Корисничке алатке

Алатке сајта


женидба_маријана_сестрића_марка_краљевића

Женидба Маријана, сестрића Марка Краљевића

Женидба Маријана, сестрића Марка Краљевића је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Опис

Краљевић Марко и Маријан излазе из Прилипа (Прилепа) и иду у гору у лов. Маријана спопада велика жеђ, и траже неки извор воде. Не успјевши у томе, Маријан хоће да закоље својег коња да се напије његове крви. Марко га од тога одговори, и вели му да ће ићи у град Кроју (вјероватно Круја у данашњој Албанији) да се напију воде. Тако и ураде и сретно стигну у Кроју гдје их прими локални бан. Након што су добро одморили, бан шаље своју кћерку Златију да служи вином Марка и Маријана. Маријану се Златија допадне, и моли Марка да му помогне код бана да се ожени дјевојком. Марко то прешути, и Маријан на крају почне да му пријети да ће му одсјећи главу. Чувши то, бан од Кроје дава Маријану изазов да прегази четири планине и донесе му позлаћено цвијеће из неке пећине, нудећи му руку своје кћери ако то изведе успјешно.

Маријан се спреми и током ноћи креће у планину, иако га је Марко касније сустигао и одговара га од тога посла. Марко му даје свога Шарца кад је видио да Маријан не одустаје. Маријан креће сам даље, и прегази три планине. Кад је дошао у четврту Вук планину, ту наилази на велике проблеме, јер је планина пуна вукова и медвједа. Након дуге борбе са њима, долази до обале ријеке коју треба препливати. Ту га сретне вила планинкиња и прича са њим о томе ко је и куда се запутио. Даје му упуту како да преплива језеро, и Маријан је послуша и успјешно пређе на другу страну. Долази до пећине гдје узима и позлаћено цвијеће и почиње да се враћа преко језера. Ту га срећа напушта, и заједно са Шарцем потоне насред језера. Видјевши то, виле брже притичу у помоћ и изваде и Шарца и Маријана, бојећи се освете Краљевића Марка ако Маријан погине.

Маријан се захвали вилама и креће према Кроји. Уз пут га састане Муса Арбанас, и хоће да му отме позлаћено цвијеће. Долази до борбе, у којој Муса временом надјачава. Маријан му варком скрене пажњу, и некако га убије. Потоме Маријан стиже сретно у Кроју, гдје га очекује Марко, Златија и бан Кроје. Послије краћег бановог отезања, Маријан узима дјевојку Златију, покрсте је и вјенчају се у цркви, са Марком као кумом.

Текст пјесме

0001    Још ни зора није заб’јелила,

0002    Ни даница лишцом помољела,

0003    Ни вашићи небо припјешили,

0004    Тица пјевац крилом ударио,

0005    Прилипу се отворише врата,

0006    Из Прилипа било излазило,

0007    Излазило два добра јунака:

0008    Један ти је Краљевићу Марко,

0009    А други је сестрић Маријане.

0010    Марко јаше бијесна шарина,

0011    Маро јаше Маркова зекана.

0012    Оду они у лов у планину.

0013    Кад дођоше у Кунар-планину,

0014    Они лову љетни дан до подне,

0015    Ма се ништа уловит не даше.

0016    Маријану лоша срећа била,

0017    Пуста га је жеђа освојила.

0018    Маријане дајку проговара:

0019    ”А мој дајко, Краљевићу Марко!

0020    Ти си, Марко, овуд пролазио,

0021    И ти јеси овуд четовао,

0022    Знадеш, Марко, конд’јер воду хладну

0023    У дрвету или у камену?”

0024    Мали Марко ријеч проговара:

0025    ”Маријане, мој мио сестрићу!

0026    Овуд, синко, јесам пролазио,

0027    Овуд, синко, јесам четовао,

0028    Не знам, синко, конд’јер воду хладну

0029    Ни у дрву, нити у камену.”

0030    Мили Боже, на свему ти фала!

