Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_максима_црнојевића

Женидба Максима Црнојевића

Женидба Максима Црнојевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

Текст пјесме

0001    Подиже се Црнојевић Иво,

0002    Те отиде преко мора сиња,

0003    И понесе три товара блага,

0004    Да он проси лијепу ђевојку

0005    За Максима за сина својега

0006    Милу шћерцу дужда од Млетака,

0007    Иво проси, дужде се поноси;

0008    Но се Иво оканити не ће,

0009    Снаху проси три пуне године,

0010    Снаху проси, а просипље благо.

0011    Ја кад Иван благо похарчио,

0012    Латини му дадоше ђевојку,

0013    Ђевојачки прстен прифатише.

0014    Пријатељи свадбу устоваше:

0015    Свадбу кажу у години првој.

0016    Док отиде здраво до Жабљака,

0017    И роди му вино и вшеница,

0018    И сакупи хиљаду сватова.

0019    Ја кад тако свадбу уредише,

0020    Земан дође, те ти дому пође,

0021    А прати га нови пријатељу,

0022    Пријатељу дужде од Млетака,

0023    И прате га два дуждева сина,

0024    И прати га стотина Латина.

0025    Но иштети Иван на походу:

0026    Иде мудро, проговори лудо:

0027    Рече дужду нову пријатељу:

0028    „Пријатељу, дужде од Млетака!

0029    „Чекај мене с хиљаду сватова,

0030    „Од хиљаде мање бити не ће,

0031    „Чини ми се хоће бити више;

0032    „Кад пријеђем море у то поље,

0033    „Ти истури хиљаду Латина,

0034    „Нек ми срету у пољу сватове:

0035    „Не ће бити љепшега јунака

0036    „У мојијех хиљаду сватова

0037    „Ни у твојих хиљаду Латина

0038    „Од Максима од мојега сина,

0039    „Сина мога, мила зета твога.”

0040    А то слуша дужде од Млетака,

0041    Два сокола, два дуждева сина,

0042    И слушаше стотина Латина.

0043    Мило било дужду од Млетака,

0044    Руке шири, те г’ у лице љуби:

0045    „Фала, пријо, на бесједи такој!

0046    „Кад ја стекох мила зета свога,

0047    „Ком љепоте у хиљади нема,

0048    „Вољећу га него око једно,

0049    „Вољећу га њег’ једнога сина;

0050    „Ја ћу њему даре приправљати,

0051    „Приправљати коње и соколе,

0052    „И ковати чекркли челенке,

0053    „И резати коласте аздије,

0054    „Нека носи, нека се поноси;

0055    „Ако л’ тако то не буде, пријо,

0056    „Хоћеш доћи, ал’ ћеш грдно проћи.”

0057    Отале ми Ива испратише

0058    И на море воду натурише,

0059    Из ђемија њега истирише,

0060    Оде Иван здраво и весело.

0061    Ја кад био под бијели Жабљак,

0062    Виђе Иван своје б’јеле дворе:

0063    Бијели се у висину кула,

0064    На ћошета сићани чардаци,

0065    А сјају му срчали пенџери,

0066    Виђе Иван, па се ужелио,

0067    Ждрала коња фати бакрачлијом,

0068    А притегну ђемом од челика,

0069    Но му ждрале ситно подиграва.

0070    Нитко први њега не угледа,

0071    Угледа га вијерна љубовца

0072    С биле куле на срчали пенџер;

0073    Како виђе, позна господара

0074    И под њиме од мегдана ждрала,

0075    Па потрча низ високу кулу,

0076    Па потрча, а из грла викну,

0077    Викну слуге, набрекну слушкиње:

0078    „А ви, слуге! Пољу похитајте,

0079    „Те сретите пољем господара; ─

0080    „Бре, слушкиње! Бришите авлије; ─

0081    „А ђе си ми, дијете Максиме!

0082    „Ну похитај пред капију нашу,

0083    „Ето, сине, мила баба твога,’

0084    „Баба твога, господара мога,

0085    „Јаше коња сјетно и весело,

0086    „Чини ми се, снаху ј’ испросио.”

0087    Но Ивану слуге похитале,

0088    Те у пољу сретош’ господара,

0089    А Ивану љуба потрчала,

0090    Цјелива га у скут и у руку,

0091    Отпаса му свијетло оруже,

0092    Па оруже грли у наруче,

0093    У наручу носи на чардаке;

0094    Вјерне слуге коње прифатише;

0095    Ал’ ето ти дијете-Максима,

0096    Сребрн столак носи у наруче,

0097    У сто сједе Црнојевић Иво,

0098    Да с’ одмори, да му чизме скину.

0099    Како сједе у сребрна стола,

0100    Очи му се одмах отимаше,

0101    Те Максима погледује сина.

0102    Та да видиш јада изненада!

0103    Давно Иван дворе оставио

0104    Просит’ снаху три године дана,

0105    Иза њега болест ударила

0106    У Жабљака у постојбину му,

0107    Мучна болест, оне красте веље,

0108    На Максима красте напануле,

0109    Те му б’јело лице нагрдиле,

0110    Бијело му лице нашарале,

0111    Иза краста лице поцрњело,

0112    Поцрњело и одрпавило;

0113    Кунем ти се, како тамо кажу,

0114    Грднијега у хиљади нема

0115    Од Максима сина Иванова.

0116    Паде на ум Црнојевић-Иву,

0117    Ја какву је ријеч оставио

0118    Код његова нова пријатеља,

0119    Да одведе хиљаду јунака,

0120    Да љепшега од Максима нема,

0121    Јутрос, брате! Нема грднијега.

0122    Те се Иво био раскарио:

0123    Мрке брке ниско објесио,

0124    Мрки брци пали на рамена,

0125    У образ се љуто намрдио,

0126    Ни с ким Иво ријеч не бесједи,

0127    Веће гледа у земљицу црну;

0128    Колико се јунак раздертио

0129    Виђе љуба, па се досјетила,

0130    Подви скуте и подви рукаве,

0131    Цјелива му руку и кољено:

0132    „Господару! Ја се молим тебе,

0133    „Што с’ у образ сјетно невесело?

0134    „Ал’ нијеси снаху испросио?

0135    „Ал’ ти није по ћуди ђевојка?

0136    „Али жалиш три товара блага?”

0137    Ал’ је Иво љуби бесједио:

0138    „Ну одаље! Да те Бог убије!

0139    „Ја сам нама снаху испросио;

0140    „А по ћуди Латинка ђевојка:

0141    „Што је земље на четири стране

0142    „Љепоте јој у сву земљу нема,

0143    „Онакога ока у ђевојке,

0144    „Нит’ онаког стаса ни образа;

0145    „Ко ј’ видио вилу на планини,

0146    „Ни вила јој белћи друга није;

0147    „Ја не жалим три товара блага,

0148    „У Жабљаку пуна кула блага,

0149    „На благу се ни познало није;

0150    „Но сам дужду ријеч оставио,

0151    “Да доведем хиљаду сватова,

0152    „Да љепшега од Максима нема;

0153    „Јутрос, љубо, нема грднијега;

0154    „Ја се бојим кавге преко мора,

0155    „Кад Максима сагледају мога.”

