Удар турски на Црмницу

Удар турски на Црмницу је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише Скадарски везире,

0002    А шиље је преко Румелије

0003    А на руке цару честитоме:

0004    „Чујеш ли ме, царе господаре,

0005    “Јес’ ли чуо, јес’ ли разумио,

0006    „Да је љута змија настанула

0007    “На Цетиње насред Горе Црне,

0008    „Змија љута књаже Петровићу.

0009    “Робље роби, а сијече главе,

0010    „Разваљује цареве градове?

0011    “То залуду мени мило није,

0012    „Али што је Жабљак развалио,

0013    “У живо ме срци ударио.

0014    „Но чу ли ме, драги господаре,

0015    “Ако нећеш силу окупити,

0016    „Ударити на Карадаглију,

0017    “Изгорети огњем свуколику,

0018    „Поробити мало и велико

0019    “До Котора града латинскога,

0020    „Ту оставит’ брата за већила,

0021    “За већила царева везира,

0022    „И доватит’ узгред и Приморце

0023    “До широка поља Паштровскога,

0024    „Ако нећеш тако оправити,

0025    “Бијели ћу Скадар оставити,

0026    „Оставићу Скадар на Бојану,

0027    “Оставићу земљу Румелију,

0028    „Да се љути шире Црногорци,

0029    “Да се шире земљом Румелијом.

0030    „А ти царе, драги господаре,

0031    “Ти ако си мудар и разуман,

0032    „Залуду си мудар и разуман,

0033    “Тек не знате шта су Црногорци.

0034    „Какви су ти љути Црногорци

0035    “Као мрки на планини вуци,

0036    „Кад настану земљу Румелију,

0037    “И тебе ће царе дојадити.

0038    „Него чујеш’, царе господаре,

0039    “Ја ти више Скадар чуват’ нећу,

0040    „Ја ти више пандуроват’ нећу,

0041    “Ја ти више везир бити нећу,

0042    „Но отидох Бошни земљи равној,

0043    “Ту ђе ме је була окотила,

0044    „И ђе ме је пасом офоила.

0045    “А ти, царе, драги господаре,

0046    „Ако тако ти не оправио.

0047    “На ум пало ти на моје бесједе,

0048    „На ум пало ти што ти везир вика,

0049    “Ка и оће брзо, ако Бог да.

0050    „Удриће ти љути Црногорци,

0051    “Удриће ти са седам крајева;

0052    „Што је више преша говорити,

0053    “У Стамбол ће тебе додијати.„

0054    Кад је царе књигу разумио,

0055    Удари се царе уз кољено,

0056    А сам собом бјеше говорио:

0057    “Куку мене од Карадаглије!

0058    „А од ње се живјети не може,

0059    “А за њу се ништа не жнаваше.

0060    „Мене веле они моји Турци

0061    “Да немају ништа Црногорци,

0062    „Него живе у ками студени.

0063    “Ма не моја не родила мајка,

0064    „Но кобила која хата мога,

0065    “Ако нећу силу сакупити,

0066    „Ако њојзи ј…. нећу мајку.“

0067    А ни царе не стоји залуду,

0068    Три четири књиге накитио,

0069    Једну шиље Бићу бијеломе,

0070    А у Бићу Фатим-Беговићу,

0071    Више Бића Шестим-Криловићу,

0072    У Невесињ бегу Љубовићу.

0073    Сад замјери, мој соколе сиви,

0074    Колико је у Бошњи градова,

0075    Седамдесет и седам градова,

0076    Од свакога града по сердара

0077    До тврдога Сарајева града,

0078    За свакијем војске по хиљаду,

0079    Од тврдога Сарајева града

0080    Отолена војводу Коруна,

0081    Сами Корун води шес хиљада.

0082    Отолен се натраг повратио,

0083    Па је једну књигу направио,

0084    И шиље је на Травнику граду

0085    А на руке травничку везиру:

0086    „Чујеш ли ме, травнички везире,

0087    “Ево ме је књига допанула

0088    „Од некаква књаза Петровића,

0089    “Да ми хоће изагнат’ везира

0090    „Из мојега Скадра бијелога,

0091    “Па и мене у Стамбол пријети,

0092    „Да му нећу из њега утећи;

0093    “Него чу ли, травнички везире,

0094    „Хајде скупи војске шес хиљада,

0095    “Да идемо на Карадаглију

0096    „Да горимо огњем свуколику,

0097    “Да робимо мало и велико

0098    „До биљарде књаза Петровића,

0099    “А отолен до Котора града.

