Права плата невјернику је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Још зорица не забијелила

0002    Ни даница лица промолила

0003    А од дана нема ни спомена,

0004    А урани лијепа ђевојка,

0005    Уранила на Херцеговину

0006    У широку пољу Гатачкоме

0007    На саману дану Спасовоме,

0008    Те бираше биље и цвијеће.

0009    Ал’ крвави цвијет налазила,

0010    Па овако млада бесједила:

0011    „Фала Богу да је великоме!

0012    “Што је ово крваво цвијеће?

0013    „Је л’ од какве звјерке из планине,

0014    “Али каква рањена јунака?„

0015    Бесједећи уз планину пође,

0016    Дође млада у Космач планину

0017    У коју су јеле танковите,

0018    А погледа при јели зеленој,

0019    И угледа голема јунака

0020    Ђе уз јелу плећи прислонио

0021    А уз рамо држи џевердана,

0022    За пасу му двије пушке мале,

0023    Двије пушке у срму сковане,

0024    А на плећи зелена долама,

0025    На доламу токе позлаћене,

0026    А уз рамо држи џевердана;

0027    Пали су му брци низ рамена

0028    Ка’ соколу крила низ кољена;

0029    Диван ли је, змија га ујела!

0030    Ка да га је породила вила.

0031    Кад ђевојка виђела хајдука

0032    Препаде се, чудит’ је се није,

0033    А побјеже стрмо низ планину.

0034    Ал’ је зове рањени хајдуче:

0035    “Поврати се, лијепа ђевојко!

0036    „Ја те кумим Богом великијем!“

0037    Ђевојка је рода госпоцкога,

0038    Па се врати к рањену јунаку,

0039    Али рањен говори хајдуче:

0040    „Богу тебе, лијепа влахињо!

0041    “Кажи право, тако била здраво

0042    „Од кога си рода ил’ племена?“

0043    Ал’ ђевојка њему бесједила:

0044    „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:

0045    “Ја сам млада Херцеговка, чуј ме,

0046    „Вјера моја, преварит’ те нећу!

0047    “Из широка поља Гатачкога,

0048    „А од рода јесам Шалетића

0049    “Прао сестра Шалетића Вука

0050    „Из малога села Казанаца;

0051    “Имам на дом седам браће миле.„

0052    А када је јунак разумио,

0053    Руке шири, у лице је љуби:

0054    “Благо мене, драга селе моја!

0055    „Ка’ си сестра Шалетића Вука

0056    “А мојега Богом побратима,

0057    „Ти ћеш мене млада избавити,

0058    “Но ми узми капу саврх главе,

0059    „Донеси ми мало воде ладне.“

0060    Ђевојка му капу доватила

0061    Па отиде од дупље до дупље,

0062    Те находи мало воде ладне,

0063    Те напоји рањена јунака,

0064    А када га воде напојила

0065    Онда њојзи хајдук бесједио:

0066    „Анђелија, моја селе драга!

0067    “Хајде пођи у село Казанце

0068    „Твоме брату, моме побратиму:

0069    “Овако ми кажи побратиму:

0070    „„Поздрави те Радовићу Лука,

0071    “„Радовићу Лука од Бањанах,

0072    “„Да му пођеш у Космач планину,

0073    “„И поведеш коња дебелога

0074    “„Да га носиш у мјесто Бањане,

0075    “„Јере су га ране допануле,

0076    “„Клети су га, Турци обранили,

0077    “„Обје су му ноге саломили:“

0078    “Тако моме кажи побратиму,

0079    „А даћу му двије пушке мале,

0080    “Двије пушке хоџе Сунетлића

0081    „И џевердан бега Љубовића

0082    “И са плећах зелену доламу,

0083    „И с доламе токе Љубовића,

0084    “Којено сам с мртвијех скинуо,

0085    „Кад посјекох брата беговога,

0086    “И ујака хоџу Сунетлића;

0087    „И кад би ме догна у Бањане,

0088    “Даћу њему што гођ Вуче пита.„

0089    Када млада оно разумјела,

0090    Па је тако бесједила била:

0091    “С Богом, Вуче, мој по Богу Брате!

0092    „Лијепо ћу тебе послушати.“

0093    Па отиде стрмо низ планину,

0094    И скакаше, драги побратиме,

0095    Ка’ и срна од године данах,

0096    Димна ли је, убила је гуја!

0097    Доке дође на поље Гатачко,

0098    Па низ поље у село Казанце,

0099    Виђеше је седам браће миле,

0100    Па су браћа сестри говорили:

0101    „Ђе си била, змија те убила!

0102    “А ми смо се браћа препанули

0103    „Да је тебе чета уфатила.“

0104    Тада она казиват’ почела

0105    Све како је Вуче говорио.

0106    Кад разумље Машовићу Вуче,

0107    Он је браћи био бесједио:

0108    „Ево срећа, моја браћо драга,

0109    “Да идемо у Космач планину

0110    „Уфатити Радовића Луку

0111    “А крвника бега Љубовића,

0112    „Који му је брата погубио,

0113    “Погубио брата и ујака,

0114    „Да ми Луку жива уфатимо,

0115    “И жива га бегу поведемо,

0116    „Бего ће не добро даровати:

0117    “Даће нама ситну бурунтију

0118    „Да харача цару не дајемо;

0119    “Но хајдете под Космач планину

0120    „И пове’те вранца дебелога,

0121    “Ту чекајте, док ја к вама дођем,

0122    „Е ја бегу пођох Љубовићу

0123    “Да му кажем за свога крмника,

0124    „Који му је брата погубио,

0125    “Погубио брата и ујака.„

0126    Тада они коња поведоше,

0127    А Вук бегу Љубовићу пође.