0156    Но да видиш једне женске стране,

0157    Како грдно рече господару:

0158    „Господаре, да од Бога нађеш!

0159    „Куд те сила сломи преко мора

0160    „На далеко четрест конака,

0161    „Преко мора, да не видиш дома!

0162    „Ни без јада доведеш ђевојку!

0163    „А код твоје земље државине,

0164    „Земље твоје, Бара и Улћина,

0165    „Црне горе и Бјелопавлића,

0166    „Ломна Куча и Братоножића,

0167    „И лијепе варош-Подгорице,

0168    „И Жабљака твоје постојбине,

0169    „И Жабљака, и око Жабљака;

0170    „Да ожениш јединога сина,

0171    „И да нађеш за сина ђевојку,

0172    „Проћу себе главна пријатеља;

0173    „Но те сила сломи преко мора.”

0174    Кад то зачу Црнојевић Иво,

0175    Плану Иво, како огањ живи:

0176    „Ни сам био, ни сам је просио;

0177    „Ко ми дође, да ми је честита,

0178    „Живу ћу му очи извадити.”

0179    Хабер оде од уста до уста,

0180    То зачуше мали и велики,

0181    И зачула сва господа Српска,

0182    Те о томе нитко не бесједи.

0183    Тако стаде од године једне,

0184    Од године за девет пунијех

0185    Не помиње нитко за ђевојку;

0186    У десетој мезил књига стиже

0187    Од његова нова пријатеља,

0188    Пријатеља дужда од Млетака,

0189    Нов је био, па је постарио,

0190    Давно ј’ било то девет година!

0191    Књига Иву на кољено паде,

0192    Ал’ му књига доста грдно каже:

0193    „Пријатељу, Црнојевић-Иво!

0194    „Кад забраниш у пољу ливаду,

0195    „Јал’ је коси, ја другоме даји,

0196    „Да не бију слане ни шњегови

0197    „По ливади цвијет расцавтио;

0198    „Кад запросиш лијепу ђевојку,

0199    „Јал’ је води, јали је не проси:

0200    „Ти ми проси милу шћеру моју,

0201    „Ти је проси, и ја ти је дадох,

0202    „И ми онда свадбу устовасмо,

0203    „И ти каза до прве године,

0204    „Док ти роди вино и вшеница,

0205    „И сакупиш хиљаду сватова;

0206    „Ево прође и девет година,

0207    „Нити има тебе, ни сватова.

0208    „Брже пиши лист књиге бијеле,

0209    „Прати књигу милој шћери мојој,

0210    „Шћери мојој, а тој снаси твојој,

0211    „Да се твоја снаха преудаје,

0212    „Да ми слику тражи према себе,

0213    „А ти рђу тражи према тебе.”

0214    Ја кад виђе Црнојевић Иво,

0215    Књигу учи, а љуто се мучи.

0216    Код њега се нитко не придеси,

0217    Не придеси мудрога јунака,

0218    Ком’ би своје дерте исказао,

0219    Но од дерта погледује љубу:

0220    „Љубо моја! Ну ме сјетуј саде,

0221    „Ал’ ћу снаси књигу оправити,

0222    „Да се наша снаха преудаје;

0223    „Ал’ ћу слати, али слати не ћу?”

0224    Женска страна мудро проговара:

0225    „Господару, Црнојевић-Иво!

0226    „Ког’ су љубе досле сјетовале,

0227    „Кога досле, кога ли ћ’ одселе,

0228    „С дугом косом, а памећу кратком?

0229    „Ал’ ти хоћу ријеч проговорит’:

0230    „Од Бога је велика гријота,

0231    „А од људи зазор и срамота,

0232    „Ђевојачку срећу затомити

0233    „И у њену роду узаптити.

0234    „Послушај ме, драги господаре!

0235    „Од шта си се данас препануо?

0236    „Ако су га красте иштетиле,

0237    „Ако бидну главни пријатељи,

0238    „За то ријеч проговорит’ не ће:

0239    „Свак се боји муке и невоље.

0240    „Господару! Још бесједим тебе:

0241    „Ако с’ кавге преко мора бојиш,

0242    „Имаш данас пуну кулу блага,

0243    „У подруме трољетнога вина,

0244    „У амбаре бијеле вшенице;

0245    „Имаш на што свате покупити,

0246    „Рекао си хиљаду сватова,

0247    „Данас купи и хиљаде двије,

0248    „По избору коње и јунаке,

0249    „Ја кад виде тамо у Латина,

0250    „Прегледају силу и сватове,

0251    „Да је Максим слијепо дијете,

0252    „Не смију ти кавгу заметнути,

0253    „Купи свате, те води ђевојку,

0254    „Господаре! Више не премишљај.”

0255    Грохотом се Иван насмијао,

0256    Књигу пише, даде татарину,

0257    Те је прати дужду од Млетака:

0258    „Пријатељу, дужде од Млетака!

0259    „Ну ослушкуј и ноћи и дневи,

0260    „Запалићу на граду топове,

0261    „Запалићу тридесет топова,

0262    „Па запалит’ Крња и Зеленка,

0263    „Нека оде јека под облаке;

0264    „Пријатељу! Часа не почаси,

0265    „Но ми прати низ море ђемије,

0266    „Да ми сратеш не мору сватове.”

0267    А кад Иво књигу оправио,

0268    Он призивље к себи јазиџију,

0269    Па довати један табак књиге,

0270    Искидаше књигу на комате,

0271    Па пустише по књизи јазију,

0272    Те позивље кићене сватове.

0273    Прву књигу Иван оправио,

0274    Прати књигу Бару и Улћину

0275    На Милоша Обренбеговића:

0276    „О Милошу Обренбеговићу!

0277    „Позивљем те у моје сватове,

0278    „Стари свате да си пред сватове;

0279    „Но ми немој инокосан поћи,

0280    „Купи свата штогођ можеш веће,

0281    „Нек се знаду свати старосватски.”

0282    Другу Иван књигу оправио

0283    Покрај мора ломној гори Црној

0284    На сестрића Јован-капетана:

0285    „Бре, сестрићу, Јован-капетане,

0286    „Виђи књигу, часа не почаси,

0287    „Позивље те ујак у сватове,

0288    „Да си ђевер уз танку Латинку

0289    „Ти сестрићу, Јован-капетане;

0290    „Но ми немој инокосан поћи,

0291    „Купи свате ломну гору Црну,

0292    „Гору Црну и Бјелопавлиће,

0293    „Нека биде барем пет стотина,

0294    „Пет стотина ђеверскијех свата,

0295    „Нек је фала и мене и тебе.

0296    „Кад сакупиш кићене сватове,

0297    „Ти, сестрићу, да си под Жабљака,

0298    „Под Жабљака у поље широко.”