0100    „Ту ћу ставит’ брата за већила,

0101    “За већила царева везира,

0102    „Ђе ми га је бабо оставио;

0103    “На море ћу напојит’ шарина

0104    „Кад изгорим среда Црногорце,

0105    “Нећу пуштит’ здраве на Приморце

0106    „До широка поља Паштровскога,

0107    “То је моја старина и била,

0108    „То ми није нисчим запачано.“

0109    Но не рече Туре: ако Бога да,

0110    Као никад ни помоћ’ му неће,

0111    Нити ништа учинити неће,

0112    Него ками вазда да га туче,

0113    Да се с булом по харему туче.

0114    Књиге иду, а купи се војска,

0115    Увози се Дрину широкоме,

0116    А извози на Качине равне.

0117    Ту се ситни шатор окупио,

0118    Црвен шатор од црвене свиле,

0119    Бијел шатор од бијеле свиле,

0120    Зелен шатор од зелене свиле.

0121    Није шала, моја браћо драга,

0122    Није шала четири везира

0123    И велики паша од Битола,

0124    Од Битола већ из Цариграда,

0125    И велики барски капетане.

0126    Ту се сила веља окупила,

0127    Ту се силни стадоше везири,

0128    Стадоше се и ту погодише,

0129    Погодише и разговорише

0130    Куд ће који везир ударити.

0131    Три пођоше у Бјелопавлиће,

0132    А четврти Блатом широкијем,

0133    Извезе се заврх Сутормана,

0134    Као да ће удрит’ на Црницу.

0135    А бијела кликовала вила

0136    Сутормана восокога врха,

0137    А дозива Виру црничкоме

0138    А на име Петра капетана:

0139    „Зло то јутро, Петре капетане,

0140    “Како си се добро зафалио

0141    „Да ти на се нећеш пуштат’ Турке,

0142    “Удрише ти Турци на Црницу,

0143    „Удрише ти Турци на Лимљане.“

0144    И овако Петар бјеседио:

0145    „Мучи вило, с каменом ти било!

0146    “Неће Турци никад на Црницу.

0147    „Но у прва доба и времена,

0148    “Кад су приђе Турци ударали

0149    „Ударише, ништа не примише,

0150    “Седамдесет и седам хиљада

0151    „И вељије до седам везира;

0152    “Што остаде малој Гори Црној,

0153    „То им доспје светитељ Илија;

0154    “Они ками што је остануо.

0155    „Увезе се Блатом широкијем,

0156    “А пуштаје светитељ Илија,

0157    „Он пуштаје муње и громове,

0158    “Разваљива све турске бродове;

0159    „Они ками што се повратио

0160    “Црници је име обредио,

0161    „Да Црница турска је граница,

0162    “Да ј’ и данас тако зову Турци.

0163    „Него ви сте лажљивице виле,

0164    “Бог убио ко вама вјерује!„

0165    У ријечи које говорише,

0166    А Лимјанске куће задимише,

0167    Па говори од планине вила:

0168    “Та јесмо ли лажљивице виле

0169    „А оно виђи, Петре капетане,

0170    “Како горе куће у Лимјане.„

0171    Ма ни Петар не сједи залуду,

0172    Но је једну књигу направио,

0173    А шиље је племену Цеклину

0174    А на руке војводи Вилипу:

0175    “О чу ли ме, војвода цеклински,

0176    „Дигла се је проклета аждаја

0177    “Да прождире шаку сиротиње,

0178    „Но рад Риста и часнога крста,

0179    “Хајде скупи Ријечку нахију

0180    „И остале ломне Цеклињане,

0181    “Дођи шњима Виру на пазару,

0182    „Е ме Турци уватише жива,

0183    “Е ми Турци пазар преузеше,

0184    „Изгорјеше Црничку нахију.

0185    “Добро знади, војвода Вилипе,

0186    „Црница је крило Горе Црне,

0187    “Кад изгори Црничка нахија,

0188    „Већ је азор мала Гора Црна.“

0189    Ћаше Вилип купит’ Цеклињане,

0190    Ма немаше ништа покупити,

0191    Него нађе двајес Цеклињана,

0192    Ето ти га селу Љуботињу,

0193    И довати племе Љуботинско,

0194    И дођоше на воду Корита.

0195    Ту су они трудни починули,

0196    А ево ти соко тица сива,

0197    А на име Петровић-Ђорђија;

0198    И он води нешто мало друга,

0199    Мало друга, триста Добрљана.

0200    Још овако говори Ђорђија;

0201    „Божја помоћ, моји Црногорци!“ -

0202    „Бог ни с тобом, господин Ђорђија.“ -

0203    „Благо мени, моји Црногорци,

0204    “Кад сте ми се туна окупили!

