,

0219    ”Кад не били по два за једнога,

0220    ”Ниједнога мајка не родила. ”

0221    Кад се Турчин ближе примакнуо,

0222    С коња скочи на зелену траву,

0223    Па на руку дизгин намакнуо,

0224    И обије раширио руке,

0225    И загрли коња под ђевојком,

0226    Пољубио вранца међу очи,

0227    А ђевојку у десно кољено,

0228    Па овако Туре говораше :

0229    ”Богом сестро, бегова ђевојко,

0230    ”Два су моја брата уфаћена,

0231    ”И ето их оба у тавници,

0232    ”У тавници бега Радул-бега

0233    ”Ево има седам годин’ данах,

0234    ”Узимам те Богом посестримом,

0235    ”Извади ми браћу из тавнице! ”

0236    Када зачу лијепа ђевојка,

0237    Овако је њему бесједила :

0238    ”Не брини се, Богом побратиме,

0239    ”Али ћу ти браћу извадити,

0240    ”Ал’ му жива у двор уљест’ нећу. ”

0241    У ријечи које говораше,

0242    Метну руку у џеп од кавада,

0243    И извади свилену мараму,

0244    У мараму двадесет дукатах,

0245    Тер дарова побратима свога.

0246    Отолен се они оправише,

0247    Па сватове сташе окупљати,

0248    Купљаху их до Видина града.

0249    Мирко броји кићене сватове,

0250    Али Влаха нема половина.

0251    Ту стадоше два бијела дана,

0252    Доклен су се сви свати скупили,

0253    Па широки Дунав пријеђоше,

0254    Док дођоше ка Букрешу граду,

0255    На дворове бега Радул-бега.

0256    Ал’ су пред двор кола и весеља,

0257    Сви сватови у двор уљегоше,

0258    Ма не оће бегова ђевојка,

0259    Но бегове сестре долазиле,

0260    Па ђевојци ријеч говораху :

0261    ”Сјаши с коња, лијепа ђевојко,

0262    ”Сјаши с коња у двор да идемо.”

0263    Она им се поклонила дивно,

0264    Па са стидом млада проговара :

0265    ”Оћу сестре, ма овако нећу. ”

0266    Но бегова мајка излазила,

0267    Снахи својој ријеч проговара :

0268    ”Сјаши с коња, снахо, добро моје,

0269    ”Сјаши с коња у двор да идемо. ”

0270    Она јој се поклонила дивно,

0271    Па са стидом ријеч проговара :

0272    ”Оћу мајко, но овако нећу. ”

0273    Ма је силно Влаше излазило,

0274    Силно Влаше бего Радул-бего

0275    Па завика лијепој ђевојци :

0276    ”Одсјед’ коња, црногорска курво,

0277    ”Одсјед’ коња иди у дворове. ”

0278    Кад ђевојка оно разумјела,

0279    У њој мушко срце заиграло,

0280    Па на криво бега погледала,

0281    Срдито му овако говори :

0282    ”Копиљане, беже Кара-Влашки,

0283    ”Да сам курва сестра бих ти била,

0284    ”Но су курве твоји Кара-Власи,

0285    ”Кад хиљаде бјеже пред једнијем.

0286    ”Ја ти никад у двор уљест нећу,

0287    ”Док не пустиш Турке из тавнице. ”

0288    Па му стаде каживати Мирко :

0289    Што је било и како је било.

0290    Кад је Мирка разумио бего,

0291    Даје њему од тавнице кључе,

0292    Те изведе из тавниве Турке,

0293    И справи их двору бијеломе.

0294    Тадер бего приступи ђевојци,

0295    Довати је под бијелу руку,

0296    С њом ушета у дворе бијеле,

0297    Па се с Маром бего овјенчао,

0298    Спава с њоме у меку душеку,

0299    Те је љуби кад гођ се пробуди.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Ženidba Radul-begova
Zenidba Radul-begova

женидба_радул-бегова.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/10 22:53