Корисничке алатке

Алатке сајта


јаков_живановић

Јаков Живановић

Јаков Живановић (Обрежа, 18. фебруар/1. март 1808 — Београд, 9/21. август 1861), српски политичар и књижевни радник. Био је у служби кнеза Милоша директор кнежеве канцеларије (1834—1839). Као противник Вукове реформе језика водио је борбу против Друштва српске словесности. Члан Друштва српске словесности постао је 1. августа 1848.

Директор кнежеве канцеларије

Немачку школу завршио је у Шимановцима 1818, а гимназију у Сремским Карловцима 1824.1) У Карловцима је завршио и богословију 1827.2) Докторирао је 1830. филозофију у Пешти, а након тога био је професор гимназије у Сремским Карловцима.3)4) У Србију је прешао 1834. и постао је директор канцеларије кнеза Милоша (1834-1839).5) За члана Државнога савета именован је 18. јануара 1836.6) Био је јако одан кнезу, што је кнез знао да искористи у време када је већина саветника била за ограничавање кнежевога апсолутизма. У главну кнежевз канцеларију довукао је више својих пријатеља на које се могао услонити.7) То је створило прилику кнез Милошевим противницима да говоре да кнезом управља Живановић са својим „Швабама“.8) Приликом преговора пре израде Турскога устава из 1838. кнез га је послао заједно са Аврамом Петронијевићем у Цариград.9) У Цариграду је био посланик од марта 1838. до марта 1839.10) Аврам Петронијевић се залагао да се кнежева власт ограничи Државним Саветом, а са друге стране Јаков Живановић се држао кнежевих инструкција, па је настојао да Савет буде што је могуће више зависан од кнеза.11) Међутим кнежеви противници су Турским уставом били задовољни, јер је ослабио власт кнеза и ојачао власт Савета. Пошто се није слагао са Турским уставом Живановић се брзо након његовога усвајања одселио марта 1839. у Срем.12) Био је ожењен Катарином, ћерком Михаила Грујовића, секретара Карађорђевог Правитељствујушчега совјета.13)

Секретар Савета

Године 1848. учествовао је у Српском народном покрету 1848/1849. и био је изабран за члана Главнога народнога одбора.14) Након Мајске скупштине 13. маја 1848. Главни одбор је одлучио да се објасне права српског народа и да се оправдају одлуке и захтеви Мајске скупштине, па је Јаков Живановић написао званичну публикацију Осветљење искања народа српскога у Аустрији у ово време.15) За време српскога народнога покрета одлазио је у важне мисије за покрет. Током 1850. поново је прешао у Србију. Био је изабран 1852. за секретара Савета, а 1855. за главнога секретара и 1857. за помоћника министра правде и просвете.16) У Друштву српске словесности био је противник Вука Стефановића Караџића приликом расправе око језика и правописа.17) Био је омражен због веза са аустријским конзулом Радосављевићем, који је имао велики утицај на кнеза Александра Карађорђевића.18) Млади либерали мрзили су га због отпора Вуковој реформи. Светоандрејска скупштина 1858. протерала га је из Србије заједно са још неким политички неподобним Србима „пречанима“.19) Из прогонства се брзо вратио и био је именован за председника окружнога суда у Крушевцу. Објавио је неколико списа, а главно дело му је „Неколико примечанија на књигу Славени у Турској од Кипријана Роберта“, а ту се налази доста података значајних за уставну кризу 1838.

Литература

Спољне везе

2) , 4) , 5) , 6) , 10) , 14) , 16)
ЖИ
3)
НАР, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, 1332
7) , 8)
Куниберт стр. 475
9) , 11) , 12) , 17) , 18) , 19)
НАР
13)
Р. Гикић Петровић, 2007, стр. 129
15)
Драгољуб Павловић, 2009, стр. 21
јаков_живановић.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/09 10:44