0128    Када Вуко бегу долазио,

0129    Све му каже, што је и како је.

0130    И овако Вуче говорио:

0131    “Богу тебе, Љубовићу бего!

0132    „Што би мене дао муштулука

0133    “Кад бих тебе ја довео оден

0134    „Радовића Луку из Бањанах,

0135    “Који ти је брата изгубио,

0136    „Изгубио брата и ујака?“

0137    Тада бего Вуку говорио:

0138    „Пођи с Богом, Вуко Шалетићу!

0139    “Неће врана уфатит’ сокола,

0140    „Ни ти нећеш Радовића Луку;

0141    “А да би га ико уфатио,

0142    „Ја бих њега даром обдарио:

0143    “Дао бих му ситну бурунтију

0144    „Да харача цару он не даје,

0145    “Док је њега и од њега трага.„

0146    Онда Вуко Љубовићу говори:

0147    “Вјера моја, беже Љубовићу!

0148    „Ја ћу твога уфатит’ крмника.

0149    “Ако бих те, бего, преварио,

0150    „Ти ми одмах посијеци главу.“

0151    Тада му је бего говорио:

0152    „Пођи с Богом, Шалетићу Вуко!

0153    “Ти ако би ријеч испунио,

0154    „Ја ћу тебе даром обдарити

0155    “Што гођ будеш у мене питати.„

0156    Онда Вуче пође Шалетићу

0157    Доке браћи он под Космач дође

0158    И окрену к Радовићу Луки.

0159    Слуша’, брате, вјере у ђевојке:

0160    Анђелија не стоји за луду,

0161    Но отиде к Радовићу Луки.

0162    Анђелија када Луки дође,

0163    Она њему божу помоћ зваше:

0164    “Божа помоћ, Радовића Лука!„ -

0165    “Бог и с тобом, селе Анђелија!„

0166    Анђелија њему кажеваше:

0167    “Слуша’, Лука, мој по Богу брате!„

0168    Па му млада кажеват’ почела

0169    Што јој браћа о невјери раде,

0170    И како су пошли Љубовићу,

0171    Да ће њега за мито продати

0172    У невјерне руке га предати:

0173    “Него с Богом, Радовићу Лука!

0174    „И ради се зам’јенит’ јуначки,

0175    “Е ти ништа помоћи не могу.„

0176    Тада млада на планину пође.

0177    У то дође Шалетићу Вуко

0178    Како га је сестра сјетовала,

0179    И видије рањена хајдука

0180    Ђе уз јелу плећи прислонио,

0181    А уз рамо држи џевердана,

0182    А за пас му двије пушке мале,

0183    А на плећи зелена долама,

0184    Врх доламе токе позлаћене,

0185    Сјаху му се токе проз бркове

0186    Ка и мјесец проз јелове гране.

0187    Диван ли је, јади га убили!

0188    Да му треба пара потражити.

0189    Кад га виђе Вуко Шалетићу,

0190    Он обрну свога џевердана

0191    Да убије Богом побратима.

0192    Пукла пушка из срамотних руках.

0193    Тако Луки Бог и срећа дала,

0194    Те у њега пушка не удари,

0195    Но се оби о јели зеленој.

0196    А кад виђе Радовићу Лука,

0197    И познаде свога побратима,

0198    Па је ’вако њему говорио:

0199    “А не тако, Вуко побратиме,

0200    „Немо мене прибит’ побратима,

0201    “Но ме води у мјесто Бањане,

0202    „А узимљи што је теби драго.“

0203    Тад му Вуко божју вјеру даде

0204    Да ће њега водит’ у Бањане,

0205    Онда Лука положи оружје.

0206    Шалетићи њега уфатише,

0207    И вежу му руке наопако,

0208    Метнуше га на коња вранога

0209    Да га Вуко води Љубовићу,

0210    А одправи до шест браће миле,

0211    Отправи их на своје дворове,

0212    И даде им Лукино оружје,

0213    Јер се боји Шалетићу Вуко,

0214    Хоће бего познати оружје

0215    Које му је с брата понесено,

0216    Понесено с брата и ујака.

0217    Он доведе Луку к Љубовићу.

0218    Сједе бего Радовића Луку,

0219    Па га тако запитива бего:

0220    „Богу тебе, Радовићу Лука.

0221    “Кажи право, вјере ти хришћанске!

0222    „Ка’ си мога брата изгубио

0223    “Ђе си сврћа у Херцеговину?

0224    „Ко је моју кућу ископао?

0225    “Ко је мога брата теб’ издао?„ -

0226    “Казаћу ти, бего Љубовићу!

0227    „Ја сам сврћа к Вуку побратиму,

0228    “Ранио ме за петнаест данах,

0229    „И кад смо ти брата погубили

0230    “Ми смо шићар тако дијелили:

0231    „Мене главе, а њему оружје.“

0232    Када бего оно разумио,

0233    Он отправи своје вјерне слуге,

0234    Доведоше до шест Шалетића

0235    У бијелу двору Љубовића,

0236    И свијема главе посјекоше,

0237    Вука жива на колац вргоше;

0238    А бег Луку изл’јечио димно,

0239    И даде му свијетло оружје

0240    Које му је с брата уграбио,

0241    И справи га на своје дворове.

0242    Здраво дође, весела му мајка!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Prava plata nevjerniku