0299    Трећу Иван ситну књигу пишу

0300    Ломну Кучу и Братоножићу

0301    На војводу Ликовић-Илију:

0302    „О Илија, Брдској земљи главо!

0303    „Виђи књигу, не почаси часа,

0304    „Ти војводо да си у сватове,

0305    „Под Жабљака у широко поље,

0306    „Но, војводо, не пођ’ инокосан;

0307    „Поведи ми листом Брђанију.”

0308    А четврту књигу оправио,

0309    Прати књигу у Дрекаловиће

0310    На Милића Шереметовића:

0311    „Бре, Милићу Шереметовићу!

0312    „Купи свате све Дрекаловиће,

0313    „Викни ђецу све Васојевиће,

0314    „Крени ђецу до зелена Лима;

0315    „Што је веће, то је боље за те.”

0316    Пету Иван књигу оправио,

0317    Прати књигу варош-Подгорици,

0318    Подгорици, бутун породици,

0319    На рођака главнога јунака,

0320    На сокола, Кујунџића Ђура:

0321    „Ти соколе, Ђуро Кујунџија!

0322    „Виђи књигу, не почаси часа,

0323    „Но ти купи кићене сватове,

0324    „Купи браћу све Подгоричане,

0325    „Па ођени коње и јунаке:

0326    „Удри коњма седла османлије,

0327    „И злаћане рате до копита,

0328    „А на прси сјајна силембета,

0329    „Нек с’ јуначки коњи окићени;

0330    „На јунаке дибу и кадифу,

0331    „И црвену чоху сајалију,

0332    „Што од воде чоха црвенија,

0333    „А од сунца чоха руменија,

0334    „А на главе калпак и челенке,

0335    „На јунаке меневиш доламе,

0336    „А на ноге ковче и чакшире;

0337    „Нек су наша ђеца окићена,

0338    „Нек су наша ђеца ођевена

0339    „Са онијем рухом господскијем,

0340    „Да сватове моје зачините,

0341    „Да љепоте ни тог руха нема,

0342    „Да им нема лица ни облика

0343    „У сву Српску земљу и Латинску:

0344    „Латини се хоће зачудити

0345    „А ономе Српском одијелу,

0346    „У Латина свашта на свијету,

0347    „Они могу сребро поковати,

0348    „Поковати и сребро и злато,

0349    „Сајалију чоху порезати;

0350    „Не могу се довити Латини

0351    „Господскоме на образу лицу,

0352    „И господском оку јуначкоме,

0353    „Што су ђеца ти Подгоричани.”

0354    Пету књигу Ђуру оправио,

0355    И по књигам’ позвао сватове,

0356    А Жабљака и без књиге зовну,

0357    И Жабљака и око Жабљака

0358    Ја да можеш оком погледати

0359    И ушима јеку послушати,

0360    Кад се ситне књиге растурише

0361    Од тог мора до зелена Лима,

0362    Те пођоше Српске поглавице

0363    И војводе, што су за сватове,

0364    И делије све главни јунаци!

0365    Кад виђеше старци и тежаци,

0366    Потурише рала и волове,

0367    Све се на јад сломи у сватове

0368    У широко поље под Жабљака;

0369    А чобани стада оставише,

0370    Девет стада оста на једноме,

0371    Све се сломи у широко поље

0372    Господару јутрос на весеље.

0373    Од Жабљака до воде Цетиње

0374    Све широко поље притискоше:

0375    Коњ до коња, јунак до јунака,

0376    Бојна копља како чарна гора,

0377    А барјаци како и облаци,

0378    Разапе се чадор до чадора,

0379    Под чадоре красне поглавице;

0380    Дан данише пак и заноћише:

0381    Но да видиш јутру на уранку

0382    Прије данка и јаснога сунца

0383    Подранила једна поглавица,

0384    Што је једној земљи старјешина,

0385    По имену Јован капетане,

0386    Што бијаше ђевер уз ђевојку,

0387    Подранио, поље оставио,

0388    И у поље кићене сватове,

0389    А дошао граду на бедене,

0390    Нико шњиме није полазио,

0391    С господаром цигле двије слуге,

0392    Двије слуге иду назорице,

0393    А господар шњима не бесједи,

0394    Но је чело грдно намрдио,

0395    А пониско брке објесио,

0396    Мрки брци пали на рамена;

0397    Он ми шета граду по бедену,

0398    Прегледује на граду топове,

0399    Прегледује своју госпоштину,

0400    Прегледујте, брате, царевину,

0401    Највише се очи отимаху

0402    На кићене у пољу сватове:

0403    Није шала, није шуркулија,

0404    Од Жабљака до Цетиње воде

0405    Ударен је чадор до чадора,

0406    Коњ до коња, јунак до јунака,

0407    Бојна копља како гора чарна,

0408    А барјаци како и облаци.

0409    Тако Јован бјеше уранио,

0410    Те он шета граду по бедену,

0411    А виђе га Црнојевић Иво,

0412    Па Ивану врло мучно било,

0413    На јутру му назва добро јутро:

0414    „Добро јутро, Јован-капетане!

0415    „Што с’, сестрићу, јутрос уранио?

0416    „Што с’ у пољу чадор оставио,

0417    „И у пољу кићене сватове?

0418    „Што ли си се, сине, намрдио?

0419    „У образ си сјетно невесело:

0420    „Каж’ ујаку јутрос на уранку?”

0421    Проговара Јован-капетане:

0422    „Прођи ме се, мој ујаче Иво!

0423    „Коју бих ти ријеч бесједио,

0424    „Ти ми ријеч послушати не ћеш:

0425    „А кад би ме, ујо, послушао,

0426    „Да отвориш те подруме твоје,

0427    „Да даш доста издобила вина,

0428    „Да напојиш у пољу сватове,

0429    „Па да пустиш те хитре телале,

0430    „Нек телали кроз сватове викну,

0431    „Нек сватови сваки дому иде.

0432    „Ну растури то весеље твоје,

0433    „Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

0434    „Е смо нашу земљу опустили,

0435    „Сломила се земља у сватове,

0436    „Оста земља пуста на крајини,

0437    „Земља наша страшна од Турака,

0438    „Од Турака преко воде сиње.

0439    „Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

0440    „И прије су вођене ђевојке,

0441    „И прије су момци ожењени,

0442    „И прије су весеља бивала

0443    „У свој земљи, у свој краљевини;

0444    „Твога јада ниђе није било,

0445    „Да подигнеш земљу у сватове!

0446    „А далеко кости занијети

0447    „Браћи нашој преко мора сиња,

0448    „Преко мора четрест конака,

0449    „Ђе нам тамо своје вјере нема,

0450    „Нит’ имамо красна пријатеља,

0451    „Но је нама белћи земља жедна,

0452    „Па кад виде преко мора сиња,

0453    „Када виде све Српске јунаке,

0454    „Ја се бојим кавге међу браћом,

0455    „Може јада бити на весељу,

0456    „Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

0457    „Да ја тебе једне јаде кажем:

0458    „Синоћ пољу легох под чадором,

0459    „Допадоше двије моје слуге,

0460    „На перо ме ћурком покриваше

0461    „И господско лице завијаше;

0462    „Очи склопих, грдан санак виђех,

0463    „Грдан санак, да га Бог убије!