0031    Тешка жеђа Мара ти обрве,

0032    Па разјаше б’јесна коња свога,

0033    Да потегне ножа иза паса,

0034    Да закоље б’јесна коња свога,

0035    Да би му се крвце напојио.

0036    Ал повика Краљевићу Марко:

0037    ”Маријане, рука т’ усанула!

0038    Ти не кољи твојега ђогина,

0039    Таког другог добавит не ћеш.

0040    Потрпи се, мој мио сестрићу!

0041    А ми ходмо до града Кројана

0042    Све до двора бана кројанскога.

0043    Ондје ћеш се, синко, напојити

0044    И твоју ћеш жеђу загасити.”

0045    Кадар чује дјетић Маријане,

0046    Даиџију Марка послушао,

0047    Па се баци коњу у рамена,

0048    Па поћера један за другијем.

0049    Брзо сађу у поље кројанско,

0050    А из поља до бијела града.

0051    Гону коња они кроз чаршију

0052    Све до двора бана кројанскога.

0053    Угледа их бане господаре,

0054    Па прида њих млађе опремио.

0055    Дођу млађи, коње приватише,

0056    Воду коње у коњске подруме,

0057    Два јунака у бијеле дворе.

0058    Причека их бане господаре,

0059    Б’јелијем се рукам загрлише,

0060    Медн’јем устим они целиваше,

0061    За јуначко здравље упиташе,

0062    За крајине тамо и овамо.

0063    Ма да видиш бана кројанскога,

0064    Посади их за свијетле сопре,

0065    Мркле кафе њима износише,

0066    Иза кафе жежене ракије.

0067    Кад јунаци мало починуше,

0068    У тво вр’јеме од вечере бијеше,

0069    Износу им госпоске вечере.

0070    По вечери сабор учинише.

0071    Сабор чину, хладно вино пију.

0072    Ма да видиш бана кројанскога,

0073    Гдје се диже иза сопре св’јетле,

0074    Ево ти га до одаје танке,

0075    Гдје прибива шћерца јединица,

0076    Па је бане шћери бесједио:

0077    ”Шћери моја, лијепа Златијо!

0078    Ти направи племенито лишце,

0079    Па ти шећи до свијетле сопре,

0080    Да ти служиш вино црвенику,

0081    Да ти служиш два добра јунака.”

0082    Кад ли га је шћерца разумјела,

0083    Одма ти је лишце направила,

0084    Па ти с бабом до сопре долази.

0085    Сједе бане за сопру свијетлу,

0086    А Златија чашу прихватила,

0087    Пуну ти је вина наточила,

0088    Поклони је Краљевићу Марку.

0089    Ал је Марко чашу прихватио,

0090    Прихватио, бану наздравио.

0091    Чашу попи, а дјевојци врну.

0092    Ал дјевојка другу наточила,

0093    Па је дава ђетић-Маријану,

0094    Не ће јунак да на чашу гледа,

0095    Већ дјевојку међу очи црне.

0096    И овако јунак бесједио:

0097    ”Мој даиџа, Краљевићу Марко!

0098    Проси мени у бана Златију,

0099    А за моју праву заручницу.”

0100    Шути Марко колик да не чује.

0101    И други му волат бесједио:

0102    ”Мој даиџа, Краљевићу Марко!

0103    Проси мени у бана Златију,

0104    А за моју праву заручницу.”

0105    Шути Марко колик да не чује.

0106    Кад то видје ђетић Маријане,

0107    Да га Марко послушати не ће,

0108    Овако је дајку бесједио:

0109    ”Бре ђидијо, Краљевићу Марко!

0110    Ак’ ми не ћеш испросит дјевојку,

0111    Сабљом мојом одсјећ ћу ти главу.”

0112    Кад то чује од Кројана бане,

0113    Понизно му бане проговара:

0114    ”Бре полашње, ђетић-Маријане!

0115    Кад си така тешка огуњица,

0116    Ну ти сједи, нека теби кажем.

