Кумовање Грчића Манојла је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

У овој пјесми Манојло ради злата замјењује двоје дјеце од својих кума, мушко за женско. Доцније се сазнаје за замјену и његова кума га проклиње. На крају Манојло убија властито дијете и не знајући, јер се претворило у црно јагње. Овим се поуком даје до знања да се кумство не смије издати за злато, јер ће издајника стићи казна.

0001 Двије су се куме подигнуле,

0002 Двије куме, у једнога кума,

0003 У онога Грчића Манојла;

0004 Једно јесте танана Гркиња,

0005 А друго је бијела Влахиња.

0006 У Влахиње чедо мушко било,

0007 У Гркиње није, но ђевојка,

0008 И дођоше куму на дворове,

0009 Те крстише двоје ђеце лудо.

0010 А кад сјутра зора долазила,

0011 Но да рече танана Гркиња:

0012 „Мио куме, Грчићу Манојле!

0013 „Промијени ову ђецу луду:

0014 „Дај ти мене чедо Влахињино,

0015 „А Влахињи да дамо ђевојку,

0016 „И дајем ти Божу вјеру тврду,

0017 „Даваш ћу ти га измјерит’ са златом.”

0018 Превари се, Бог да га убије!

0019 Па разм’јени двоје ђеце лудо.

0020 Ондолен се куме подигнуле,

0021 Кад Влахиња планинама била,

0022 Нешто јој се чедо усциктало;

0023 Мајка му се бјеше препанула,

0024 Па почину насред друма пута,

0025 Те развила оно чедо лудо;

0026 Али није мушко, но ђевојка!

0027 Шњом удари о камену станцу,

0028 Ста ју цика, како змије љуте,

0029 Па отиде натраг кукајући.

0030 Када куму на дворове дође,

0031 Куму своме ријеч говорила:

0032 „А за Бога, мој куме Манојле!

0033 „Што продаде кума за цекине?

0034 „Платио га светоме Јовану!”

0035 А он јој се криво кунијаше:

0036 „А нијесам, моја мила кумо,

0037 (А дијете држи на кољену)

0038 „Та не ијо од овога месо!”

0039 Тада млада на дворове пође

0040 И бешику празну понијела.

0041 А Манојло коња узјахао,

0042 И Гркињи на дворове пође,

0043 Те му млада чедо наплатила.

0044 Па ондолен отиде Манојло;

0045 Кад је био друму у планину,

0046 На пут срете једно јагње црно,

0047 Па упали жестоку стријелу,

0048 Те погоди оно јагње црно,

0049 Па г’ испече друму у планину,

0050 Испече га, па обједовао,

0051 Једно плеће у зобницу бача,

0052 Па отиде на своје дворове.

0053 Ал’ га срете вјереница љуба,

0054 Она бјеше сузна и крвава,

0055 Но ју пита Грчићу Манојло:

0056 „Што је тебе, моја вјерна љубо?”

0057 Све му, што је, по истини каза:

0058 „Искочи ми из руку дијете,

0059 Проврже се црнијем јагњетом,

0060 „И утече мене уз планину.”

0061 Манојло се таде сјетоваше:

0062 „Ја сам, љубо, јагње дочекао,

0063 „Убио га, па га испекао,

0064 „И од њега, љубо, обједова’,

0065 „И плеће сам меса оставио;

0066 „Врзи руку у зобницу вранцу!”

0067 Она бачи у зобницу руку,

0068 Оно плеће меса дофатила,

0069 Ал’ је оно од ђетета рука!

0070 Тадер му је љуба говорила:

0071 „А Манојле, траг ти погинуо!

0072 „Ти не био продавати кума.”

0073 Богу фала, јер ј’ овако било!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Kumovanje Grcica Manojla