0205    „Дигло се је нешто Туркешине,

0206    “Ту је мање него народ каже,

0207    „Ту ни неће ни салате бити,

0208    “Ту ни неће ни ракије бити,

0209    „Ми ћемо их афетом прићерат’,

0210    “Да се кају ђе су доходили.

0211    „Но чусте ли, моја браћо драга,

0212    “А тако ве рђа не убила!

0213    „Е немојте да се издајемо.

0214    “Да није нам издајника било,

0215    „Би ни јутрос наше царство било.

0216    “Да не бјеше Бранковића Вука,

0217    „Њега божја поразила рука,

0218    “И проклетог попа Пејовића

0219    „Из голема племена Цеклина,

0220    “Но проклети попе Пејовићу,

0221    „Кадно бјесмо на Хоте удрили,

0222    “Чибук пије, кафа му се вари,

0223    „С Мухамедом те се барабари,

0224    “Вијек тура плећи при плећима,

0225    „А прискаче среда Туркешина,

0226    “Наше ваде црне утробице,

0227    „А кидају живе жигерице,

0228    “А копају наше трепавице,

0229    „И трзају наше кошћелице,

0230    “Као онда, па и данас тако.

0231    „Но чусте ли, моја браћо драга,

0232    “Но јединак Бога помолите,

0233    „Часнијем се крстом прекрстите,

0234    “А у Турке јуриш учините,

0235    „А јакога Бога спомените

0236    “И нашега Петра светитеља,

0237    „Биће наша рука, ако Бог да.“

0238    Како рече господин Ђорђија,

0239    Црногорце ка да медом таче.

0240    Црногорци на ноге скочише,

0241    Ето ти их Виру црничкоме,

0242    Ето ти их пазару на Виру

0243    На широку Пандурицу кулу.

0244    Ма говори попе Љуботински,

0245    Поп Кусовац из села Зачира:

0246    „Чујете ли, моји Црногорци,

0247    “Немој саде који што зборити,

0248    „Е ћу једну ријеч истурити.

0249    “Који бише они три јунака,

0250    „Три јунака три Црничанина,

0251    “Издадоше племе у Лимјане,

0252    „Издало их љето и година,

0253    “Издала их браћа и дружина,

0254    „Издало их свијетло оружје!

0255    “Потегоше паре од Турака

0256    „Три багаша жутијех дуката.“

0257    Но говори господин Ђорђија:

0258    „Остави се, драги попе Ђуро,

0259    “То нијесу наши разговори,

0260    „За то ће се послије зборити,

0261    “Него хајте саде да удримо.„

0262    У ријечи коју говорише,

0263    А на турски оков ударише.

0264    А да ти је стати погледати,

0265    Како сложно они ударише,

0266    Ту побише турске барјактаре,

0267    И побише турске буљубаше,

0268    Покидаше свилене шаторе,

0269    Три четири топа уграбише,

0270    И ту неке главе окидоше,

0271    Окидоше двадест и четири.

0272    Ма да видиш племе Љуботинско,

0273    Колико је чуда учињело,

0274    У сами је Скадар записано,

0275    Е су њега записали Турци.

0276    Докле Турци плећи обрнуше,

0277    Турци крачу, Црногорци скачу,

0278    Те их живе у руке ватају,

0279    На муке им пасју ваде душу.

0280    Ма да видиш Туркешину љуту

0281    Како бјеже Турци брежинама,

0282    И како им сабљетине туку,

0283    А стрцкају фетке доламчине,

0284    Док угнаше Турке у Стубицу.

0285    Ма говори барски капетане:

0286    “Фала Богу, моја браћо Турци,

0287    „Залуду ли бисмо на Црницу,

0288    “Ударисмо, ништа не примисмо.

0289    „Но што теке дуксу задобисмо,

0290    “И срамоту цару постависмо.

0291    „А оно мјесто ђе ми ударисмо,

0292    “Ту се, моја браћо, усићисмо,

0293    „Те и нашу војску изгубисмо.

0294    “И сад кад смо дошли у Стубицу,

0295    „Овђе ћу се пред вама зарећи

0296    “Да већ нећу никад на Црницу.„

0297    И дођоше Бару питомоме.

0298    Али броји барски капетане,

0299    Али броји Турке на буљуке.

0300    Оно бјеху четрдес хиљада,

0301    А преброји тридесет хиљада;

0302    Пуни десет при нас остадоше.

0303    Фала Богу и светоме Петру!

0304    Ту се доста главах накидаше,

0305    И оружја турског наузеше,

0306    И одоше здраво и весело.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.
Штампање