0464    „Ђе у сану гледам на небеса,

0465    „На небу се, ујо, наоблачи,

0466    „Па се облак небом окреташе,

0467    „Облак дође баш више Жабљака,

0468    „Више твога поносита града,

0469    „Од облака пукоше громови,

0470    „Гром удари тебе у Жабљака,

0471    „Баш у твоју красну краљевину,

0472    „У дворове твоју постојбину,

0473    „Жабљака ти огањ оборио

0474    „И најдоњи камен растурио;

0475    „Што бијаше један ћошак бијел,

0476    „Ћошак паде на Максима твога,

0477    „Под ћошком му ништа не бијаше,

0478    „Испод ћошка здраво изишао. ─

0479    „Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

0480    „Не смијем ти санак исказати,

0481    „Тек ако је сану вјеровати,

0482    „Вјеровати сану и биљези,

0483    „Ја ти, ујо, хоћу погинути,

0484    „Погинути у твоје сватове,

0485    „Јал’ погинут’ јали рана допаст’.

0486    „Мој’ ујаче, да од Бога нађеш!

0487    „Ако мене штогођ биде тамо,

0488    „Каква мука у весељу твоме,

0489    „Јал’ погинем, јал’ допаднем рана,

0490    „Чекај, ујо, онда јаде грдне:

0491    „Ел’ ја водим ђеце под барјаке

0492    „Породице љута Црногорца,

0493    „Под барјаке ђеце пет стотина:

0494    „Ђе јаокнем сви ће јаокнути,

0495    „Ђе погинем, сви ће погинути.

0496    „Но ти с’ молим јутрос на подранку,

0497    „Молим ти се, а љубим ти руку,

0498    „Да растуриш у пољу сватове,

0499    „Нек сватови сваки дому иде.

0500    „Прођ’ с’ ђевојке, да је Бог убије!”

0501    Кад то чуо Црнојевић Иво,

0502    Плану Иво, како огањ живи,

0503    Те он кара сестрића Јована,

0504    Њега кара и љуто га куне:

0505    „Зао санак, сестрићу Јоване!

0506    „Бог годио и Бог догодио,

0507    „На тебе се таки санак збио!

0508    „Кад га виђе, рашта оповиђе,

0509    „Оповиђе јутрос на подранку,

0510    „Кад сватови мисле да полазе? ─

0511    „Мој сестрићу, Јован-капетане!

0512    „Сан је лажа, а Бог је истина;

0513    „Ружно си се главом наслонио,

0514    „А мучно си нешто помислио. ─

0515    „Знаш, сестрићу, не знали те људи!

0516    „Доста ми је и муке и руге:

0517    „Насмија се сва господа наша,

0518    „А шапатом збори сиротиња,

0519    „Ђе ми сједи снаха испрошена

0520    „И код баба и код старе мајке,

0521    „А ђе сједи за девет година?

0522    „Знаш, сестрићу, не знали те људи!

0523    „Да ћу тамо јунак погинути,

0524    „Не ћу моју снаху оставити

0525    „Ни весеље јутрос растурити.

0526    „Но како си мене старјешина

0527    „И пошао ђевер уз ђевојку,

0528    „Ну набрекни на камену граду,

0529    „Ну набрекни, призови тобџије,

0530    „Нека топе пуне и напуне,

0531    „Нек напуне тридесет топова;

0532    „Па призови старца Недијељка,

0533    „Што му б’јела прошла појас брада,

0534    „Који чува тоне баљемезе,

0535    „Чува топе Крња и Зеленка,

0536    „А којијех у свој земљи није

0537    „У влашкијех седам краљевина,

0538    „У Турскога Отмановић-цара;

0539    „Ну призови старца Недијељка,

0540    „Нека топе пуни па препуни,

0541    „Нека прида праха и олова,

0542    „Нек подигне небу под облаке,

0543    „Нека пукну стари баљемези;

0544    „Хабер подај пољу у сватове,

0545    „Нек се наша браћа ослободе,

0546    „Нек одмакну коње од обале

0547    „Од студенте од воде Цетиње,

0548    „Е се могу коњи покидати,

0549    „У Цетињу воду поскакати,

0550    „Браћу наше кићене сватове

0551    „Из убаха ватити грозница:

0552    „Ну објави и свој браћи кажи,

0553    „Ђе ће пући тридесет топова,

0554    „Хоће пући Крњо и Зеленко.

0555    „Па закажи, мој мили сестрићу!

0556    „Нек чауши у то поље викну,

0557    „Нека крену низ поља сватове;

0558    „Ево ћемо преко мора сиња.”

0559    Послуша га Јован капетане,

0560    Те привикну на граду тобџије,

0561    И призива стара Недијељка,

0562    Напунише тридесет топова,

0563    Напунише Крња и Зеленка,

0564    Напунише, па их препунише,

0565    Придадоше праха и олова,

0566    Дигоше их небу под облаке,

0567    Па им живи огањ придадоше.

0568    Да се можеш, брате, придесити

0569    У ушима јеку послушати,

0570    И очима сеир погледати,

0571    Ја кад пуче тридесет топова,

0572    Па кад пуче Крњо и Зеленко,

0573    Поље тутњи, а планина јечи,

0574    Цетиња се вода успљускује,

0575    Попадоше коњи на кољена,

0576    А јунаци млоги потрбушке:

0577    Није шала на граду топови!

0578    Није шала Крњо и Зеленко!

0579    Чауш викну, куцну далбулана,

0580    Кренуше се из поља сватови,

0581    Отидоше и здраво и мирно.

0582    Како који конак у напредак,

0583    Све гаирет бољи међу браћом.

0584    Преходише поља и планине,

0585    Спустише се у приморје равно

0586    У широко поље покрај мора,

0587    Те сватови поље притискоше,

0588    Угледаше у море ђемије,

0589    Пријатеље у сретаоштину;

0590    Сватови се рахат учинише

0591    У широку пољу покрај мора:

0592    Ко имаше коња од мегдана,

0593    Окреће га по пољу џилита;

0594    Ко л’бекрија, нагиње чутуром,

0595    Те он пије оно рујно вино;

0596    Ко имаше грло поуздано,

0597    Попијева сватске поскочице;

0598    Међу њима Црнојевић Иво

0599    Јаше ждрала коња од мегдана,

0600    Око њега два сокола сива:

0601    С десне стране дијете Максиме,

0602    Што је Максим красан ђувеглија,

0603    На његову од мегдана вранцу;

0604    А с лијеве Милош Обреновић

0605    На дорату коњу од мегдана,

0606    Иван гледа ђецу око себе,

0607    Гледа ђецу, паке проговара:

0608    „Браћо моја, кићени сватови!

0609    „И ви браћо, све војводе младе!