0117    Ако те је породила мајка,

0118    Ал сестрица тебе узгојила

0119    На чистому крилу дјевојачком,

0120    Сутра рано, ако Бог да здраво,

0121    Ти појаши твојега ђогина,

0122    Ајде здраво из града Кројана,

0123    Ти се хваћај брда и долина,

0124    Ти прогази четири планине:

0125    Буковицу и Ораховицу,

0126    И погази Јабуку планину

0127    И ти спани у Вуков-планину,

0128    И ти сађи на воду Вукову,

0129    Баш на воду наћерај ђогина,

0130    Ти припливај језер-воду хладну

0131    С ову банду, а на ону страну,

0132    Па се пењи у црвене ст’јене

0133    У пећину цв’јећа позлаћена,

0134    Ти отргни цв’јећа позлаћена,

0135    Па се врни до града Кројана,

0136    И хоћеш га мени даровати,

0137    Ја ћу теби Златију дјевојку,

0138    Да је водиш, да се жениш с њоме.”

0139    Кад то чује ђетић Маријане,

0140    До бана је ђетић долазио,

0141    Десну му је руку ухватио,

0142    А баш бану тврду вјеру дава,

0143    И овако бану проговара:

0144    ”Чу ли мене, од Кројана бане,

0145    Курва био, ко ти се пореко!

0146    Кад донесем цв’јећа позлаћена

0147    И теби га ја дарујем, бане!

0148    Немој мени у бах ударити,

0149    Да ми не ћеш Злат’ју поклонити.”

0150    Тад завиче Краљевићу Марко:

0151    ”Ну мани се, мио мој сестрићу!

0152    Ти ћеш своју изгубити главу,

0153    Твоја хоће закукати мајка,

0154    Хоће мене проклињати Марка.

0155    Лако ти је, синко, прогазити

0156    Буковицу и Ораховицу,

0157    И Јабуку, високу планину,

0158    Мали није Вукову планину.

0159    Да ти видиш, мој мили сестрићу!

0160    А каква је Вукова планина:

0161    Јесу букве пута приклопиле,

0162    Не зна им се пута ни раскршћа;

0163    Ту се свако никотило зв’јерје,

0164    Вуци вију на ст’јени студеном,

0165    Гавран’ грају на букви зеленом

0166    Међеди ти, мој мио сестрићу!

0167    Баш прискачу тамо и овамо.

0168    Не ћеш, синко, лако прогазити,

0169    Нег се мани врага и белава.”

0170    Шути Марјан, ништа не дивани,

0171    Него сједе хладно вино пити.

0172    Кад се момци вина накрасише,

0173    Одоше ти санка боравити.

0174    Сви у двору санка боравише,

0175    Мал ен спава ђетић Маријане.

0176    Кад је ноћи половину било,

0177    Из душека с’ јунак измакнуо,

0178    Па на себе удари од’јело,

0179    Па низа се пусат објесио,

0180    Тихо иде низ бијеле дворе.

0181    Од двора је врата отворио,

0182    Из подрума коња прихватио,

0183    Па се бачи њему у рамена.

0184    Ево ти га у поље кројанско.

0185    Добро се је јунак одмакнуо.

0186    Готово се било засванути,

0187    Разбуди се Краљевићу Марко,

0188    Кад му нема код њега сестрића.

0189    Скочи Марко, ко да се помами,

0190    Па на себе удари од’јело,

0191    А низа се пусат објесио,

0192    Па изађе из бијела двора.

0193    Из подрума шара прихватио,

0194    Па се њему бачи у рамена,

0195    За сестрићем у поћер удрио.

0196    Добар шарац Краљевића Марка,

0197    Брже ти је поље припјешио,

0198    На крај поља достигну сестрића,

0199    Па је Марко ријеч бесједио:

0200    ”Маријане, мој мили сестрићу!

0201    Ти се мани врага и белава,

0202    И Златије, лијепе дјевојке.

