Корисничке алатке

Алатке сајта


двоји_свати_а_једна_дјевојка

Двоји свати, а једна дјевојка

Двоји свати, а једна дјевојка је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Јошт ни зоре ни бијела дана,

0002    Док протрча јунак низ планину,

0003    Низ планину низ Омановицу

0004    На студену воду Чобаницу;

0005    Докле води Чобаници дође,

0006    У том свану и огрија сунце.

0007    Нешто му се даде погледати

0008    Покрај воде под јелу зелену,

0009    Виђе јунак коња и ђевојку,

0010    Ту стојаше под јелу зелену.

0011    И каква је лијепа ђевојка,

0012    Сав јој дувак крвца пошкропала,

0013    Под ђевојком дорат од мејдана,

0014    Сав је дорат у крв огрезнуо,

0015    Ђогат био па се обојио,

0016    Од ђога се дорат направио.

0017    А јунак се ближе примицаше,

0018    Докле коњу и ђевојци дође,

0019    Па ђевојци божју помоћ виче.

0020    Ђевојка му помоћ приватила:

0021    „Да си здраво, незнана делијо!”

0022    Па јој јунак поче беседити:

0023    „О ђевојко, божја несретнице,

0024    Што си тако у крв огрезнула,

0025    Камо тебе кићени сватови,

0026    Од кога су свати изгинули?”

0027    Ђевојка му на то одговара:

0028    „О јуначе, који мене питаш,

0029    Кад ме питаш, да ти право кажем,

0030    Ја нијесам божја несретница,

0031    Но је моја несретница мајка,

0032    Која мене за двојицу дава.

0033    Ја сам ћерка од Будима бана,

0034    Мене проси Деспотов Јоване,

0035    Мајка не да а отац ме дава.

0036    Таман оде Деспотов Јоване,

0037    Док ето ти Новаковић-Груја

0038    Од простране горе Романије,

0039    Запроси ме Новаковић Грујо,

0040    Бане не да, а мајка ме дава,

0041    Јер се мати ашик учинила

0042    На сокола Новаковић-Груја─

0043    Висок Грујо, да га вишег нема,

0044    А лепши је од сваке девојке,

0045    На јунаку одијело дивно,

0046    На прси му токе позлаћене,

0047    А на главу калпак и челенке,

0048    Сав у срми и у чисту злату.

0049    Дарова ме Новаковић Грујо,

0050    Даде мени бурме позлаћене,

0051    И даде ми три стотин’ дуката.

0052    Мало стаде земан по земану,

0053    Књигу пише од Будима бане,

0054    Баш јунаку Деспотов Јовану:

0055    ‚Мио зете, Деспотов-Јоване,

0056    Купи свате, ајде по ђевојку!’

0057    Кад је ситну књигу оправио,

0058    Онда мати другу накитила,

0059    Па је шаље гори Романији

0060    Милу зету Новаковић-Грују:

0061    ‚Мили зете Новаковић-Грујо,

0062    Купи свате, ајде по ђевојку!’

0063    Мало стало, задуго не било,

0064    Док ето ти Деспотов-Јована,

0065    Води Јован три стотин’ сватова;

0066    Сватове су добро дочекали,

0067    Разредише свате на конака,

0068    А Јована на бијелу кулу.

0069    Мало сјели, те се одморили,

0070    Док ето ти Новаковић-Груја,

0071    Води Грујо четерес’ коњика

0072    Из планине љута убојника;

0073    Ту сватове добро дочекаше,

0074    Разредише свате на конаке,

0075    А Грујицу на бијелу кулу.

0076    Кад ујутро јуто освануло,

0077    Чауш виче, далбуана риче:

0078    ‚Азур, свати, изве’те девојку!’

0079    А да видиш јада изненада,

0080    Састаше се двије ђувегије,

0081    Двоји свати, а једна девојка!

0082    Кад то виђе Новаковић Грујо,

0083    Ћаше Грујо затурити кавгу

0084    На банову пребијелу кулу,

0085    Не даде му од Будима бане,

0086    Но састави двије ђувегије,

0087    Па им узе од злата јабуке,

0088    Обје тури на синију златну,

0089    Уведоше мене у одају.

0090    Ту гледају обје ђувегије

0091    Да избирам од злата јабуку,

0092    Коме срећа пане и девојка,

0093    Они други за зло да не прими,

0094    Но да девер буде уз девојку.

0095    Ја б’ волела Новаковић-Груја,

0096    Него моје обје оке црне─

0097    Не погоди Грујову јабуку,

0098    Но јабуку Деспотов-Јована.

0099    Тада бане дарива Јована,

0100    Даде Јову од злата синију,

0101    Наоколо оплетена гујом,

0102    Повисоко главу издигнула,

0103    На глави јој алер-камен драги,

0104    Те се види са њом вечерати

0105    У по ноћи баш к’о усред дана.