0610    „Ја бих стио проговорит’ ријеч,

0611    „Кад би сте ме, браћо, послушали:

0612    „Ми хоћемо преко мора сиња,

0613    „Преко мора четрест конака,

0614    „А водимо мила сина мога,

0615    „Сина мога хитра ђувеглију,

0616    „Ал’ су њега красте нагрдиле,

0617    „И сина ми мука оборила,

0618    „Грднијега у сватове нема;

0619    „А ја, браћо, јесам говорио

0620    „На просидби, кад снаху испросих,

0621    „Што доведем кићенијех свата,

0622    „И у Млетку што биде Латина,

0623    „Да љепшега не ће бит’ јунака

0624    „Од Максима од сина мојега;

0625    „Јутрос, браћо, нема грднијега!

0626    „И ја сам се љути раздертио,

0627    „Да кад дођем нову пријатељу,

0628    „Пријатељ ће мене застиђети,

0629    „И турити кавгу у сватове;

0630    „Него, браћо, кићени сватови!

0631    „Десио се данас међу нама

0632    „Главан јунак војвода Милошу,

0633    „Та Милошу Обреновићу,

0634    „Љепоте му у сватове нема,

0635    „Ни ће бити тамо у Латина;

0636    „Кад бисте ме, браћо, послушали,

0637    „Да скинемо перје и челенку,

0638    „Са Максима мила сина мога

0639    „На Милоша Обренбеговића,

0640    „Да Милоша зетом учинимо,

0641    „Док ђевојку отуд изведемо.”

0642    Кад то чуше кићени сватови,

0643    Нема брата ни кићена свата,

0644    Нема брата, томе да кметује;

0645    Не смијаху кићени сватови,

0646    Ел је Максим крвничко кољено,

0647    Могу њему жао начинити,

0648    Може неком главу укинути:

0649    Нема кмета, да кметује томе;

0650    Проговори војвода Милошу:

0651    „О Иване, наша поглавице!

0652    „Што дозивљеш и браћу сазивљеш,

0653    „Но ми пружи десну твоју руку,

0654    „И задај ми Божу вјеру тврду

0655    „За Максима за твојега сина,

0656    „Да Максиму жао не учиниш,

0657    „На весељу ђе га сад потураш,

0658    „Од мене ти Божа вјера тврда,

0659    „Превешћу ти схану преко мора

0660    „И без кавге и без муке какве;

0661    „Тек, Иване, не ће тевећели:

0662    „Штогод биде дара зетовскога,

0663    „Да ми дара нитко не дијели.”

0664    Кад то зачу Црнојевић Иво,

0665    Грохотом се, брате, осмјенуо:

0666    „О Милошу, Српска поглавице!

0667    „Шта помињеш дара зетовскога?

0668    „Тврђа вјера, брате, од камена,

0669    „Нитко т’ дара дијелити не ће,

0670    „Преведи ми снаху преко мора,

0671    „Доведи је у бијели Жабљак,

0672    „И ја ћу те, брате, даривати:

0673    „Даћу тебе двије чизме блага,

0674    „И даћу ти моју купу златну,

0675    „Која бере девет литар’ вина,

0676    „Што ј’ од сува саливена злата;

0677    „И још ћу те, брате, даривати:

0678    „Даћу тебе суру бедевију,

0679    „Бедевију, што ждријеби ждрале,

0680    „Што ждријеби коње огњевите;

0681    „Објесићу т’ сабљу о појасу,

0682    „Која ваља тридест ћеса блага.”

0683    И тако се браћа подигоше,

0684    И скидоше перје са Максима,

0685    Златно перје, чекркли челенку,

0686    На Милоша Обренбеговића,

0687    Те Максима јандал оћушнуше,

0688    А Милоша зетом учинише.

0689    У то доба мору ударише,

0690    У сиње се море навезоше.

0691    Бог им даде и од Бога срећа,

0692    Из мора се здраво извезоше

0693    А под Млетке града ударише,

0694    Те Млетачко поље притискоше.

0695    На граду се отвори капија,

0696    А навали и мушко и женско,

0697    Но да срету у пољу сватове,

0698    Да учине сеир од сватова,

0699    И да виде, јел’ истина тако,

0700    Да познају зета дуждевога,

0701    Јел’ истина, како људи кажу,

0702    Да м’ љепоте у далеко нема,

0703    У сватове ни пак у Латине.

0704    Ласно зета познавати бјеше

0705    По његову перју и челенци,

0706    По његову стасу и образу.

0707    Кад виђеше, да ј’ истина тако,

0708    Допадоше два дуждева сина,

0709    Те сретоше мила зета свога,

0710    Грле зета и отуд и отуд,

0711    Па га воде на танке чардаке,

0712    А на конак свате растурише

0713    По тројицу и по четворицу,

0714    Како ће им бити понајбоље.

0715    Чудан адет бјеше у Латина,

0716    Свадбовати роду ђевојачком

0717    И одморит’ коње и јунаке;

0718    Посиђеше три-четири дана,

0719    Кад четврто освануло јутро,

0720    Те пукоше на граду топови,

0721    Чауш викну, куцну далбулана,

0722    Нек су хазур кићени сватови,

0723    Земан дође, да ти дома пођу.

0724    Сватови се на број искупише

0725    У шарену камену авлију,

0726    Затворена врата на капију,

0727    Затворена и пак заклопљена,

0728    На капији четири џелата,

0729    Два Арапа и два Латинина,

0730    Крваве им руке до рамена

0731    И острице сабље до балчака,

0732    Сватови се мало препадоше;

0733    Но да видиш још повеће биде:

0734    Нема њима два најбоља друга,

0735    Нема друга војводе Милоша,

0736    Што су њега зетом учинили,

0737    И нема им Латинке ђевојке,

0738    А ђевојке, око шта су дошли!

0739    Ал’ сватови мало причекаше,

0740    Стаде звека камена сокака,

0741    Стаде звека, стаде отуд јека,

0742    Ал’ ето ти војводе Милоша

0743    На његову од мегдана дору,

0744    Уставља га ђемом од челика,

0745    А довата мало бакрачлијом,

0746    А доро му ситно подиграва,

0747    Те весело у дружину дође,

0748    На јутру им назва добро јутро,

0749    Сва дружина једну ријеч кажу:

0750    „Добре дође, дијете Максиме!”

0751    За Милошем одмах пристадоше

0752    Двије шуре, зета пристигоше,

0753    Донијеше господскога дара,

0754    Да дарују зета код сватова:

0755    Један шура један пешкеш даје:

0756    Доведе му без биљеге вранца,

0757    И на вранцу Латинку ђевојку,

0758    Но се пусник к земљи увијаше,

0759    Од чистога и сребра и злата,

0760    У злато су коња опковали,

0761    Златни рати бију по копити,

0762    А на прси дивна силембета;

0763    И на руци сивога сокола,

0764    Те Максима зета дозиваше:

0765    „На поклон ти коњиц и ђевојка

0766    „И на коњу и сребро и злато,

0767    „И на поклон сива тица соко,

0768    „Кад си тако виђен међу браћом.”