0203    Баш у св’јету има дјевојака,

0204    Хоће дајко тебе оженити.

0205    А ти не ћеш лако прогазити,

0206    Прогазити Вуковом планином,

0207    Да ти имаш соколова крила,

0208    Тако би је јунак прилетио.”

0209    Ма му вели ђетић Маријане:

0210    ”Мој даиџа, Краљевићу Марко!

0211    Ја ћу поћи, знат ми и не доћи,

0212    Ја се хоћу Злат’јом оженити,

0213    Оли с њоме, оли земљом црном.”

0214    Кад то видје Краљевићу Марко,

0215    Да је јунак наумио поћи,

0216    Овако је њему бесједио:

0217    ”Маријане, мој мили сестрићу!

0218    Кад си тамо наумио поћи,

0219    Ево теби мојега шарина,

0220    Јер те не би зекан износио,

0221    Онуд шарац прије полазио,

0222    А инач’је пролазити не ћеш.”

0223    А да видиш ђетић-Маријана,

0224    Гдје ођаше његова зекана,

0225    А поклопи Маркова шарина.

0226    Ту се они димно поздравише.

0227    Оде Марјан брдим и долинам,

0228    А он Марко на се у Којана.

0229    Добро гази ђетић Маријане,

0230    Три планине здраво прогазио,

0231    У четврту Вукову долазио.

0232    Кадар дође Вуковом планини,

0233    А каква је, ватром изгорјела!

0234    И кадар је јунак разгледао,

0235    Готово се јунак поплашио,

0236    Па но срцу гаирета даде.

0237    Па се нап’је из плоске ракије,

0238    Добро гони под собом шарина.

0239    Мили Боже, чуда великога!

0240    Гдје међеди пусти навалише,

0241    Са све банде и четири стране

0242    Баш међеди и пусти вукови.

0243    Ма да видиш ђетић-Маријана,

0244    Гдје потегне сабљу од бедрице,

0245    Па ти с’јече вуке и међеде;

0246    Доста би их шарац погазио,

0247    Ломи шарац кроз Вуков-планину.

0248    Марјану Бог и срећа даде,

0249    Гдје прогази Вукову планину,

0250    Добар га је шарац износио,

0251    Здраво пане на воду Вукову.

0252    Кадар ђетић покрај воде дође,

0253    Тешко се је био уморио,

0254    Па разјаше бијесна шарина.

0255    Он је сио, мало починуо,

0256    И ту њему лоша срећа била,

0257    Угледа га баш чоласка вила.

0258    К Маријану вила долазила:

0259    ”Здраво био, незнана делијо!

0260    Откле јеси, од које си земље?

0261    Како ли се по имену вичеш,

0262    Откле теби дебели шарине?

0263    Познам вила ја тега шарина.”

0264    Кадар ли је ђетић разумио,

0265    Па је тако њоме бесједио:

0266    ”Да си здраво, вило планинкињо!

0267    Кад ме питаш, ни лагати не ћу.

0268    Ја сам јунак из далека мјеста,

0269    Баш ’но јунак из града Прилипа.

0270    А ја јесам рода господскога,

0271    Господскога, па и јуначкога,

0272    Имам дајка Краљевића Марка,

0273    То је шарац Краљевића Марка.”

0274    Кадар ли га вила разумјела,

0275    За десну га руку ухватила

0276    И овако њему бесједила:

0277    ”Здраво био, ђетић Маријане!”

0278    Па још њему вила бесједила:

0279    ”Како ми је, старац Краљевића?

0280    А може ли више војевати?

0281    А може ли добро вина пити,

0282    А и турске одас’јецат главе?”

0283    Ал јој рече ђетић Маријане:

0284    ”Добар ти је сарац Краљевића,

0285    Он војуе и на мегдан иде,

0286    Добро пије цвенику вино,

0287    Добро с’јече, а баш турске главе.

0288    Он ме чека у граду Кројану,

0289    Док се јунак са водице вратим.”

