Живојин Жујовић
Рођење: 10. новембар 1838. Врачевићи, Кнежевина Србија Смрт: 7. мај 1870. Београд, Кнежевина Србија Познат као: социолог и службеник „први социјалистa међу Србима”

Живојин Жујовић (Врачевићи, 10. новембар 1838¹⁾²⁾ — Београд, 25. април/7. мај 1870), српски теолог и социолог, секретар Министарства финансија.

Растао је у тешким околностима, у сиромашној породици.³⁾

Завршио је духовну академију у Кијеву, а филозофију је учио у Петрограду, Минхену,⁴⁾ Цириху.

Током студија у Русији два пута је губио стипендију. Први пут маја/јуна 1863. када је прешао са духовне академије у Петрограду, на Петроградски универзитет, са образложењем да је стипендија била за богословске науке. Стипендија му је враћена наредне године у јулу. Други пут је изгубио стипендију октобра/новембра 1864. из политичких разлога. Скренуо је пажњу царске полиције на себе, још јуна 1863, када је објавио чланак Словенски југ у револуционарно-демократском часопису „Современник”, у коме је критиковао лоше прилике у Србији. Председник цензорског комитета је тада упозорио све цензоре да обрате пажњу о таквим Жујевићевим чланцима. Стипендија му је на крају одузета због сарадње са женевским часописом „Слобода”, који је водио ондашњи Владимир Јовановић, опозиционар⁵⁾ и политички емигрант кнеза Михаила. Пошто је полиција доставила информацију Министарству, оно му је одузело стипендију са образложењем да своје време користи како би одржавао везе са политичким противницима, уместо да учи.⁶⁾

Како се после тога нашао у материјалним тешкоћама, одустао је од сарадње са „Слободом” и почео да води рачуна о садржини чланака, које је објављивао у руској штампи. Стипендију је почео поново да прима у новембру 1865.⁷⁾ После тога је тражио да пређе да студира на неком од немачких универзитета, што му је и одобрено, тако да се марта 1866. пребацио да студира у Минхену. У Минхену је учествовао у раду омладинског друштва „Завера”, које се бавило друштвеним проблемима, а њени чланови су, између осталих, били Милисав Миловановић, Урош Кнежевић, Настас Петровић, Лазар Протић, Јован Павловић. Већина чланова друштва су били словенског порекла, али су долазили и гости из других земаља: Немци, Румуни и Швајцарци.⁸⁾ Због ратне опасности у Минхену, о чему је обавестио министарство, одобрен му је премештај на студије у Цириху, где се нашао крајем октобра 1866. У Цириху је активно учествовао у оснивању друштва „Словенски скуп”, са више од 60 чланова, које се борило за уједињење свих Словена и ослобађање и уједињење Јужних Словена.⁹⁾

Августа 1867. вратио се у Србију, где је својим јавним и публицистичким радом убрзо стекао висок углед, али није успео да постане професор на Великој школи, како је очекивао, већ је најпре добио место писара у Министарству финансија.¹⁰⁾

Умро је у Београду 25. априла/7. маја 1870. Сахрањен је уз почасти наредног дана.¹¹⁾

Прве социјалистичке идеје у Србији јавиле су се у управо у његовим чланцима, које је објавио крајем 19. века.¹²⁾ Радио је у политичком листу „Србија”, у „Гласнику” Српског ученог друштва и „Летопису” Матице српске. Писао је о економским и социјалним питањима. Тако је објавио: О надници, Упоредни напредак слободе и рада, Општа начела за реформу данка у данашњем друштву, по Прудону, О закону и радњама и друга дела. По начину писања припадао је социјалистичком покрету 19. вијека. Светозар Марковић га је стога прозвао првим социјалистом међу Србима.¹³⁾

Био је редовни члан Српског ученог друштва (Одбора за науке филозофске и филолошке) од 25. јануара/6. фебруара 1870.¹⁴⁾¹⁵⁾ За секретара Министра финансија је изабран два месеца касније.¹⁶⁾

• Јаша Продановић, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, уредник Станоје Станојевић, Биоблиографски завод д.д., Загреб, 1929, стр. 1349
• Ђорђе Игњатовић, Прилози биографији Живојина Жујовића, Зборник, број 25, Историјски музеј Србије, 1988.
• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007, стр. 96
• Стево М. Лапчевић, Национално питање у делу Живојина Жујовића, Нови српски социјалисти, 11. 6. 2014.
• Милош Баковић Јаџић, Димитрије Туцовић и Српска социјалдемократија у време Балканских ратова и Првог светског рата, Перспективе, број 8, Роса Луксембург фондација за југоисточну Европу, Београд, 4. 6. 2014.
• Скуп Српског ученог друштва 25. 1. 1870, Гласник Српског ученог друштва

• Краћа биографија на сајту САНУ

Zivojin Zujovic