0769    А Милош се с коња поклањаше,

0770    Те лијепо дара приваташе.

0771    Други шура сабљу донесао

0772    Саливену од сувога злата,

0773    Сабља ваља млого била блага,

0774    Опаса је зету о појасу:

0775    „Носи, зете, те ми се поноси.”

0776    Ал’ ето ти пунца и пунице,

0777    Ја каква ли дара донијеше!

0778    Пунац носи калпак и челенку,

0779    У челенци алем камен драги,

0780    Који сјаје како јарко сунце,

0781    Погледати не да у јунака,

0782    Те Максима зета дозиваше:

0783    „На поклон ти калпак и челенка.”

0784    Милош дара давно приваташе.

0785    А да видиш злосретне пунице!

0786    Она носи од злата кошуљу,

0787    Која није кроз прсте предена,

0788    Ни у ситно брдо увођена,

0789    Ни на разбој она ударана,

0790    Но кошуља на прсте плетена,

0791    У колијер уплетена гуја,

0792    А под грлом изведена глава,

0793    Баш се чини, као да је жива,

0794    Љута гуја (гуја ће га уд’рит’),

0795    На глави јој алем камен драги,

0796    Каде иде момак са ђевојком

0797    У ложницу, да не носи св’јеће,

0798    Нек свијетли алем камен драги,

0799    Те Максима зета дозиваше:

0800    „На поклон ти од злата кошуља.”

0801    Но се чуде кићени сватови,

0802    Но се чуде дару Латинскоме.

0803    Но да видиш дара изненада:

0804    Ал’ ето ти старца Јездимира,

0805    Мила брата дужда од Млетака,

0806    Бијела му прошла појас брада,

0807    На златну се штаку наслонио,

0808    Рони сузе низ господско лице,

0809    Рони сузе, и невоља му је:

0810    Седам жена мијенио био,

0811    А од срца не им’о порода,

0812    Па узео к себе синовицу,

0813    Синовицу, њему особницу,

0814    Меште кћери и меште синова,

0815    Пак се старцу саде ражалило,

0816    Ел је спрема преко мора сиња;

0817    Неко чудо бјеше сагучио

0818    И турио под пазухо своје,

0819    А кад дође к браћи сватовима,

0820    По имену зета дозиваше,

0821    Дозиваше, па га огрташе,

0822    Огрну га коластом аздијом,

0823    Саврх главе до зелене траве

0824    Покри зета и коња дората;

0825    Ја каква је, јада допанула!

0826    У јуначке очи ударила,

0827    И причају и казују људи,

0828    Док изнутра уд’рио поставу,

0829    Отишло је тридест ћеса блага,

0830    А с лица јој ни хесапа нема:

0831    „На поклон ти, ти мој мили зете!

0832    „На поклон ти коласта аздија,

0833    „Које данас у свијету није

0834    „У нашега ни једног краља,

0835    „Ни ће бити у цара Турскога;

0836    „Носи, зете, те ми се поноси!”

0837    Максим гледа јаде испријека,

0838    Испријека, али попријеко.

0839    Ја кад тако зета дариваше,

0840    На капиј’ се отворише врата,

0841    Па стадоше слуге и слушкиње

0842    На капију свате даривати:

0843    О коњима везе јаглуке,

0844    Јунацима танке бошчалуке;

0845    Дариваше, пољу испратише,

0846    На ђемије води натурише,

0847    Из ђемија зраво истурише,

0848    Отидоше здраво и весело.

0849    Ја кад бише пољу под Жабљака,

0850    Ђено су се браћа састанула,

0851    Ђено ће се с јадом растанути;

0852    Но да видиш јаду започетка:

0853    Похитао дијете Максиме

0854    На његову без биљеге вранцу

0855    И скупио десетину друга,

0856    Хоће к својој на муштулак мајци;

0857    А кад виђе војвода Милошу,

0858    Те дората коња подиграва,

0859    А догна га билзу до ђевера,

0860    До ђевера Јован-капетана,

0861    Ђевојке се руком дофатио;

0862    Ал’ да видиш проклете ђевојке!

0863    На очи јој златали мараме,

0864    Ријетке су, те кроз њих виђаше,

0865    Ја кад виђе коња и јунака,

0866    Превари се, занесе је памет,

0867    Те устури златали мараме,

0868    А открива очи обадвије,

0869    А пружи му руке обадвије;

0870    Но ко виђе, чини с’ не видио,

0871    Виђе свекар Црнојевић Иво,

0872    Виђе свекар, и за јад му било,

0873    Те Латинци снаси проговара:

0874    „К себе руке, мила снахо моја!

0875    „К себе руке, обје ти отпале!

0876    „Покри очи, обје ти испале!

0877    „Рашта гледаш на јунака туђа,

0878    „На Милоша Обренбеговића?

0879    „Но погледај, мила снахо моја!

0880    „Но погледај пољем пред сватове,

0881    „Штоно јунак на коњу вранчићу,

0882    „Бојно копље носи у рукама,

0883    „Златан сјаје на плећима штитник,

0884    „А красте му лице нагрдиле,

0885    „Иза краста лице поцрњело,

0886    „Оно ти је дијете Максиме;

0887    „А ја сам се тамо пофалио,

0888    „Кад сам тебе у баба просио,

0889    „Штогођ биде кићенијех свата,

0890    „Да не биде љепшега јунака

0891    „Од Максима од сина мојега;

0892    „У том сам се, снахо, препануо,

0893    „Милоша смо зетом учинили,

0894    „И Милошу даре поклонили,

0895    „Да преведе тебе преко мора,

0896    „И без кавге и без муке наше.”

0897    Кад јој рече, ка’ да посијече,

0898    Те под собом коња уставила,

0899    Напријед му ни крочити не ће,

0900    Па Латинка свекру проговара:

0901    „Мио свекре, Црнојевић-Иво!

0902    „Максиму си срећу изгубио,

0903    „Како с’ другог зетом учинио.

0904    „Рашта, свекре? Да од Бога нађеш!

0905    „Ако су га красте иштетиле,

0906    „Ко је мудар’ и ко је паметан,

0907    „Томе, свекре, ваља разумјети,

0908    „И свак може муке допанути;

0909    „Ако су га красте нашарале,

0910    „Здраве су му очи обадвије,

0911    „Срце му је баш које је било:

0912    „Ако л’ си се, свекре, препануо,

0913    „Ђе је Максим још танко дијете,

0914    „Њега чеках за девет година,

0915    „Њега чеках у бабову двору,

0916    „И још бих га за девет чекала

0917    „У Жабљаку у вашему граду,

0918    „Ником не бих образ застидела,

0919    „Ни ја роду, ни ја дому моме.

0920    „Но ти, свекре, Богом ти се кунем!

0921    „Ја ти враћај благо са јабане,

0922    „Са вашега војводе Милоша,

0923    „Те удари на Максима твога,

0924    „Јал’ напријед ни крочити не ћу,

0925    „Баш да ћеш ми очи извадити.”