0290    Све јом јунак по истини каже,

0291    Што је дошо на воду Вукову,

0292    Да преплива водицу Вукову

0293    За утргнут цв’јета позлаћена.

0294    Кад ли га је вила разумјела,

0295    Овако је њему бесједила:

0296    ”Маријане, мој сиви соколе!

0297    Није лако језер препливати.

0298    Колико је у години дана,

0299    Толико је прождрла јунака,

0300    Троје дупло уцв’јели мајака.”

0301    Кад то чује ђетић Маријане,

0302    Он ти вилу послушати не ће,

0303    Нег се бачи шарцу у рамена,

0304    Заћера га у пусто језеро.

0305    Дозивље га вила чоласкиња:

0306    ”Бре почуј ме, ђетић-Маријане!

0307    Кад си тамо наумио поћи,

0308    Тихо гони језер-водом хладном,

0309    Ти притегни узду у јенђију,

0310    Ти притегни све четир колане,

0311    Тако хоћеш језер препливати.

0312    Кад се будеш натраг повраћати,

0313    Брже гони језер-водом хладном,

0314    Ти попушти узду и јенђију,

0315    Ти попушти све четир колане,

0316    Да б’ се шарцу ноге запутиле.

0317    Ти потегни сабљу од бедрице,

0318    Па ти с’јеци воду око себе,

0319    Не би л’ тебе срећа износила.”

0320    Добро јунак вилу послушао,

0321    Како га је вила свјетовала.

0322    Он преплива језер-воду хладну,

0323    С ову страну, а на ону банду,

0324    Па се пење у црљене ст’јене,

0325    И он дође до камен-пећине,

0326    Па утргне цв’јета позлаћена.

0327    Тури цв’јета у џеп од доламе,

0328    Па се скине низ црљене ст’јене,

0329    Па се бачи шарцу на рамена,

0330    Заћера га у језеро воду.

0331    Брже гони језер-водом хладном,

0332    Попушти му узду и јенђију,

0333    Попушти му све четир колане.

0334    Кад је био насред воде хладне,

0335    Језер се је вода узмутила

0336    На валове модре и крваве,

0337    Шарцу су се ноге запутиле,

0338    Стаде тонит шарац од мегдана.

0339    Још се шарац по језеру рве,

0340    Па да видиш дјетић-Маријана,

0341    Гдје потрже сабљу од бедрице,

0342    С’јече воду с обе двије стране.

0343    Ту помоћи њему не бијаше,

0344    Добар му је шарац потонуо,

0345    Баш потоне ђетић Маријане,

0346    Занесе га баш пусто језеро.

0347    Маријану добра срећа била.

0348    Обазре се вила чоласкиња,

0349    Обазре се у пуста језера.

0350    Кадар нема момка на шарину,

0351    Свему се је јаду домислила.

0352    А да видиш виле чоласкиње,

0353    Гдје испушти из рамена крила,

0354    Па полети Вуковом планином!

0355    Виче вила иза свега гласа:

0356    ”Гдје сте, виле, тридест посестрима!

0357    Не видите л’, с њима не видјеле?

0358    У језеру јест се утопила,

0359    Утопила голема делија,

0360    А баш сестрић Краљевића Марка,

0361    А и шарац Краљевића Марка.

0362    Ак’ обазна Краљевићу Марко,

0363    А да су се они утопили,

0364    Хоће доћи вуковом планини,

0365    Хоће пуштит хрте и соколе,

0366    Хоће хрти виле ишћерати,

0367    А соколи хоће ухватити,

0368    С Марком ћемо на чудо удрити.

0369    Тријест вила лет’те у језеро,

0370    Тријест вила шарца извадите,

0371    Ја ћу сама Маркова сестрића.”

0372    Кад су ти је виле разумјеле,

0373    Полећеше у пуста језера:

0374    Тридест вила шарца извадише.

0375    Кад су ти га на крај истеглили,

0376    Из шарца су воду исц’једили,

0377    Али шарца хуком захукнуше,

0378    Скочи шарац ка и прије био.

