Сестра Ивана Чарнојевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    У Ивана Чарнојевић-бана

0002    И у њега лепу сестру кажу,

0003    Јесте лепа, ал’ је врло мала,

0004    Врло мала од седам година;

0005    Кроз њу су се земље завадиле –

0006    Девет бана и два царевића,

0007    Јошт три краља од три краљевине,

0008    Турски паша иза Цариграда.

0009    Књигу пише паша цариградски,

0010    Те је шаље у Горицу Црну,

0011    На колено Чарнојевић-Иве,

0012    У књизи је Иви говорио:

0013    ”Бога т’ теби, млад Иване бане,

0014    Јали сестру јал’ на мегдан главу!”

0015    Књигу чита млад Иване бане,

0016    Књигу чита, па се јаром јари,

0017    Двору шеће млад Иване бане,

0018    Па беседи сестрици Милици:

0019    ”У з’о час те породила мајка,

0020    На горе ти и твоја лепота,

0021    Кроза те се земље завадише,

0022    Девет бана и два царевића,

0023    Јошт три краља од три краљевине,

0024    Турски паша иза Цариграда!

0025    У књизи ми паша беседио –

0026    ,Бога теби, млад Иване бане,

0027    Јали сестру јал’на мегдан главу!”

0028    Ал’ беседи сестрица Милица:

0029    ”Ој Иване, Црне Горе бане,

0030    Шта се црњи преко мора црног –

0031    Ил’ су чавке ил’ јуначке главе?”

0032    Беседи јој млад Иване бане:

0033    ”Нису чавке, већ јуначке главе,

0034    Теби иду кићени сватови!”

0035    Беседи му сестрица Милица:

0036    ”Да мој брате, Црне Горе бане,

0037    Та кад дођу кићени сватови,

0038    Ја ћу стати млада нуз девера,

0039    Испод сваког коња приватити,

0040    А кад дође паша цариградски,

0041    Ти увати коња испод паше,

0042    Одведи га у ту заводницу!”

0043    То је бане сестру послушао.

0044    Кад су дошли кићени сватови,

0045    Милица је стала нуз девере

0046    И мрке им коње приватала,

0047    Бан привати коња испод паше

0048    Да га води у ту заводницу.

0049    Ал’ да видиш пашу душманскога

0050    Што удари, да га Бог убије,

0051    Трже сабљу, одсече му главу!

0052    Кад то види сестрица Милица,

0053    Трже с главе венац беле руже,

0054    С њиме грди своје бело лице,

0055    Па целива брата рођенога,

0056    Сузе рони, а пашу проклиње.

0057    Ђипио је паша цариградски,

0058    Свеза јој и ноге и руке,

0059    Те се шеће двору бијеломе.

0060    Кад су дошли на то море црно,

0061    Молила се Милица девојка:

0062    ”Господару, паша цариградски,

0063    Одреши ми и ноге и руке

0064    Да умијем моје бело лице,

0065    Да не идем грда међ’ девере,

0066    Међ’ девере у б’јеле ти дворе!”

0067    То је паша Милку послушао,

0068    Одреши јој и ноге и руке.

0069    У томе га срећа прескочила,

0070    Заигра се Милица девојка,

0071    Па заплива у то море сиње.

0072    Кад то види паша цариградски,

0073    Он повика на морске возаре:

0074    ”Богом браћо, млађани возари,

0075    Ватајте ми Милицу девојку,

0076    Даћу вама небројено благо!”

0077    Беседи им Милица деовјка:

0078    ”Не лудујте, млађани возари,

0079    Нит’скачите у то море сиње,

0080    Нит’ скачите, нит’ гините лудо,

0081    Нити ћете мене уватити –

0082    Волем бити морској риби рана,

0083    Нег’ брату ми љубити крвника!”

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Sestra Ivana Carnojevica