0926    Но се Иван љуто узмучио,

0927    Призва браћу и неке војводе:

0928    „Браћо моја, ако Бога знате!

0929    „Ну кметујте мене и Милошу

0930    „За нашега дара из Латина.”

0931    Нема кмета ни добра јунака,

0932    Ја који ће томе кметовати,

0933    Ел су биле руке уфатили,

0934    И задали Божу вјеру тврду,

0935    Да му дара нитко не дијели,

0936    Но још Иван да га подарује,

0937    Не могоше браћа да кметују,

0938    Ел се једном утврдило било.

0939    Ја кад зачу војвода Милошу,

0940    Те пригони од мегдана дора,

0941    А Ивану ријеч проговара:

0942    „О Иване, наша поглавице!

0943    „Камо вјера? Стигла те невјера!

0944    „Нијесмо ли вјеру учинили,

0945    „Да ми дара нитко не дијели?

0946    „А сад сте се томе присјетили!

0947    „Кад си мучан и кад си невјеран,

0948    „Море! Ћу ти дара поклонити

0949    „Рад’ хатара наше браће красне,

0950    „Прва ћу ти дара поклонити,

0951    „На поклон ти вранац и ђевојка,

0952    „Да је пута и правога суда,

0953    „Ђевојка је мене поклоњена,

0954    „Поклонио и отац и мајка,

0955    „Поклонила оба брата њена;

0956    „Ал’ о томе не ћу говорити,

0957    „Већ ти хоћу дара поклонити,

0958    „И на коњу и сребро и злато,

0959    „И поклонит’ сивога сокола,

0960    „И на поклон сабља од појаса;

0961    „Свега ћу ти дара поклонити,

0962    „Већ ја не дам цигле до три марве:

0963    „Не дам с главе тастове челенке,

0964    „Са рамена коласте аздије,

0965    „И ја не дам од злата кошуље,

0966    „Хоћу носит’ мојој земљи дивној,

0967    „Нек пофала мојој браћи биде;

0968    „Кунем ви се и Богом и вјером,

0969    „Не дам тако три комата дара.”

0970    Кад зачуше кићени сватови,

0971    Те сватови једну ријеч кажу:

0972    „Фала тебе, војводо Милошу!

0973    „Фала тебе, господско кољено!

0974    „Кад си таки виђен међу браћом,

0975    „Кад си виђен и кад си погодан.”

0976    Сви сватови једну ријеч кажу;

0977    Сватови се браћа погодише,

0978    Но имају непогодна друга,

0979    А на коњу несретну ђевојку,

0980    Ђевојци је врло жао дара,

0981    А највише од злата кошуље,

0982    Те привикну из бијела грла

0983    По имену дијете Максима;

0984    Препаде се Црнојевић Иво,

0985    Те Латинци снаси проговара:

0986    „Снахо моја, Латинко ђевојко!

0987    „Немој викат’ дијете Максима,

0988    „Ели смо му жао учинили,

0989    „А Максим је хитар кавгаџија,

0990    „Хоће, снахо, заметнути кавгу

0991    „На весељу у сватове своје;

0992    „Снахо моја, Богом ти се кунем!

0993    „У Жабљаку пуна кула блага,

0994    „Све ћу благо тебе поклонити,

0995    „Чин’ од блага, што је тебе драго.”

0996    Ал’ не слуша злосретна ђевојка,

0997    Викну једном, па га не довикну,

0998    Другом викну, доке га довикну;

0999    Максим врана коња поврнуо,

1000    Ослушкује, шта ће бесједити,

1001    А ђевојка грдно проговара:

1002    „О Максиме, немала те мајка!

1003    „Мајка нема до тебе једнога,

1004    „А по данас ни тебе не било!

1005    „Од копља ти градили носила!

1006    „А од штита гробу поклопнице!

1007    „Црн ти образ на Божем дивану!

1008    „Како ти је данас на мегдану

1009    „Са вашијем војводом Милошем;

1010    „За што благо дадосте другоме?

1011    „А није ми ни тог жао блага,

1012    „Нека носи, вода г’ однијела!

1013    „Но ми жао од злата кошуље,

1014    „Којуно сам плела три године

1015    „А са моје до три другарице,

1016    „Док су моје очи искапале

1017    „Све плетући од злата кошуљу,

1018    „Мислила сам, да љубим јунака

1019    „У кошуљи од самога злата,

1020    „А ви данас дадосте другоме;

1021    „Но ме чу ли, ђувеглија Максо!

1022    „Брже враћај са јабане благо,

1023    „Ако л’ благо повратити не ћеш,

1024    „Кунем ти се Богом истинијем!

1025    „Напријед ти ни крочити не ћу,

1026    „Но ћу добра коња окренути,

1027    „Догнаћу га мору до обале,

1028    „Па ћу ватит’ листак шемишљиков,

1029    „А моје ћу лице нагрдити,

1030    „Док покапље крвца од образа,

1031    „По листу ћу писати јазију,

1032    „Додаћу је сивоме соколу,

1033    „Нека носи стару бабу моме,

1034    „Нека купи сву Латинску силу,

1035    „Нек ти хара бијела Жабљака,

1036    „Нек ти враћа жалост за срамоту.”

1037    Кад то зачу дијете Максиме,

1038    То Максиму врло за јад било,

1039    Врана коња натраг приповрну,

1040    Опаса га троструком канџијом,

1041    Пуче кожа коњу по сапима,

1042    А покапа крвца по копити,

1043    Но му љуто пусник поскочио,

1044    По три копља у небо скочио,

1045    По четири земље прескочио.

1046    Не деси се доброга јунака,

1047    Да увати грдна злосретника,

1048    Но му сокак пољем учинише,

1049    А нико се јаду не досјети,

1050    Порашта је коња повратио.

1051    А кад виђе војвода Милоше,

1052    Грохотом се јунак насмијао:

1053    „Фала Богу! Фала истиноме!

1054    „Куд се оно Максим затрчао?”

1055    А не види јаде изненада.

1056    Кад допаде дијете Максиме,

1057    На Милоша бојно копље пушти,

1058    Бојнијем га копљем ударио

1059    Под челенку међу очи црне,

1060    На затиљак очи искочише,

1061    Мртав паде под коња дората,

1062    Милош паде, а Максим допаде,

1063    Колико му крвце жедан бјеше,

1064    Ману сабљом, одс’јече му главу,

1065    Пак је вранцу баци у зобницу,

1066    А ђевојку оте у ђевера,

1067    Пак побјеже на муштулук мајци.

1068    Мили Боже, на свем тебе фала!