0379    Стоји хршка бијесна шарина,

0380    Стоји хршка око језер пуста,

0381    Иште шарац господара свога.

0382    У до доба вила из језера

0383    За перчина дотегли Маријана.

0384    Да ко види вилу планинкињу,

0385    Гдје се мучи с млад’јем Маријаном,

0386    Мучила се тамо и овамо,

0387    Док из њемга воду исц’једила,

0388    Трипут га је хуком захукнула,

0389    Скочи јунак ко и прије био.

0390    Па је вила њему бесједила:

0391    ”А сад, рече, ђетић-Маријане!

0392    Хајде с миром Вуковом планином,

0393    Нико теби наудити не ће.

0394    Кадар дођеш до града Кројана,

0395    Поздрави ми старца Краљевића,

0396    Да сам јоштер у животу вила,

0397    Да ја чувам на језеру стражу,

0398    Да сам десну изгубила руку

0399    Чувајући на језеру стражу.”

0400    Потпуно јом момче захваљива

0401    И с вилом се димно поздравио,

0402    Па се бачи шарцу у рамена.

0403    Оде јунак здраво и весело.

0404    Он прогази Вукову планину,

0405    Више нема вука ни међеда,

0406    Здраво прође а све три планине,

0407    Здраво прође у поље кројанско.

0408    Кад је био у пољу широку,

0409    Ал се њему погледати дало,

0410    Он ти види голема јунака

0411    На кобили ко на горској вили.

0412    Позна јунак, познат га не може.

0413    Кадар су се ближе примакнули,

0414    Кад ти главом Муса Арбанасе,

0415    Мал му Муса иза гласа виче:

0416    ”Копилане, ђетић Маријане!

0417    Оли ћемо цв’јета под’јелити,

0418    Ол јуначки мегдан прокушати?”

0419    Повика му ђетић Маријане:

0420    ”Не будали, Муса Арбанасе!

0421    Ево брка, а ето јунака,

0422    А под тобом хитре бедевије.

0423    Наћерај је брдим и долинам,

0424    Ти прогази четири планине

0425    И запливај у Вукову воду,

0426    Па утргни цв’јета позлаћена,

0427    Па се здраво врни до Кројана,

0428    Па ти даруј господара твога,

0429    Не дам мога, јер ми није драго.”

0430    Срдан Муса, родила га мајка!

0431    На Марјана нагони кобилу,

0432    А од бедре сабљу повадио.

0433    Исто тако ђетић Маријане.

0434    Па се они сабљом ударише,

0435    Пусте сабље они изломише,

0436    Један другом ране он зададе.

0437    Баш барчака у траву турише,

0438    Баш се коњи прсим ударише,

0439    А јунаци за грла скопаше,

0440    А низ добре коње поскакаше,

0441    На јуначк’јем ногам остадоше,

0442    Рвају се по пустом долини.

0443    Рваше се пуна два сахата.

0444    Ма да видиш чуда великога!

0445    Маријан се тешко уморио,

0446    Јест б’јелијем балам забалио,

0447    Јес б’јелијем и полу крвав’јем,

0448    Није Муса јоштер ни б’јелијем.

0449    Види Марјан, гдје ће погинути,

0450    Па повикне, што му грло дава:

0451    ”О ти Муса, зло ти јутро било!

0452    Он не видиш, с њима не видио,

0453    Да се ведро небо проломило,

0454    Лети муња из неба висока,

0455    Убит хоће и мене и тебе.”

0456    Мудар био Муса Арбанасе,

0457    Мудар био, ал се преварио,

0458    Дигну главу к небу високому.

0459    Што је Муса главу подигнуо,

0460    Маријан мало попуштио,

0461    Маријан ти њега постиснуо.

0462    Обрну га с десне на лијеву,

0463    С њим ти удре о тврду долину,

0464    Кољеним му на прси скочио,

0465    Нема кадар ножић повадити,

0466    Већ му зубим гркљан прекосио.