0106    И Грујицу бане дариваше,

0107    Даде Грују сабљу оковану,

0108    На сабљи су три балчака златна

0109    И на њима три камена драга,

0110    Ваља сабља царевога града;

0111    Дариваше свате обадвоје.

0112    Отале се свати подигоше,

0113    Пријеђоше поља и планине,

0114    Док стигоше на Дугу Пољану.

0115    Не да Грују ђаво сиђет’ с миром,

0116    Но потеже сабљу позлаћену,

0117    Па у свате коња нагоњаше,

0118    Јованове свате сијецаше

0119    И разгони свате на буљуке

0120    Како вуче пребијеле јанце.

0121    Кад то виде Деспотов Јоване,

0122    До Грујице коња догоњаше

0123    И овако њему говораше:

0124    ‚Не, Грујица, изгубио главу,

0125    Не замећи у сватове кавгу!’

0126    То Грујица ништа не слушаше,

0127    Но на Јова коња нагоњаше,

0128    Па га бритком сабљом ударио

0129    По довату и мукадем пасу.

0130    Ту Јовану добра срећа била─

0131    На јунаку оклоп гвожђе тешко,

0132    Сасу ватру низ добра јунака,

0133    Сломи сабљу на три половине.

0134    Разљути се Деспотов Јоване,

0135    Па на Груја коња нагоњаше,

0136    Од себе га сабљом ударио,

0137    Посече му са рамена главу,

0138    Па му главу у зобницу баци,

0139    Алабанда, затури се кавга.

0140    О јуначе из горе зелене,

0141    А шта ћу ти јаде казивати─

0142    Пода млом се ђогат поплашио,

0143    Код ове ме воде износио!”

0144    А кад јунак саслуша ријечи,

0145    Проли сузе низ бијело лице ─

0146    То је био Старина Новаче;

0147    Па довати пушку џевердара,

0148    А потрча уз гору зелену

0149    Милу брату дели-Радивоју,

0150    Све му јаде за Грујицу каже.

0151    Оба брата на ноге скочила,

0152    Поведоше тридесет ајдука,

0153    Поиташе у крваве кланце,

0154    Па бусију тврду уватише.

0155    У том стиже Деспотов Јоване,

0156    Поред њега на коњу девојка

0157    И са њиме шездесет сватова,

0158    Што грдније, а што рањеније.

0159    Овако им Новак беседио:

0160    „Браћо моја и дружино драга,

0161    Немој који пушку истурити

0162    Док не пукне пушка џевердару

0163    На јунака Деспотов’ Јована!”

0164    Док се Јован ближе примакнуо,

0165    Новак љуби пушку џевердара:

0166    „О за Бога, пушко џевердару,

0167    Немој мене ватром преварити,

0168    За очи те ни молити нећу!”

0169    Па му даде огањ, ватру живу;

0170    Добра пушка ватру приватила

0171    И Јована добро погодила ─

0172    Међу токе у прси широке.

0173    При Јовану добра срећа била,

0174    Олово га приватити неће.

0175    Све остале пушке запуцаше,

0176    Нека бије, а нека рањава,

0177    Тек ниједна узалуд не пуца.

0178    Кад то виђе Деспотов Јоване,

0179    У ајдуке коња нагоњаше ─

0180    Ђе год кога Јован достизаше,

0181    Од једнога по двојицу гради,

0182    Млоге јаде гради од ајдука.

0183    Кад се Новак на невољу нађе,

0184    Виче Новак грлом бијелијем:

0185    „Браћо моја, од горе јунаци,

0186    Побаците свијетло оружје,

0187    Па узмите дрвље и камење

0188    А удрите Десптов’ Јована,

0189    Видите ли да смо изгинули!”

0190    Ту Новака послуша дружина,

0191    Потурише свијетло оружје,

0192    А узеше дрвље и камење,

0193    Одвојише коња и јунака,

0194    Па Јовану савезаше руке.

0195    Беседи му Деспотов Јоване:

0196    „Богом брате, Старина Новаче,

0197    Поклони ми живот на мејдану ─

0198    Прије мене ударио Грујо

0199    И сватове моје разгонио!”

0200    Новак поче беседит’ Јовану:

0201    „Зајсто би ти живот поклонио

0202    Да ми ниси Груја погубио;

0203    Знаш, Јоване, немала те мајка,

0204    У Новака више сина нема

0205    Но јединца, дијете Грујицу ─

0206    Грдне си ми ране учинио

0207    Што си Груја мога погубио,

0208    Не могу ти опростит’, Јоване!”

0209    Сабљом ману, посјече му главу.

0210    Од сватова руха покупише,

0211    Понесоше Грујичину главу,

0212    Поведоше Будимку ђевојку,

0213    Оженише дијете Стевана,

0214    Мила сина дели-Радивоја ─

0215    Није Стеван гори од Грујице!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Dvoji svati, a jedna djevojka

двоји_свати_а_једна_дјевојка.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/21 21:52