1069    Да се коме онда придесити

1070    И очима јаде прегледати,

1071    Каде паде красна поглавица,

1072    А згледа се млога породица,

1073    У јунаке крвца узаврела,

1074    Па се сташе даривати даром,

1075    А њинијем даром немилијем:

1076    Из пушака црнијех крушака,

1077    Доке дуге пушке истурише,

1078    Док то поље магла притиснула

1079    Од хитрога праха и олова,

1080    Тад’ с’ у тами мачи повадише,

1081    Те се њине мајке ојадише,

1082    А сестрице у црно завише,

1083    А љубовце осташ’ удовице,

1084    А огрезну крвца до кољена,

1085    А по крви један гази јунак,

1086    Јунак бјеше Црнојевић Иво,

1087    Црно њему срце до вијека!

1088    Крвцу гази, а Богу се моли:

1089    „Дај ми, Боже, вјетар од планине,

1090    „Да раждене ову маглу клету,

1091    „Да погледам и горе и доље,

1092    „Ко погибе, ко л’ остаде данас.”

1093    Бог му даде, вјетар ударио,

1094    Те разагна и разведри поље,

1095    Иван гледа и горе и доље,

1096    Ал’ не знаде ништа, куд је горе:

1097    Поломљени коњи и јунаци,

1098    Но по пољу крче рањеници.

1099    Ја кад виђе Црнојевић Иво,

1100    Он преврће те лешеве мртве

1101    И крваве огледује главе,

1102    Све тражаше дијете Максима,

1103    Ал’ га Иван наћи не могаше,

1104    Но он нађе сестрића Јована,

1105    Што је ђевер био код ђевојке,

1106    Што ујаку санак казивао

1107    У Жабљаку јутру на походу;

1108    Залуду га Иван находио,

1109    У крви га познат’ не могаше,

1110    Мимо њега јунак пролазаше;

1111    А виђе га Јован-капетане,

1112    Те ујаку Иву проговара:

1113    „Мој ујаче, Црнојевић-Иво!

1114    „Чим си ми се тако понесао:

1115    „Или снахом, или сватовима,

1116    „Ил’ господским даром пријатељским,

1117    „Те не питаш несретна сестрића,

1118    „Јесу ли му ране досадиле?”

1119    Виђе Иван, па сузе просипље,

1120    Из крви га мало исправио:

1121    „Мој сестрићу, Јован-капетане!

1122    „Јесу л’ твоје ране за видање,

1123    „Да те носим у несрећан Жабљак,

1124    „Да ти тражим од мора ећиме?”

1125    А Јован му онда проговори:

1126    „Прођи ме се, мој ујаче Иво!

1127    „Камо очи? Њима не гледао!

1128    „Оваке се ране не видају:

1129    „Лијева је нога саломљена,

1130    „Саломљена на двоје, на троје,

1131    „А десна је рука осјечена,

1132    „Осјечена рука по рамену,

1133    „А по срцу сабље доватиле,

1134    „Испале су црне џигерице.”

1135    Ја кад виђе Црнојевић Иво,

1136    Брже пита сестрића својега:

1137    „Мој сестрићу! Док си у ријечи,

1138    „Како ђевер бјеше код ђевојке,

1139    „А допаде дијете Максиме,

1140    „Еда виђе, ђе погибе Максим?

1141    „И знаде ли, шта би од ђевојке?”─

1142    „Прођи ме се, мој ујаче Иво!

1143    „Није тебе Максим погинуо,

1144    „Но кад дође на коњу помамну,

1145    „Те изгуби војводу Милоша,

1146    „Пак ђевојку оте у ђевера,

1147    „Он побјеже ка несрећној мајци?”

1148    То изусти, лаку пусти душу.

1149    Побаци га Црнојевић Иван,

1150    А похити у бијели Жабљак;

1151    Ја кад дође пред градску капију,

1152    А пред градом копље побијено,

1153    А за копље вранац коњиц свезан,

1154    Ситна му је звонца устакнута,

1155    Пред њим сједи дијете Максиме,

1156    На кољену ситну књигу пише

1157    Своме тасту дужду од Млетака,

1158    А двори га злосретна ђевојка;

1159    На мезиле књигу оправио:

1160    „О мој тасте, дужде од Млетака!

1161    „Купи војску, сву Латинску земљу,

1162    „Те ми харај бијела Жабљака,

1163    „И ти води милу твоју шћеру

1164    „Ни љубљену, ни омиловану:

1165    „Мене прође моја госпоштина,

1166    „И држава моја краљевина:

1167    „Хоћу бјежат’ преко земље дуге,

1168    „Хоћу бјежат’ цару у Стамбола,

1169    „Како дођем, хоћу с’ потурчити.”

1170    Зло се зачу по свој земљи њиној,

1171    Кад зачуше ти Обреновићи,

1172    Зачу нетко Обреновић Јован,

1173    Мио братац војводе Милоша,

1174    Нешто мисли, па на једно смисли,

1175    Брже коња свога доватио,

1176    Седла коња, што га љепше може,

1177    Опасује, што га тврђе може,

1178    Пак се коњу фати на рамена,

1179    Халали се и опрости јунак,

1180    Каже роду, каже браћи својој:

1181    „Хоћу, браћо, и ја у Стамбола,

1182    „Одох, браћо, браћу да сачувам

1183    „Ко дорасте у тој земљи нашој:

1184    „Тамо оде крвничко кољено.

1185    „Он ће дворит’ цара у Стамболу,

1186    „Издвориће каку војску силну,

1187    „Те ће земљу нашу погазити.

1188    „Браћо моја и пак породице!

1189    „Док чујете мене у животу,

1190    „У животу, у Стамболу билу,

1191    „Немојте се, ђецо, препанути,

1192    „Он не смије војску подигнути:

1193    „Он ће на вас, а ја ћу на њега.”

1194    Тако рече, па у Стамбол оде;

1195    Каде био близу до Стамбола,

1196    У путу се оба пристигоше,

1197    Те прд цара иду упоредо,

1198    А цар знаде, ко су и како су,

1199    Па их царе једва дочекао,

1200    Дочекао, оба потурчио,

1201    И Турска им имена нађео:

1202    Јовану су име нађенули:

1203    Мамут-беже Обренбеговићу;

1204    А Максиму име нађедоше:

1205    Скендер-беже Иванбеговићу.

1206    Дворе цара за девет година,

1207    Издворише девет зијамета,

1208    Свијех девет даше за пашалук,

1209    Цар им даде бијеле тугове

1210    И везирство на те земље двије

1211    Без промјене вазда до вијека:

1212    Мамут-бегу Обренбеговићу

1213    Даде земљу равна Дукађина,

1214    Ђено роди издобила вина,

1215    Доста вина, више урметина,

1216    Доста има бијеле вшенице,

1217    Красну земљу, што је љепше нема;

1218    А он даде сину Иванову

1219    Грдну земљу Скадар на Бојани,

1220    А у коме никад ништа нема,

1221    Но се легу жабе и биволи,

1222    И имаше соли суторине.

1223    Како таде, тако и данаске,

1224    Нијесу се нигда умирили,

1225    Нити могу крвцу да умире,

1226    Но и данас ту просипљу крвцу.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

Zenidba Maksima Crnojevica

женидба_максима_црнојевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:21