Корисничке алатке

Алатке сајта


иван_јастребов

Иван Јастребов

Иван Степанович Јастребов (рус. Иван Степанович Ястребов) (Громушка, 8. фебруар 18391) — Солун, 20. јануар 1894),2) историчар, слависта и дипломата, руски генерални конзул у Скадру, Призрену и Солуну.

Живот и рад

Одрастао је на Кавказу гдје му је отац био војни свештеник. Завршио је богословију у казанској духовној академији 1864. Те године је ступио у министарство вањских послова у одјељење источних језика. Године 1866. постаје службеник у изасланству у Цариграду. Године 1867. постао је секретар и тумач изасланства у Скадру, а касније управник па 1870. вицеконзул у Призрену. Године 1874. конзул је у Скадру, 1879. опет у Призрену, 1880. у Јањини. Постао је руски генерални конзул у Солуну 1886.

Урадио је много доброга за хришћане у Турској. Био је праведан према свима, а Србе је нарочито волио. Проучавао је српску историју, нарочито црквену, и о томе је објавио 12 чланака у Гласнику. Првих 10 је издао у књизи: „Подаци за историју српске цркве, из путничких записника И. С. Јастребова“ (1879). Много је путовао и добро је познавао српске земље, и бавио се и етнографијом и археологијом. 1886. је тако издао значајни рад: „Обичаји и пјесме турских Срба“ (на руском), који је 1889. изашао у другом издању. Јастребов је тим дјелом доказивао да су македонски Словени Срби. Износио је научну грађу потпуно објективно и тиме исправљао М. Милојевића у којечему. Након смрти Јастребова Српска академија наука је издала његово недовршено дјело: „Стара Србија и Албанија“ (Споменик 61, руски језик).

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1875. Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 1888.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.2 (Н. Радојчић).

Спољне везе

1)
27. јануар по старом календару
2)
8. јануар по старом календару, 7. јануар по Народној енциклопедији из 1924.
иван_јастребов.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/12 22:48