0467    С њега свуче бијесно од’јело,

0468    С њега свуче, а на се обуче.

0469    Па узимље уломак од ћорде,

0470    Мусову је главу окинуо,

0471    На бојно је копље натакнуо.

0472    Он поклопи Мусову кобилу,

0473    А за собом поведе шарина,

0474    Па га ево пољем широкијем.

0475    На пенџеру од Кројана бане

0476    Из дурбина у поље гледаше,

0477    Па угледа голема јунака,

0478    Па дозивље Краљевића Марка:

0479    ”Ево, Марко, Мусе Арбанаса,

0480    А за њиме твојега шарина,

0481    А на копљу Марјанова глава.”

0482    Ка то чује Краљевићу Марко,

0483    У свому се срцу узмућује.

0484    До бана је био долазио,

0485    Па из руку дурбин прихватио,

0486    Па он гледа у пољу јунака,

0487    Добро позна својега сестрића.

0488    На то ми се Марко посмјехује

0489    И овако бану бесједио:

0490    ”Ол не видиш, бане од Кројана,

0491    Ол не видиш, шинула те гуја!

0492    Оно ти је ђетић Маријане,

0493    На њему је Мусово од’јело

0494    И он јаше Мусову кобилу,

0495    А на копље натакнуо главу.

0496    Кадар дође ђетић Маријане,

0497    Под њим ћемо коња прихватити.

0498    Немој њему ништа диванити,

0499    Већ изведи лијепу Златију,

0500    Јер је јунак трудан и уморан,

0501    Да ти не би заметнуо кавгу

0502    У Кројану, граду бијелому.”

0503    У то спане ђетић Маријане,

0504    У то спане у росну ливаду.

0505    Прискочи му и бане и Марко,

0506    Па под њиме прихвату кобилу.

0507    У то ђетић разјаше кобилу,

0508    Из џепа је цв’јета извадио,

0509    Дарује га бану кројанскому.

0510    Ал му вели од Кројана бане:

0511    ”Аферум ти, ђетић-Маријане!

0512    А баш си је с муком задобио.

0513    Ајде с миром до Прилипа твога,

0514    Па добави кума и ђевера

0515    И ти скупи кићене сватове,

0516    Па ти дођи по младу дјевојку.”

0517    Ал му рече ђетић Маријане:

0518    ”Чу ли мене, од Кројана бане!

0519    Ја с’ одовле ни макнути не ћу.

0520    Што ће мени куми и ђевери,

0521    Што ће мени кићени сватови?

0522    Ето кума Краљевића Марка,

0523    А ђевера пода мном ђогина,

0524    Ја сам, бане, кита и сватови.

0525    Већ ми води лијепу дјевојку,

0526    Јербо сам је трудно задобио,

0527    А баш јунак трудно и уморно.

0528    Ако ли је извести ти не ћеш,

0529    Сабљо моја, руса глава твоја.”

0530    Кадар ли га бане разумио,

0531    Он ти оде у бијеле дворе,

0532    Па изведе лијепу дјевојку

0533    И њезино прем бијело рухо.

0534    Марјанова коња изводише,

0535    Па му с’ Марјан баци у рамена,

0536    А за руку прихвати дјевојку,

0537    Па је баци за се на ђогина,

0538    Он не хаје за рухо дјевојке.

0539    Ту се с њима димно поздравио,

0540    Отоле се они опремише,

0541    Одоше ти из града Кројана.

0542    Кудгод иђу, до Прилипа сиђу.

0543    Починули неколико бр’јеме,

0544    Л’јепе Марко свате покупио

0545    И добави оца калуђера,

0546    А одоше код цркве Ружице.

0547    Покрстише лијепу дјевојку.

0548    Ружица јој име износише,

0549    Оженише момка и дјевојку.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Zenidba Marijana, sestrica Marka Kraljevica

женидба_маријана_сестрића_марка_краљевића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/14 23:22